Poznati naučnik upozorava da će veštačka inteligencija „99,9%“ uništiti čovečanstvo
Svetski poznati naučnik podigao je uzbunu zbog rastuće pretnje koja proizlazi iz porasta tehnologije veštačke inteligencije (AI).
Dok kompanije širom sveta nastoje da smanje troškove zamenjujući svoju ljudsku radnu snagu mašinama koje su vođene veštačkom inteligencijom, deo pretnje po društvo je već očigledan mnogima.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da pretnja ljudskoj civilizaciji prevazilazi gubitak radnih mesta.
U značajnom istraživanju sprovedenom ranije ove godine, više od polovine od 2.778 anketiranih istraživača izrazilo je zabrinutost zbog egzistencijalne pretnje koju predstavlja nadljudska veštačka inteligencija.
Istraživanje je pokazalo pet posto šanse da bi se čovečanstvo moglo suočiti sa izumiranjem ili drugim „ekstremno lošim ishodima“ zbog porasta super-inteligentnih sistema veštačke inteligencije.
Jedan od istaknutih glasova koji podižu uzbunu je Roman Jampoljski.
Jampoljski je ugledna ličnost u istraživanju veštačke inteligencije i istaknuti predavač računarskih nauka na Univerzitetu u Luisvilu.
Na „Leks Fridman podcastu“, Jampoljski je dao uznemirujuće predviđanje.
On upozorava da njegovi proračuni pokazuju verovatnoću od 99,9 odsto da bi veštačka inteligencija mogla da uništi čovečanstvo u narednih 100 godina.
„Stvaranje opšte superinteligencije se možda neće završiti dobro za čovečanstvo na duge staze“, upozorio je Jampoljski.
„Najbolja strategija bi jednostavno bila izbegavanje započinjanja ove potencijalno opasne igre.
Jampoljski je takođe istakao postojeće probleme sa trenutnim velikim jezičkim modelima, napominjući njihovu sklonost greškama i podložnost manipulaciji kao dokaz potencijalnih budućih rizika.
„Greške su već napravljene; ovi sistemi su već korišćeni na načine koje programeri nisu predvideli“, primetio je on.
Dalje, Jampoljski je sugerisao da bi super-inteligentna veštačka inteligencija mogla da osmisli nepredvidive metode za postizanje destruktivnih ciljeva.
Kao takav, on upozorava da se čovečanstvo suočava sa izazovima koje možda nećemo ni prepoznati kao pretnje dok ne bude prekasno.
On je priznao da verovatnoća da veštačka inteligencija dovede do izumiranja čoveka nije 100 odsto.
Ipak, upozorava da je rizik alarmantno visok.
Suzbijanje slobode govora: UN pozivaju na okončanje ‘govora mržnje’ i zahtevaju od vlada da ga ‘potpuno iskorene’ https://t.co/12J9X69yh1
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 8, 2024
Ilustrujući tekući izazov upravljanja sistemom koji je u stanju da donosi milijarde odluka u sekundi tokom mnogo godina, on napominje:
„Čak i sa eksponencijalnim povećanjem naših resursa, rizik nikada u potpunosti ne nestaje.
Brzi razvoj veštačke inteligencije već je duboko transformisao različite aspekte ljudskog života.
Najprimetnije je na radnom mestu.
Iako veštačka inteligencija obećava veću efikasnost i inovacije, ona takođe predstavlja pretnju brojnim profesijama.
Sve veća upotreba veštačke inteligencije u više industrija potencijalno će dovesti do široko rasprostranjene nezaposlenosti.
Međutim, ova zabrinutost nije samo scenario daleke budućnosti.
Nekoliko kompanija je već počelo da otpušta zaposlene zbog efikasnosti veštačke inteligencije.
Procenjuje se da se 44 odsto otpuštanja očekuje tokom 2024. zbog veštačke inteligencije.
Jedna od glavnih pretnji po radnu snagu je automatizacija rutinskih i repetitivnih poslova.
Sistemi veštačke inteligencije mogu zameniti uloge koje zahtevaju standardizovane zadatke.
Upotreba tehnologije se brzo širi u proizvodnim i administrativnim sektorima.
Mašine opremljene veštačkom inteligencijom mogu da obavljaju ove zadatke brže i tačnije od ljudi.
Takođe im nije potrebno vreme zastoja za pauze, odmore ili bolesti i mogu da rade 24/7.
Ovo već dovodi do smanjenja broja radnih mesta u ovim oblastima.
Nekoliko drugih industrija je takođe pod pretnjom veštačke inteligencije, uključujući kreativne poslove.
Softver koji pokreće veštačka inteligencija, sposoban da proizvodi umetnička dela, komponuje muziku ili piše vesti, mogao bi da zameni ljudske umetnike i novinare.
Uspeh tehnologije u oponašanju ljudske kreativnosti predstavlja ozbiljan izazov.
Kompanije koje usvajaju AI tehnologiju mogu smanjiti svoju potražnju za ljudskim radnicima.
Umesto toga, oni će se odlučiti za jeftinije i efikasnije sisteme automatizacije, što će rezultirati padom tradicionalnog zapošljavanja.
Uprkos efikasnosti koju donosi veštačka inteligencija, prisustvo inteligentnih mašina predstavlja izazove za socijalizaciju i međuljudsku interakciju.
Poslovi koji zahtevaju empatiju, osetljivost na društveni kontekst i komunikacijske veštine mogu biti manje pogodni za automatizaciju.
Međutim, ovi kvaliteti ostaju ključni za uspeh mnogih profesija.
Da bi se obezbedile nove veštine radnicima na koje utiče automatizacija, vlade, obrazovne institucije i kompanije bi morale da sarađuju na programima obuke.
Stručnjaci sugerišu da bi fokusiranje na razvoj ljudskih veština, kao što su kreativnost, emocionalna inteligencija i rešavanje problema, pomoglo radnicima da se takmiče u eri veštačke inteligencije.
Očuvanje poslova koje je teško automatizovati je još jedna strategija za ublažavanje negativnog uticaja veštačke inteligencije na zapošljavanje.
Neke profesije mogu biti otpornije na automatizaciju veštačke inteligencije, posebno poslovi koji zahtevaju međuljudsku inteligenciju, kreativne veštine i moralno rasuđivanje.
Da bi zaštitile ljudske poslove, vlade bi trebalo da aktivno oblikuju politike koje podržavaju prilagođavanje društva promenama koje pokreće veštačka inteligencija.
Takve politike bi uključivale propise koji osiguravaju zaštitu radnika.
Integracija AI tehnologije u radno mesto na način koji podržava saradnju ljudi i mašina je pozitivan pristup.
Radnici mogu da sarađuju sa sistemima veštačke inteligencije kako bi povećali produktivnost i inovacije, a istovremeno zadržali svoju ključnu ulogu u složenom donošenju odluka.
Međutim, ostaje da se vidi da li će se kompanije koje uživaju u smanjenim režijskim troškovima od radne snage vođene veštačkom inteligencijom složiti.
