Predlog zakona protiv „deep fakes“ preti da ukloni mimove i parodiju
Postoji novi zakonski predlog, DEEPFAKES Accountability Act, koji je ponovo uveo demokrata, koji nastoji da kriminalizuje upotrebu određene vrste generativnog AI sadržaja.
Ciljani kreatori bi bili oni koji svoj rad ne označe kao što nalaže zakon, odnosno kao „zlonamerni deepfakes“, dok bi sav sadržaj ove vrste morao biti označen bez obzira.
Ali termini kao što su „zlonamerni“ i „izuzetno štetni“ su dovoljno nejasni – da ne pominjemo da zahtevaju arbitra „duboke lažne zlonamernosti i ekstremne štetnosti“ – da bi se cela stvar mogla pretvoriti u još jedno oruđe cenzure, zgodno za one koji prave mimove ili parodiju i slučajno zaborave da ih označe.
Na kraju krajeva, iako su sada klevetani kao pošast interneta čime se koriste samo prevaranti, oni koji imaju na umu političku obmanu ili seksualno zlostavljanje i slično, deepfakes već dugo postoji u industriji zabave i kreativnih industrija uopšte.
Autorka predloga zakona, kongresmenka Ivet Klark, već je pokušala da progura isti predlog u Kongresu, ali nije uspela još 2019. Sada ona govori o „instrumentalizovanoj obmani” i potrebi da „razlučimo ko namerava da nam naudi”.
„Inicijativa pouzdanih vesti“ je alat za ispiranje mozga https://t.co/dJvUEAGEco
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 29, 2023
Neki izveštaji o ovom predlogu primećuju da ovih dana kreiranje deepfake-a ne zahteva mnogo, ako ikakvu tehničku veštinu, i stoga to može da uradi svako ko koristi aplikaciju ili veb lokaciju.
(Čovek se zapita da li će takve aplikacije i veb-sajtovi biti sledeća meta u „ratu protiv deepfakes-a.“)
ABC tvrdi, potkrepljujući svoj slučaj citirajući profesora informatike sa Berklija, da političke grupe već često koriste generativnu veštačku inteligenciju da „naškode“ protivnicima.
Ali primer ove prakse koji je agencija dala je očigledno šala: fotografija navodno Džoa Bajdena u republikanskom oglasu. Ova vrsta tumačenja „štetnih“ deepfakes-a jasno stavlja do znanja da bi kreatori mimova ili parodija zaista imali o čemu da brinu, ako zakonodavstvo poput onog koji je predložila Klark postane zakon.
A ako se pitate da li je praksa da se velikani Big Tech-a sastaju iza zatvorenih vrata sa onima koji predstavljaju američke vlasti i dalje živa i zdrava, ne plašite se.
