Predsednik udruženja nemačkih nastavnika upozorava da je obrazovni sistem preopterećen migrantima
Predsednik Udruženja nemačkih nastavnika upozorio je da je obrazovni sistem zemlje preopterećen migrantima, od kojih su mnogi nepismeni i jedva govore jezik.
„Zbog imigracije 2015. godine, rata u Ukrajini i druge imigracije, novi ljudi stalno dolaze u sistem, ali sistem sporo održava korak jer se sve kreće prebrzo“, rekao je Stefan Dal.
Dal je upozorio da je ogroman teret stavljen na prosvetne radnike jer mnoga deca govore malo ili nimalo nemački.
„Na kraju krajeva, oni ne govore farsi ili ukrajinski. Kako da ih nauče?“ upitao je.
S obzirom na to da oko četvrtine učenika 4. razreda u zemlji ne zna nemački, Dal je rekao da veliki broj dece imigranata znači da „grupa nepismenih postaje sve veća“.
„Što je veći procenat imigranata, teže je motivisati razred“, dodao je on.
Susanne Lin-Klitzing, predsednica Nemačkog udruženja filologa, takođe je istakla kako, „Na kraju, nedostatak čitalačkih veština ne samo da ugrožava društveno učešće mnogih ljudi, već i Nemačku u celini kao poslovnu lokaciju“.
Direktorka škole Norma Grube je naglasila da raznolikost nije velika prednost kada je u pitanju veliki broj učenika iz različitih zemalja koji su preplavili sistem.
Bil Gejts finansirao eksperimente sa biološkim oružjem za širenje Ptičjeg gripa na ljude https://t.co/TzKYO6EO0R
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 20, 2024
„U školskom dvorištu susreću se 23 različite nacije, od kojih se neki uopšte ne razumeju i koji ponekad dolaze iz suprotstavljenih regiona, poput Rusije i Ukrajine. Potrebno nam je mnogo razgovora roditelja i nastavnika, koji se uglavnom odvijaju sa prevodiocima. I to nas dovodi do jednog od razloga zašto je profesija nastavnika postala sve manje privlačna: psihološki stres je ogroman i značajno se povećao“, rekla je ona.
Društvena dislokacija uzrokovana neintegrisanim mladima migrantima takođe dovodi do ogromnog porasta nasilnih sukoba u školama, pri čemu se sve više nastavnika suočava sa zlostavljanjem i napadima. U Berlinu je policiju trebalo zvati u škole u proseku pet puta dnevno 2023.
„U Berlinu 40 odsto učenika ne govori nemački kao maternji jezik, a u gradovima poput Hamburga, većina učenika ima migrantsko poreklo. Sve u svemu, zapanjujućih 38 procenata sve dece u osnovnim školama u Nemačkoj ima migrantsko poreklo“.
Nezavisni gradonačelnik Tibingena Boris Palmer primetio je koliko Nemaca se okreće stranci AfD jer „svakodnevno doživljavaju šta znači ilegalna migracija“.
„Iznad svega, mladići koji su sami stigli menjaju životnu sredinu mladih. U parku, u klubu, na ulici, u autobusu, na železničkoj stanici, u školskom dvorištu“, rekao je on.
Dok sva ova pitanja ističe AfD, druga najpopularnija politička partija u Nemačkoj, umesto da se bavi problemima, politički establišment pokušava da zabrani AfD.