Prvi put skeniran mozak koji umire i otkriva poslednje trenutke
Po prvi put ikada, naučnici su snimili aktivnost umirućeg ljudskog mozga, otkrivši da on pokazuje iste obrasce kao što se vidi tokom sanjanja, prisećanja i meditacije, otkrila je nova studija.
Nalazi objavljeni u časopisu Frontiers in Aging Neuroscience u utorak pokazali su snimak aktivnosti kod 87-godišnjeg pacijenta koji je bio povezan sa aparatom za elektroencefalografiju (EEG) da bi otkrio napade i lečio pacijenta, kada je iznenada dobio srčani udar i preminuo.
900 sekundi moždane aktivnosti koje su izmerene u vreme pacijentove smrti su opisane kao slične „prisećanju života“. Iskustvo, koje se poredi sa onim što se dešava oko iskustva bliske smrti, potencijalno odgovara na pitanje o moždanoj aktivnosti u ovim trenucima, što je zbunilo neuronaučnike.
Kroz generisanje oscilacija koje su uključene u vraćanje memorije, mozak možda reprodukuje poslednje podsećanje na važne životne događaje neposredno pre naše smrti – rekao je dr Ajmal Zemar, neurohirurg sa Univerziteta Luisvil u SAD, koji je organizovao studiju.
Istraživači su naveli da bi otkrića mogla značiti da mozak ostaje aktivan i koordinisan kako pojedinac umre, pa čak i nakon smrti. Zemar je dodao da „ovi nalazi osporavaju naše razumevanje kada se tačno život završava i generišu važna kasnija pitanja, poput onih u vezi sa vremenom doniranja organa“.
Studija je prva koja ispituje živu moždanu aktivnost umirućeg čoveka, ali prati slične nalaze u oscilacijama uočenim kod pacova koji su držani u kontrolisanom okruženju. Pošto je pacijent ranije pretrpeo povrede mozga usled napadaja i otoka, istraživači prihvataju da su podaci komplikovani, a Zemar je izjavio da planira da sprovede dalju istragu kako bi potvrdio svoju početnu studiju.
Nešto što možemo naučiti iz ovog istraživanja je: iako naši voljeni imaju zatvorene oči i spremni su da nas ostave da se odmorimo, njihov mozak možda ponavlja neke od najlepših trenutaka koje su doživeli u životu – rekao je Zemar, nudeći nadu da će ožalošćene porodice.
