Provaljeni! Poznati KLIMATSKI naučnik otkrio da CO 2 nema nikakve veze sa takozvanim GLOBALNIM ZAGREVANJEM
Zaboravite ‘uređenu’ nauku ili ‘konsenzus’ – to je politička konstrukcija osmišljena da uguši debatu u interesu promovisanja plana Net Zero komandovanja i kontrole. Jedan od velikih pokretača stalnih promena klime je razmena toplote i unutar atmosfere i na površini Zemlje.
Trenutno razumevanje celokupne slike je ograničeno, i čini se da je iskorišćena prilika da se popuni ovaj jaz tako što se skoro u potpunosti okrivljuje ugljen-dioksid za nedavno blago zagrevanje. Novi rad o takozvanom efektu „staklene bašte“ naglašava vitalnu ulogu koju imaju okeani i tokovi vodene pare. Kaže se da CO 2 ima „minimalni efekat“ na temperaturu i klimu Zemlje.
Rad je objavila Fondacija za politiku globalnog zagrevanja (GVPF), a napisao ga je meteorolog Vilijam Kininmont, bivši konsultant Komisije za klimatologiju Svetske meteorološke organizacije i bivši šef Nacionalnog klimatskog centra australijske vlade. Kininmonth tvrdi da su okeani „vitalni inercijski i termalni zamajci” klimatskog sistema. Ako neko želi da kontroliše klimu, biće neophodno kontrolisati okeane, tvrdi on. „Napori za dekarbonizaciju u nadi da će uticati na globalne temperature biće uzaludni“, dodaje on.
Po Kininmontovom mišljenju, nedavno zagrevanje je „verovatno jednostavno rezultat fluktuacija u stalno promenljivoj cirkulaciji okeana“. CO 2 „mora biti prepoznat“ jer ima mali doprinos uočenom zagrevanju, i za koji je malo verovatno da će produžiti trend zagrevanja preko vrha izazvanog prirodnim okeanskim oscilacijama, primećuje on. On objašnjava da je glavni pokretač globalne temperature kretanje energije u vodi, kako u okeanima tako i u atmosferi nakon isparavanja.
Kako koncentracija CO₂ raste od 0 do 600 delova na milion (zelene trake), ukupna snaga efekta staklene bašte, merena kao energija koju gasovi staklene bašte zrače na površinu Zemlje, jedva se menja (narandžasta linija). Izvor: Kininmonth 2022
Kininmonth predlaže da su se tropski okeani nedavno zagrejali, ali ne kao rezultat dodatnog atmosferskog CO 2, ali najverovatnije zbog smanjenja toplote pošto su okeanske struje usporile. Prihvaćeno je da je zagrevanje iznad Arktika bilo veće u nedavnoj prošlosti nego bilo gde drugde širom sveta. Temperatura površine okeana u tropskim delovima se zagrejala mnogo manje nego na Arktiku. Međutim, do zagrevanja Arktika je došlo pretežno tokom hladne zimske polovine godine, kada je površina uglavnom u mraku. Za Kininmont, ovo implicira da može biti samo rezultat prenosa toplote iz toplijih geografskih širina. Kininmontovi zaključci su naravno predmet za naučne argumente i debate, ali može se primetiti da oni pružaju uverljiv uvid u to zašto su se temperature na Južnom polu jedva pomerale najmanje 50 godina.
Dosadašnja nauka je sve uključena u dominantnu ulogu CO 2 koji deluje kao termostat za kontrolu klime. Kao što smo nedavno objavili , bizarna ‘provera činjenica’ od strane Facebook partnera Climate Feedback u jednom od naših prethodnih članaka navodi: „Prirodni (ne-ljudski) pokretači klimatskih promena su uglavnom stabilni od početka modernog zagrevanja i svi dostupni naučni dokazi impliciraju ljudske emisije gasova staklene bašte kao primarnog krivca.” Kao što sam tvrdio, tvrdnja da klima nije pretrpela nikakvu prirodnu promenu skoro 200 godina je besmislica. Ne može se podneti ni komadić dokaza koji bi podržao ovu tvrdnju, a tvrdnja Climate Feedback-a nije ništa više od poricanja klimatskih promena.
Politički narativ, međutim, izgleda da zahteva da se, poput Belog zeca u Alisi u zemlji čuda, mora verovati u šest nemogućih stvari pre doručka. Da bi se podržao narativ, neprecizna nauka se često završava u klimatskim modelima, zajedno sa neverovatnim nagađanjima o velikom budućem globalnom zagrevanju izazvanom od strane CO 2 . Ali kao što je dr Džon Kristi, profesor atmosferskih i zemaljskih nauka na Univerzitetu u Alabami, nedavno primetio : „Modeli ne uspevaju da reprodukuju tačne tokove energije, a ovo je srž načina putem kojeg klimatski sistem funkcioniše.“
Uprkos tome, klimatski modeli nastavljaju sa narativom da smo na putu klimatske katastrofe osim ako ljudi ne prestanu da koriste fosilna goriva. Ali sve više se njihova kontroverzna uloga dovodi u pitanje. Nedavna Svetska deklaracija o klimi koju je potpisalo oko 250 univerzitetskih profesora, a koju je predvodio dobitnik Nobelove nagrade za fiziku, napominje da modeli imaju mnogo nedostataka, „i da nisu ni izdaleka verodostojni kao instrumenti globalne politike“. Moramo se osloboditi „naivnog verovanja“ u nezrele klimatske modele. U budućnosti, istraživanje klime mora dati znatno veći naglasak empirijskoj nauci, navodi se.
Naravno, Kininmonthov rad će u velikoj meri biti ignorisan u mejnstrimu. Bi-Bi-Si će to baciti u smeće do su mediji u Srbiji svetlosnim godinama daleko od ovih tema.
