Pretnja na nivou izumiranja sprema se da dramatično smanji globalnu populaciju

Mi bukvalno ubijamo sebe i sve oko nas, a većina ljudi ni ne zna da se to dešava. Ali čak i kada bismo mogli da nateramo sve da razumeju pretnju na nivou izumiranja sa kojom se suočavamo, da li bi promenili svoje ponašanje? Plastični proizvodi koje stalno odbacujemo ne nestaju magično. Umesto toga, oni se raspadaju na sve manje i manje komade. Danas postoje bilioni i bilioni neverovatno malih plastičnih čestica poznatih kao „mikroplastika“ koje su bukvalno zasitile čitavo naše okruženje. Možda to ne shvatate, ali mikroplastika sada čini oko 40 odsto prašine u našim domovima. Svaki put kada pada kiša, mikroplastika se spušta sa neba, naše tlo je apsolutno prezasićeno mikroplastikom, vazduh koji udišemo je ispunjen mikroplastikom, a mikroplastika se nalazi u gotovo svemu što jedemo i pijemo. Članak koji je nedavno objavio Univerzitet Jejl govori o tome kako je mikroplastika postala rasprostranjena…

Mikroplastika je otkrivena skoro svuda, od dna Sredozemnog mora do oblaka iznad planine Fudži, kao i u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i vazduhu koji udišemo. Kod ljudi, mikroplastika je pronađena u plućima, placentama, testisima i koštanoj srži, između ostalih organa, kao i u krvi, urinu, spermi i majčinom mleku. Naučnici još uvek istražuju potencijalni uticaj mikroplastike, za koju se pokazalo da oštećuje ljudske ćelije.

Koliko god se trudili, nemoguće je izbeći zagađenje mikroplastikom.

Ima je bukvalno svuda.

Nažalost, naučnici su otkrili da mikroplastika ima tendenciju da se akumulira u našim telima.

U stvari, jedna studija koja je nedavno sprovedena u Novom Meksiku otkrila je da se mikroplastika zapravo nakuplja u našem mozgu…

Studija, objavljena u maju, bavila se povećanjem nivoa mikro i nano plastike (MNP) u životnoj sredini i kako ona može uticati na naše zdravlje.

Istraživači su ispitali ove čestice poput krhotina u ljudskim organima – posebno u jetri, bubrezima i mozgu – koristeći uzorke autopsije prikupljene u Albukerkiu, Novi Meksiko, od 2016. do 2024. Uzorci moždanog tkiva potiču iz frontalnog korteksa, koji je odgovoran za apstraktno razmišljanje, kreativnosti i motoričke zadatke.

Ako osećate da ne možete da razmišljate onako jasno koliko bi trebalo, ovo je možda jedan od razloga za to.

Nažalost, ovo takođe može pomoći da se objasni zašto čitavo naše društvo ovih dana ne razmišlja previše jasno.

Naučnici koji sprovode ovu studiju otkrili su da su uzorci mozga iz 2024. godine imali koncentracije mikroplastike koje su bile 50 odsto veće od uzoraka mozga iz 2016.

Uzorci ljudskog mozga prikupljeni na obdukciji početkom 2024. godine sadržali su više sitnih komadića plastike od uzoraka prikupljenih osam godina ranije, prema preprintu objavljenom na internetu u maju. Preprint je studija koja još nije recenzirana i objavljena u časopisu.

Dejvid Ajk: Da li globalni kult žrtvuje decu u tajnim podzemnim bazama? https://t.co/V6FJgatgE0

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 2, 2024

„Koncentracije koje smo videli u moždanom tkivu normalnih pojedinaca, koji su imali prosečnu starost od oko 45 ili 50 godina, iznosili su 4.800 mikrograma po gramu, ili 0,5% po težini“, rekao je glavni autor studije Metju Kampen, profesor farmaceutskih nauka na Univerzitetu Novog Meksika u Albukerkiju.

„U poređenju sa obdukcijskim uzorcima mozga iz 2016, to je oko 50% više“, rekao je Kampen. “To bi značilo da je naš mozak danas 99,5% mozak, a ostalo je plastika.”

Trenutno je naš mozak pola procenta plastičan.

To je loše, ali razmislite šta će se dogoditi ako količina plastike u našem mozgu nastavi da raste stopom od 50 procenata svakih 8 godina.

Ako se to zaista dogodi, 28 odsto naših mozgova će biti plastično za 80 godina i svi će biti mrtvi.

Računao sam ovo više puta samo da bih se uverio da sam u pravu.

Objavljeno je da je najčešća vrsta plastike koju su istraživači pronašli u ljudskom moždanom tkivu bio polietilen…

Najčešća pronađena vrsta plastike je polietilen, sa većim količinama u mozgu u poređenju sa drugim uzorcima tkiva. Polietilen se široko proizvodi i koristi u stvarima kao što su pakovanje, plastične kese, kontejneri za skladištenje i igračke, prema knjizi Microfluidics for Cellular Applications.

Plastični proizvodi koje svakodnevno bacamo sadrže veoma opasne toksine.

Stalna izloženost takvim toksinima može imati veoma ozbiljne posledice.

Prema studiji objavljenoj na zvaničnom sajtu NIH-a, „postoji definitivna korelacija između izloženosti mikro- i nanoplastičnim česticama i pojave nekoliko karcinoma“…

Već je prijavljeno da su mikro- i nanoplate potencijalne kancerogene/mutagene supstance koje mogu izazvati oštećenje DNK, što dovodi do karcinogeneze. Dakle, efekti izloženosti mikro- i nanoplastici na ljudsko zdravlje se trenutno intenzivno istražuju kako bi se uspostavile jasne veze između tih supstanci i zdravstvenih posledica. Do sada je primećeno da postoji definitivna korelacija između izloženosti mikro- i nanoplastičnim česticama i pojave nekoliko karcinoma. Zbog toga smo sproveli istraživanje koristeći baze podataka PubMed, Web of Science i Scopus, tražeći sve istraživačke radove posvećene raku koji bi mogli biti potencijalno povezani sa temom izloženosti nano- i mikroplastici. Na kraju, u ovom radu smo raspravljali o nekoliko karcinoma, uključujući hepatocelularni karcinom, rak pankreasa, duktalni adenokarcinom pankreasa, rak bilijarnog trakta i neke karcinome povezane sa endokrinim sistemom.

Verovatno ste primetili da mnogo više ljudi danas dobija rak.

Suočavamo se sa neviđenom eksplozijom raka u našem društvu, a ona se pogoršava svake godine.

Postoji mnogo razloga zašto se to dešava, a izlaganje mikroplastici je jedan od njih.

Druga studija koja je sprovedena na miševima utvrdila je da izlaganje mikroplastici može dovesti do „znakova kognitivnog pada sličnog demenciji“…

Kada je dr Jaime Ross, neuronaučnik i docent na Farmaceutskom fakultetu Univerziteta Rhode Island, odlučio da prouči kako kontaminacija vode za piće miševa sitnim fragmentima plastike može uticati na njihovu kognitivnu funkciju, nije očekivala da će eksperiment dati mnogo.

Ali za samo tri nedelje, Ros i njen tim su otkrili da je mikroplastika ušla u mozak miševa, prošavši robusnu odbranu krvno-moždane barijere. Istraživači su izvršili niz testova i otkrili da su miševi izloženi mikroplastici počeli da pokazuju znake kognitivnog pada slične demenciji.

Što se više plastike nakuplja u našem mozgu, biće nam teže da razmišljamo ispravno.

Povrh svega, druga studija je otkrila mikroplastiku u svakom od testisa ljudi i pasa koje su istraživači ispitali…

Nova studija otkrila je „prožimajuće“ prisustvo mikroplastike u ljudskim i psećim testisima.

Istraživanje, objavljeno prošle nedelje u časopisu Toxicological Sciences, pokazalo je da su od svih 47 psećih i 23 ljudska testisa koji su ispitani, svi imali mikroplastiku.

Nalazi sugerišu da postoje potencijalne posledice po plodnost muškaraca.

Ovo bi moglo pomoći da se objasni zašto stope fertiliteta apsolutno opadaju širom sveta.

Ono sa čime se suočavamo je zaista vanredna situacija širom sveta.

Kao što sam dokumentovao u svojoj knjizi pod naslovom „Kraj vremena“, količina plastike koju proizvodimo na globalnom nivou samo nastavlja da raste svake godine, tako da ova kriza raste eksponencijalnom brzinom.

Ali čak i kada bismo odmah zaustavili svu proizvodnju plastike, sva plastika koju smo već odbacili nastavila bi da se razlaže u narednim decenijama, tako da će ukupan broj mikroplastike u našem okruženju nastaviti da raste bez obzira šta radimo.

Vreme je da čovečanstvo prizna da nismo uspeli i da kolektivno zavapimo za pomoć pre nego što bude prekasno.

Ali mi to nećemo učiniti, zar ne?

Nulta Tačka/ActivistPost/Michael Snyder