Prednost papira: Zašto je čitanje štampanih knjiga bolje za vaš mozak
Vaš mozak ispred ekrana nije isti kao vaš mozak koji čita knjige. Neurološka istraživanja sada pokazuju da kada menjamo stranice za piksele, to nije samo zgodna promena formata—već menjamo način na koji naš mozak obrađuje i pamti informacije, što ima ozbiljne posledice za čitaoce svih uzrasta.
Deca koja kod kuće imaju barem jednu knjigu skoro duplo su sklonija da ispune standarde pismenosti i numeričke veštine u odnosu na onu koja nemaju nijednu, bez obzira na prihode, obrazovanje ili geografsku lokaciju. Pored toga što razvijaju osnovnu pismenost, fizičke knjige podstiču ključne interakcije roditelja i dece, koje grade emocionalne, socijalne i kognitivne veštine.
Ove rane prednosti vremenom se gomilaju. Deca koja odrastaju u okruženju sa knjigama u proseku završe tri godine više obrazovanja od onih bez knjiga—što može biti razlika između fakultetske diplome i samo srednje škole.
Totalni raspad, ljudi moraju ovo da čuju | Boris Malagurski | Mario Zna, 319 UŽIVO
Čitanje je čitanje. Ili ipak nije?
Ako knjige grade bolje mozgove, onda se u sve digitalnijem svetu nameće pitanje: da li način na koji čitamo ima isti značaj kao i ono što čitamo?
Kako se domovi i škole sve više oslanjaju na tehnologiju, tvrdnja da je „čitanje jednostavno čitanje“ sada je pod lupom nauke.
Studija objavljena u časopisu Social Psychology of Education pokazuje da broj štampanih knjiga u kući snažno predviđa akademski uspeh deteta, dok broj e-knjiga nema nikakvu sličnu povezanost.
Ovi rezultati ukazuju na ono što istraživači nazivaju “efektom inferiornosti ekrana”.
Ovaj fenomen potvrđen je u metaanalizi iz 2024. godine, koja je obuhvatila 49 studija sa hiljadama čitalaca, od osnovne škole do fakulteta. Istraživanja pokazuju da ljudi koji čitaju na ekranima dosledno postižu niže rezultate na testovima razumevanja teksta u poređenju sa onima koji isti tekst čitaju u štampanom formatu.
Zaključak je jasan: prednosti čitanja zavise ne samo od sadržaja, već i od samog medija.
Hipnotički efekat ekrana
Tzipi Horovic-Kraus, profesorka na Tehničkom institutu u Izraelu i na Institutu Kenedi Kriger pri Univerzitetu Džons Hopkins, istraživala je neuronske razloge “efekta inferiornosti ekrana”.
U jednoj studiji, Horovic-Kraus je koristila MRI skeniranje mozga kod 19 dece uzrasta od 8 do 12 godina kako bi analizirala povezanost delova mozga odgovornih za jezičku obradu i kogniciju.
EU KORISTI RAT KAO IZGOVOR ZA NOVA ZADUŽENJA: Tajni plan elite za centralizaciju moći https://t.co/rS1a7UuB6B
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) March 9, 2025
Rezultati su pokazali da deca koja više vremena provode čitajući knjige imaju jače neuronske veze u oblastima mozga odgovornim za obradu jezika i kontrolu pažnje.
Nasuprot tome, deca koja više koriste ekrane pokazala su slabije povezanosti u istim regijama mozga.
Ove promene u moždanoj strukturi usled izloženosti ekranima mogu dovesti do nedovoljnog razvoja delova mozga ključnih za pažnju, pamćenje i socijalne veštine.
„Kao naučnici koji proučavaju razvoj mozga, bojimo se da određene sposobnosti—poput pažnje, brzine obrade informacija i kontrole impulsa—neće razviti na pravi način,“ izjavila je Horovic-Kraus za The Epoch Times.
U jednoj studiji, uporedila je dve grupe dece kojima su čitane priče:
✅ Prva grupa – deca su slušala priču dok im je odrasla osoba čitala iz štampane knjige, uz interakciju i razgovor.
❌ Druga grupa – deca su gledala video verziju iste priče na ekranu, uz audio naraciju.
Šest nedelja kasnije, deca iz druge grupe, koja su priču gledala na ekranu, postigla su značajno lošije rezultate na testovima pažnje, a snimci moždanih talasa pokazali su promene slične onima kod dece sa ADHD-om.
Zaključak? Čak i u najmlađem uzrastu, čitanje sa ekrana otežava fokusiranje na tekst.
Ekrani menjaju ponašanje
Istraživači imaju nekoliko teorija zašto dolazi do ovih efekata.
Tami Kacir, profesorka sa Univerziteta u Haifi, tvrdi da digitalno čitanje povećava kognitivno opterećenje—odnosno, koliko naš mozak mora da se napreže da bi obavio zadatak.
„Za razliku od tradicionalnog čitanja, digitalni čitaoci moraju istovremeno da razumeju sadržaj, da navigiraju kroz tekst, da odlučuju kada da skroluju i da održavaju fokus.“
„Ovaj ‘efekat podeljene pažnje’ znači da naš radni kapacitet mozga mora da žonglira više zadataka odjednom, što smanjuje sposobnost dubokog razumevanja.“
Interesantno je da se ove razlike u pažnji mogu pratiti kroz različite strategije čitanja kod digitalnih i štampanih tekstova.
Zamislite sebe kako čitate omiljeni roman. Koliko puta se vratite nekoliko strana unazad da biste proverili neki detalj?
Ovo prirodno vraćanje na prethodne delove teksta češće se dešava kod štampanih knjiga, što može objasniti zašto papir i dalje pobeđuje digitalni format.
Studija objavljena u časopisu Reading and Writing analizirala je 50 univerzitetskih studenata, čije su tačne pokrete očiju istraživači pratili dok su čitali naučni članak od šest stranica.
Jedna polovina čitala je tekst na papiru.
Druga polovina čitala ga je na tabletu.
Iako su obe grupe provele isto vreme sa tekstom, njihove strategije čitanja bile su potpuno različite.
➡ Oni koji su čitali na papiru pažljivo su pregledali ceo tekst, pa se potom vraćali na ključne delove.
➡ Oni koji su čitali sa ekrana prošli su kroz sadržaj kao da voze autoputem, retko se vraćajući unazad čak i kroz teže delove.
Kada su testirani na razumevanje, čitaoci sa papira postigli su 24% bolje rezultate.
Ova razlika mogla bi značiti razliku između ocene A- i C+ na ispitu.
Zaključak: Integrisani pristup – ne isključivo digitalni ili štampani
Iako istraživanja jasno pokazuju prednosti papira, naučnici ne tvrde da su ekrani sami po sebi loši—već da je potrebno pažljivo kombinovati oba formata.
Tehnologija je neizbežna, ali ne smemo odbaciti knjige.
Kao što je rekla Horovic-Kraus:
„Ne možemo se vratiti unazad—tehnologija je ovde. Ali ne možemo ni odbaciti knjige.“
