Ново истраживање Финског Универзитета у Турку, показује да време проведено у природи помаже људима да идентификују шта им је заиста важно у животу и да повећају своје самоприхватање, лични развој и осећај сврхе.
У мултиметодском истраживању, 158 финских учесника испунило је упитник, а 20 њих учествовало је у радионицама креативног писања. Сви учесници су из Туркуа, средње великог града на југозападној обали Финске. Циљ истраживања био је испитати како природа утиче на дугорочно, вредностима засновано благостање, познато као еудајмонијско благостање.
„Желели смо да испитамо како природа подржава самоприхватање, сврху живота, позитивне односе, аутономију, лични раст и управљање животом. Еудајмонијско благостање се разликује од хедонизма: док хедонизам фокусира на краткорочна задовољства, еудајмонија проучава дубље и дуготрајно благостање,“ објашњава Јоха Јарекари, докторанд Универзитета у Турку.
Млади траже усамљеност, старији вреднују међугенерацијске везе
Истраживање је упоређивало младе учеснике узраста 15–24 године и старије од 60 година. Иако је било разлика у начину и местима на којима проводе време у природи, обе групе су делиле важне заједничке искуства.
Старији учесници: нагласили су значај међугенерацијских веза, проводећи време у природи са унуцима и без технолошких уређаја. Природа је била место активности и аутономије, а духовност је била присутнија него код млађих.
Млади учесници: тражили су усамљеност и време за себе, где могу да изразе своја осећања и уживају у менталном и физичком простору. Природа им је омогућавала и тихо присуство са другима, без потребе за разговором.
Природа као извор смисла и континуитета
Учесници су осећали утеху у сталности природе чак и у условима брзих промена у околини. Међутим, видљиви ефекти „еко-кризе“ смањивали су овај осећај, посебно код млађих који су се осећали као део проблема. Могућност губитка природних места негативно је утицала на осећај сврхе живота.
„Веза са природом је важна на нивоу идентитета и често обликује наш живот на начине које је тешко разумети без дубљег истраживања,“ истиче Јарекари.
Практичне примене и значај
Истраживачи наглашавају да резултати имају важност и за јавну политику:
„Важно је подстаћи јавну дискусију о значају природе за људе, што би требало узети у обзир и при доношењу одлука, на пример у урбанистичком планирању, где природа често мора уступити место грађевинама,“ додаје Сала Еилола, постдокторанд Универзитета у Турку.
Студија је објављена у часопису People and Nature, а Јарекари ради на докторској дисертацији уз финансијску подршку фондације Maj and Tor Nessling. Рад је коауторски са доц. Нором Фагерхолм, постдокторандом Салa Еилола и истраживачем Весом Аркијем, а модел радионице креативног писања развијен је у сарадњи са наставницом креативног писања Ниином Ахo и истраживачем и уметником Сату Суванто.
Нулта Тачка/Универзитет у Турку
