Prestižni medicinski časopis BMJ upozorava da će pohod Gejts fondacije na „AI za globalno zdravlje“ doneti daleko više štete nego koristi
„Inicijativa za veštačku inteligenciju“ Gejts fondacije se pomno ispituje i kritikuje sa različitih tačaka gledišta. A sada je trio akademika ponudio svoje mišljenje o kontroverznom pokušaju korišćenja veštačke inteligencije za navodno unapređenje „globalnog zdravlja“.
Ono što je izgleda izazvalo ovu konkretnu reakciju – čiji su autori istraživači sa Univerziteta u Vermontu, Univerziteta Oksford i Univerziteta u Kejptaunu – bila je najava početkom avgusta.
Gejts fondacija je u to vreme dala do znanja svetu da je u planu nova šema, vredna 5 miliona dolara, koja će finansirati 48 projekata čiji je zadatak bio implementacija AI velikih jezičkih modela (LLM) „u zemljama sa niskim i srednjim prihodima da poboljšaju život i blagostanje zajednica na globalnom nivou”.
Svaki put – a bilo je to mnogo puta do sada – Fondacija želi da se predstavi kao „dobročinitelj“ „zemalja sa niskim ili srednjim prihodima“ (tj. nerazvijenih sa malo mogućnosti da se zaštite od mnogih stvari, uključujući i očiglednog Bila Gejtsa koji ima kompleks „spasitelja”) – ostavlja posmatrače kritične prema organizaciji i „eksperimentima” njenog osnivača – i oseća se pomalo, ako ne i mnogo, loše.
Ali osećanja su jedno, a naučne činjenice, nadamo se, često drugo, a rad, čija je suština dostupna u članku, postavlja pitanje: da li Gejts fondacija pokušava da „preskoči globalne zdravstvene nejednakosti?“
Pa, kako bi rekli na američkom jugu – da li je žablja… anatomija vodonepropusna?
Ali naučnim jezikom rečeno, inicijativa objavljena 9. avgusta je vrlo verovatno još jedan Gejtsov projekat koji, iako daje sva prava obećanja – poboljšanje života i blagostanja ljudi širom sveta, posebno siromašnih ili na ivici siromaštva (i stoga očigledno ekstra ranjivih, posebno na sumnjivi „altruizam“) rezultati mogu biti veoma različiti.
Naučnici napravili “super kravu” koja je “otporna” na klimatske uslove, bolesti i daje 20 puta više mleka https://t.co/7vAMbZytUK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 6, 2023
Studija ovde ne troši previše reči. Iz povezanog članka:
„Postoje najmanje tri razloga da se veruje da nesputano nametanje ovih alata u ionako krhke i fragmentisane sisteme pružanja zdravstvene zaštite rizikuje da napravi mnogo više štete nego koristi“.
Istraživanje ga zatim razlaže na samu prirodu „AI“, odnosno – mašinsko učenje. „Ako ubacite pristrasne ili nekvalitetne podatke u mašinu koja navodno „uči“, dolazi do njihove reprodukcije, možda čak i gore nego ranije“, kako su to rekli autori.
Pa onda – ako ćemo verovati onome što mnogi naučnici i aktivisti rade – naime da su „svet i njegova vladajuća politička ekonomija strukturno rasistički“, šta bi se moglo očekivati kao rezultat učenja „AI“, iz tog konkretnog ogromnog skupa podataka?
A onda – još jedan razlog da se „protivimo nemarnoj primeni veštačke inteligencije u globalnom zdravlju“, prema ovome, „je skoro potpuno odsustvo stvarne, demokratske regulative i kontrole – pitanje koje je primenljivo na šire globalno zdravlje“.
Ne biste nužno očekivali da će naučnici ići ovoliko daleko, ali evo ih: „Na kraju dana, čvrste, oštre ivice kapitala, komande i kontrole su u rukama vrlo malog broja entiteta i pojedinaca, posebno uključujući samu konfliktno zainteresovanu korporaciju Microsoft, koja je uložila više od 10 milijardi dolara u OpenAI“.
Kako se kaže, „neverovatno” – u naučnom smislu?
