Globalna izdvajanja za naoružanje oborila su sve rekorde, dok se ključne svetske sile istovremeno spremaju za sukobe u tri krizna regiona. Dok vlade naoružavanje pravdaju odvraćanjem od napada, vojne pripreme same po sebi postaju najveća pretnja svetskom miru.
Svet ulazi u novu, izuzetno opasnu fazu. Prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu (SIPRI), globalni vojni rashodi u 2025. godini dostigli su rekordnih 2,887 biliona dolara, što je jedanaesta godina uzastopnog rasta. Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija same čine više od polovine tog iznosa, dok Evropa beleži skok vojne potrošnje od čak 14 odsto.
Međutim, najopasniji geopolitički razvoj u 2026. godini ne predstavljaju samo oružana žarišta, već dugoročni vojno-industrijski projekti koji trajnim kapacitetima menja geografiju budućih ratova.
Evroazijska trka u naoružanju
Evropski projekat ponovnog naoružavanja iz korena menja kontinent. Nakon decenija zanemarivanja odbrane, članice NATO-a masovno obnavljaju zalihe municije, grade nove fabrike oružja i modernizuju logistiku. Iako Brisel ove poteze definisiše kao odbranu od navodne ruske pretnje, Moskva jačanje NATO infrastrukture vidi kao direktnu pripremu za dugotrajni sukob. Stvorena je klasična bezbednosna dilema u kojoj odbrambeni potezi jedne strane deluju kao pretnja za drugu.
U Aziji, Tajvanski tesnac ostaje najopasnije žarište gde se ukrštaju vojna sila i globalna ekonomija. Kina nastavlja višedecenijski trend jačanja armije uz česte vojne vežbe u blizini Tajvana, dok Tajpej, Japan i Vašington odgovaraju ubrzanim naoružavanjem. Sukob na ovom prostoru momentalno bi paralisao svetsku trgovinu i proizvodnju mikročipova.
Kriza na Bliskom istoku i pregrevanje sistema
Na Bliskom istoku sukobi već direktno ugrožavaju globalnu ekonomiju. Američki udari na iranske ciljeve i napadi na trgovačke brodove u Ormuskom moreuzu i Crvenom moru izazvali su potrese na tržištu nafte. Blokade ključnih pomorskih prolaza dokazuju koliko brzo regionalni rat može da proizvede neslućene ekonomske posledice širom sveta.
Svet se danas suočava sa opasnošću od takozvanog preopterećenja sistema. Najveća pretnja u 2026. godini nije odluka jedne sile da pokrene opšti rat, već rizik da jedna kriza destabilizuje drugu. Usled masovnog ulaganja u vojnu industriju i logistiku, međunarodni poredak prikupio je više oružja i kriznih tačaka nego što ima diplomatskih mehanizama da ih kontroliše.
Nulta Tačka/RT
