Kanadski predloženi zakon, zakon S-210 (prvi put predstavljen krajem 2011. godine kao „Zakon o zaštiti mladih od izloženosti pornografiji“) odobrio je Senat. Trenutno je blizu završetka svog „putovanja“ kroz Donji dom pre nego što bude usvojen.
I biće vrlo brzo usvojen – čak i ako proces u komitetu koji ga trenutno ispituje nije uključivao kritičare i njihova svedočenja.
Problem sa ovim, kao i sa mnogim drugim zakonima u različitim jurisdikcijama širom sveta, posebno u nekim američkim državama, jeste da se čini da se veoma ozbiljnoj i osetljivoj temi kao što je negovanje dobrobiti mladih ljudi ne pristupa na ozbiljan i odgovoran način na koji to zaslužuje.
Umesto toga, izgleda kao još jedan zaobilazni način da se uvede provera starosti, što bi, vredi ponoviti, uticalo na privatnost i bezbednost svih korisnika interneta.
Kako ističu kritičari zakona S-210, tekst govori o seksualno eksplicitnom materijalu kao svojoj meti (u smislu sprečavanja pristupa previše mladima) – ali bez jasnog i preciznog definisanja kakav je to sadržaj.
Preširoka definicija koja postoji u međuvremenu služi kao „kapija“ za verifikaciju starosti, što se od platformi očekuje da pokušaju da urade kako bi zaštitile svoje poslovanje od kazni, u rasponu od 250.000 do pola miliona kanadskih dolara.
Gugl bio na strani demokrata na američkim izborima: Delio informacije „Gde glasati“ samo sa biračima demokrata https://t.co/CHhCR55f0Z
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 6, 2024
Jedna stvar dovodi do druge, da tako kažem, i odatle dolazi kritika na račun zakona S-210 zato što ne daje proceduralna prava kreatorima sadržaja, to može dovesti do onoga što je poznato kao „preventivna uklanjanja“.
I tu nije veliko iznenađenje – predlozi zakona se odbacuju kao „skoro sigurno tehnološki neizvodljivi“.
Pravila S-210 bi se odnosila na „bilo koju organizaciju“ koja bi ono što je široko definisano kao seksualno eksplicitan onlajn sadržaj, u komercijalne svrhe, bilo bi podložno novim pravilima.
Pravila navode da platforma mora da implementira metod provere starosti (umesto da „veruje“ da je neko određenog uzrasta). Tekst zakona daje prilično zapanjujuću tvrdnju da je „onlajn tehnologija provere starosti sve sofisticiranija“.
Kako bi autori zakona došli do takvog zaključka?
Izveštaji iz Kanade kažu da je senatorka Julie Miville-Dechene „izgleda da je radila sa industrijom za verifikaciju starosti prilikom izrade nacrta zakona“.
A to znači da je senator „uzeo svoja (industrijska) uveravanja u vezi sa stvarima kao što je veštačka inteligencija za procenu starosti i da je to izvodljivo bez kršenja privatnosti“.
Nulta Tačka/InfoWars
