Prvi humanoidni robot u masovnoj proizvodnji na svetu? Kineski start-up Furije razvija dvonožne robote sa veštačkom inteligencijom
Kada je Fourier Intelligence u julu na Svetskoj konferenciji veštačke inteligencije (WAIC) u Šangaju predstavio svog dugačkog, crnog humanoidnog robota GR-1, on je istog trenutka zasenio emisiju.
Dok je globalna tehnološka zajednica fiksirana na softver veštačke inteligencije (AI) od lansiranja OpenAI-ovog ChatGPT-a u novembru, GR-1 kineske proizvodnje – kaže se da je sposoban da hoda na dve noge brzinom od 5 km na sat dok nosi teret od 50 kg – podsetio je ljude na potencijal dvonožnih robota, za kojim tragaju globalne kompanije od Tesle do Xiaomi-a.
Za Furijea, start-up sa sedištem u Šangaju, GR-1 je bio malo verovatan trijumf.
„To je naš pokušaj bez presedana – jedva da smo imali ikakvu referencu kada je u pitanju tehnologija“, rekao je Aleks Gu, osnivač i izvršni direktor Fourier-a, u nedavnom intervjuu za South China Morning Post u kineskoj finansijskoj prestonici.
Fourjeov fokus nije uvek bio na humanoidnim robotima. Nazvana po francuskom matematičaru i fizičaru iz 19. veka Žozefu Furijeu, kompanija je prvobitno osnovana 2015. godine u šangajskom tehnološkom centru Zhangjiang sa ciljem razvoja rehabilitacione robotike.
Trenutni proizvodi kompanije uključuju pametni bicikl za vežbanje, bežičnu robotsku rukavicu i niz kompjuterski vođenih naprava koje pomažu korisnicima da povrate kretanje u rukama i nogama.
Ali baš kao i mnogi njegovi vršnjaci, 42-godišnji Gu, koji je diplomirao mašinstvo na Šangajskom univerzitetu Jiao Tong, dugo je sanjao o stvaranju sopstvenog humanoidnog robota.
Tako je 2019. godine, nakon što je Furije doneo svoje inteligentne rehabilitacione uređaje u stotine bolnica i centara za medicinsku negu u preko 10 zemalja i etablirao se u industriji, Gu je odlučio da je vreme da započne novi poduhvat.
Spajanje mozga i kompjutera omogućiće neuronsku komunikaciju u realnom vremenu sa raznim uređajimahttps://t.co/kPnUSgOloh
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 15, 2023
Tada je nekoliko kompanija u svetu uspešno lansiralo humanoidnog robota zbog visoke tehnološke barijere i troškova razvoja. U SAD je bilo nekoliko projekata uključujući Atlas kompanije Boston Dynamics, kompaniju poznatu po svom robotskom psu Spot, i Digit kompanije Agility Robotics.
U Kini je većina firmi odlučila da posveti svoje napore lakim proizvodima kao što su četvoronožni roboti. Gu je mislio da može bolje.
„Mnoge tehnologije koje se koriste u rehabilitacionim robotima su u suštini primenljive na humanoidne robote“, rekao je Gu. „Humanoidnim robotima su potrebni veoma dobri motori koji su i snažni i lagani, a mi smo u mogućnosti da ih sami razvijemo.
GR-1 je rođen u maloj laboratoriji na prvom spratu Furijeovog sedišta, gde je grupa inženjera bila zauzeta rafiniranjem i testiranjem robota kada ih je reporter posetio prošlog meseca. Tim je postigao veliki napredak 2022. godine – tri godine nakon početka projekta – kada je uspeo da natera robota visokog 1,65 metara da se podigne na obe noge i hoda.
„Kada smo ga prvi put videli kako stoji, nevezano i hodajući unaokolo, bilo je to veliko ohrabrenje za sve naše inženjere“, rekao je Gu. „Osećao sam se kao da podižem novorođenu bebu.”
Furije je kasnije objavio onlajn video snimak hodajućeg GR-1, izazvavši komplimente od mnogih gledalaca, ali i dosta skepticizma.
„Neki gledaoci iz inostranstva rekli su da je video generisan kompjuterom“, rekao je Gu. „Razumem da je ova oblast još uvek u ranoj fazi i da će ljudi imati različita mišljenja, baš kao što su neki tvrdili pre 20 godina da li će električna vozila moći da putuju putevima.
Pored tehničkih izazova, istraživači i stručnjaci za robotiku su upozorili da se kompanije i dalje suočavaju sa ogromnim poteškoćama u komercijalizaciji humanoidnih robota na širem potrošačkom tržištu.
„Humanoidni roboti sada uglavnom žive u laboratorijama i izuzetno su skupi“, rekao je Zhang Xiaorong, direktor kineskog istraživačkog instituta Shendu Technology. „Relativno kvalitetna mašina može koštati milione juana.
Ti problemi nisu sprečili kompanije da pokušaju.
Lei Jun, osnivač kineskog giganta za pametne telefone Xiaomi, u avgustu 2022. pokazao je na sceni prvog humanoidnog robota kompanije CiberOne, za koji se videlo da je sposoban da hoda, ali ne mnogo više.
Manje od dva meseca kasnije, Ilon Mask, milijarder i osnivač Tesle, predstavio je prototip svog dugo očekivanog Optimus robota tokom Dana veštačke inteligencije kompanije. Šetao je i plesao uživo na sceni. Publici je takođe prikazan snimak robota koji radi zadatke poput nošenja kutije i pomeranja metalnih šipki.
Mask je na konferenciji WAIC prošlog meseca rekao da Optimus nije imao za cilj da „ima veliku inteligenciju“, već da pomaže ljudima u „dosadnim, ponavljajućim ili opasnim zadacima“.
Gu je rekao da deli slične vizije sa Maskom, ali je dodao da roboti „takođe mogu postati veoma dobri prijatelji ljudi pružajući emocionalnu podršku“.
Dok trenutni humanoidni roboti i dalje imaju „velike praznine u odnosu na ljude i u kretanju i u kognitivnim sposobnostima“, razvoj velikih jezičkih modela (LLM) – tip softvera koji podržava AI četbotove kao što je ChatGPT – mogao bi da „promeni epohu“, rekao je Gu.
„LLM-ovi će robotima dati sposobnost logičkog zaključivanja, čineći ih mnogo sličnijim ljudima“, rekao je Gu.
Dok je Gu naglasio da će se Furije fokusirati na razvoj hardvera koji čini „telo“ robota i ostaviti programere veštačke inteligencije da rade na „mozgu“, Furijeov suosnivač i glavni direktor strategije Zen Koh rekao je da je nekoliko kompanija za veštačku inteligenciju već posegnulo za potencijalnom saradnjom u LLM.
„Nadamo se da ćemo raditi sa svim glavnim kompanijama i… kao sistem, biti otvoreni“, rekao je Koh.
Robot GR-1 je već isporučen u malim količinama nekim univerzitetima i kompanijama sa veštačkom inteligencijom za istraživanje i razvoj, navodi Gu. Planira da počne masovnu proizvodnju do kraja godine i isporuči hiljade jedinica 2024.
Mask je prošle godine takođe tvrdio da bi proizvodnja mogla da počne 2023. godine.
Gu očekuje da će Furijeovi humanoidni roboti, za koje je rekao da imaju veliki potencijal u različitim scenarijima, uključujući brigu o starima, obrazovanje i prijem gostiju, generisati više prihoda od robota za rehabilitaciju u narednih tri do pet godina.
Ipak, dug je put pre nego što humanoidni roboti postanu deo našeg svakodnevnog života, rekao je on.
„Ne očekujte da će se čudo pojaviti za godinu ili više – čak i za Teslu, moramo im dati vremena da postignu masovnu proizvodnju humanoidnih robota“, rekao je Gu.
„Ali takođe, nemojte potcenjivati mogućnost da ova stvar postane deo porodičnih života ljudi za pet ili 10 godina“.
ROBOTI ĆE NAS ZAMENITI ALI DA LI ĆE NAS JOŠ VIŠE UGROZITI? UŽIVO VEČERAS OD 20h
