Кинески научници су по први пут успешно пресадили генетски модификовано свињско плуће у тело човека, чиме је направљен историјски пробој у области трансплантологије и отворена врата за нову еру „органа на захтев“.
Плуће је уграђено у тело 39-годишњег пацијента који је био мождано мртав након хеморагије мозга. За разлику од претходних експеримената у којима су људима пресађивани свињски бубрези, срца и јетра, трансплантација плућа представљала је још већи изазов јер се ради о изузетно осетљивом органу који је непрестано изложен великом протоку крви и ваздуху из околине.
Резултати, објављени у часопису Nature Medicine, показују да је свињско плуће остало функционално девет дана без озбиљних знакова одбацивања или инфекције. Научници са Медицинског универзитета у Гуангџоу истичу да овај успех доказује изводљивост ксенотрансплантације плућа и приближава је клиничкој примени.
Плуће је било генетски измењено у шест гена како би се смањио имунолошки одговор човека и побољшала дуготрајност органа. Иако су се појавили рани знаци оштећења услед реакције имуног система, стање органа се поправило пред крај експеримента.
Др Беатрис Домингуез-Хил, директор Националне организације за трансплантацију Британије, нагласила је значај овог догађаја:
„Ово је прекретница у медицини – први пут је генетски модификовано свињско плуће имплантирано у тело човека. До сада су такви експерименти били ограничени на срце, јетру и бубреге, али никада на плућа.“
Критичан недостатак органа
Недостатак донорских органа проблем је у целом свету. Хиљаде пацијената сваке године умиру чекајући трансплантацију, док се већина потенцијалних органа не може искористити због брзог пропадања након смрти донора или због већ постојећих оштећења.
Управо зато ксенотрансплантација – употреба генетски модификованих животињских органа – представља један од најперспективнијих путева за решавање глобалне кризе у трансплантационој медицини.
Свиње се сматрају идеалним донорима због своје величине, брзог раста и бројних легала, као и чињенице да се већ узгајају као извор хране за људе. Развој технологије Crispr омогућио је брисање и убацивање гена, чиме је омогућено да се органи прилагоде људском телу.
Ипак, стручњаци упозоравају да је реч о једном случају који не може одмах да се примени на живе пацијенте.
Потребна су додатна истраживања како би се утврдило колико дуго овакви органи могу да преживе у људском телу и какви су дугорочни ризици од одбацивања или инфекција.
Овај експеримент, иако ограничен, представља велики корак ка будућности у којој би недостатак донорских органа могао бити решен захваљујући генетски модификованим животињама.
Нулта Тачка/Медији
