PSIHOLOŠKA OKRUTNOST USKRAĆIVANJA PRIRODNOG IMUNITETA
Svako bolesno dete, a verovatno i svaka odrasla osoba u nekom trenutku, postavlja ono egzistencijalno pitanje: zašto patim?
Nijedan odgovor nije zadovoljavajući. Biti bolestan znači osećati se ranjivo, slabo, bez kontrole, ne u igri. Život teče van tvoje sobe. Možete čuti smeh, automobile koji idu tu i tamo, ljude napolju. Ali vi ste zaglavljeni, drhtite pod ćebadima, poremećen apetit i borite se da se setite kako je bilo osećati se zdravo.
Uz groznicu, sve je ovo gore jer je sposobnost nečijeg mozga da obrađuje informacije s punom racionalnošću zastarela. Visoka temperatura može izazvati oblik kratkog ludila, čak i halucinacije. Zamišljate stvari koje nisu istinite. Znate to, ali ne možete se otresti toga. Groznica pada i nađete se u lokvi znoja, a nadate se da vas je zaraza negde u ovom neredu ostavila.
Za decu je to zastrašujuće iskustvo. I za odrasle, kada traje dovoljno dugo.
Iz dubine patnje ljudi prirodno traže izvor nade. Koliki je oporavak? I šta mogu očekivati kada se to dogodi? Gde je smisao i svrha muke?
Za konvencionalni respiratorni virus, i za mnoge druge patogene, generacije su znale da postoji srebrna linija za patnju. Vaš imuni sistem je prošao trening. To je kodiranje novih informacija. To su informacije koje vaše telo može koristiti da bude zdravije u budućnosti. Sada je spreman za borbu protiv sličnog patogena u budućnosti.
Iz dubine patnje, ova spoznaja pruža taj preko potreban izvor nade. S druge strane možete se radovati boljem, zdravom životu. Sada ćete se suočiti sa svetom sa spremnim štitom. Taj opasni ples sa patogenima je osvojen barem za ovaj virus. U budućnosti možete uživati u snažnijem i zdravijem sebi.
Ljudi su generacijama to shvatali. Naročito u 20. veku, kada je znanje o prirodnom imunitetu postalo sofisticiranije, zajedno sa dokumentacijom o imunitetu krda, ovo je postalo kulturno ukorenjeno.
U kulturološkom smislu, ovo se smatralo modernim načinom razmišljanja, mentalnom svesnošću koja je generacijama omogućavala da ne odustanu od nade, već da s poverenjem gledaju u budućnost.
Od početka trenutne patogene krize, ovaj komad je nedostajao. Covid je tretiran kao patogen kojeg treba izbegavati po svaku cenu, ličnu i društvenu. Nijedna cena nije bila previsoka za izbegavanje kupovine. Najgora moguća sudbina bila bi suočavanje s virusom. Ne smemo normalno živeti, rečeno nam je. Moramo reorganizovati sve oko slogana: usporiti širenje, izravnati krivu, socijalno distancirati se, maskirati se, sve i svakoga smatrati nosiocem.
Nakon dve godine, to je još uvek slučaj u mnogim delovima sveta. Organi javnog zdravlja nisu priznali, moraju manje objasniti prirodni imunitet. Umesto toga, naš izvor nade bila je vakcina, za koju su vlasti rekli da će vas pretvoriti u slepu ulicu za virus. To je mnogima izgledalo kao nada. Onda se ispostavilo da to nije istina. Nade su se raspršile i vratili smo se tamo gde smo bili pre.
Covid-ova pokrivenost zemlje sada je toliko široka da svi znaju jednog ili više ljudi koji su ga imali. Dele priče. Neki su snešno laki. Drugi traju nedelju dana ili duže. Skoro svi to otresu. Neki ljudi umiru od toga, posebno stari i nemoćni. A ovo univerzalno taktilno iskustvo takođe je izazvalo ne toliko novi krug panike, to svakako postoji, već iscrpljenost i veliko pitanje: kada će sve ovo završiti?
Završava se, kako su rekli autori Velike Baringtonove deklaracije, dolaskom imuniteta stanovništva. U tom smislu, to je kao i svaka pandemija koja se dogodila pre. Provukli su se kroz populaciju i oni koji se oporave imaju trajni imunitet na patogen, a verovatno i na druge u istoj porodici. Ovo se dešava sa ili bez vakcine. To je ova nadogradnja imunog sistema koji pruža izlaz.
Pa ipak, čak ni sada, milioni ljudi nisu bili svesni isplativosti suočavanja s virusom. Uskraćena im je nada da će se to ikada završiti. Oni jednostavno ne znaju. Nadležni im to nisu rekli. Da, možete saznati ako ste znatiželjni i pročitati kompetentno mišljenje o ovoj temi. Možda je vaš doktor delio to mišljenje.
Ali kada imate vodeće glasove u javnom zdravstvu koji se čine da se pretvaraju da prirodni imunitet ne postoji, ugušit ćete to znanje u opštoj populaciji. Imunitetski pasoši to ne priznaju. Ljudi koji su otpušteni uprkos tome što su pokazali snažan imunitet to dobro znaju.
Od svih skandala i zgražavanja u poslednje dve godine, neverovatnih propusta javnih službenika i ćutanja tolikog broja ljudi koji su trebali znati bolje, čudna tišina o stečenom imunitetu je među najgorima. Ima medicinske troškove, ali i ogromne kulturološke i psihološke posledice.
Ovo nije samo tajna stvar nauke. To je glavno sredstvo pomoću kojeg stanovništvo može videti drugu stranu pandemije. Uz sav strah, patnju i smrt, još uvek postoji nada s druge strane, a to možemo znati zbog naše svesti o tome kako funkcioniše imuni sistem.
Oduzmite to i oduzimate mogućnost ljudskom umu da zamisli svetlu budućnost. Promovišete očaj. Stvarate trajno stanje straha. Otimate ljudima optimizam. Stvarate zavisnost i promovišete tugu.
Niko ne može da živi na ovaj način. I ne moramo. Ako sa sigurnošću znamo da sva ova patnja nije bila uzalud, svemir i njegovo funkcionisanje izgledaju malo manje haotično i čini se da imaju veći stepen smisla. Ne možemo živeti u svetu bez patogena, ali možemo se suočiti sa ovim svetom sa inteligencijom, hrabrošću i uverenjem da možemo preći na drugu stranu i živeti još bolje nego što smo živeli pre. Ne trebamo se odreći slobode.
Ljudi koji su nam uskratili ovo znanje, ovo samopouzdanje, upustili su se u okrutnu igru sa ljudskom psihologijom.
Ono što je još gore je to što su znali bolje. Svi oni imaju obuku i znanje. Oni nisu nesvesni.
Možda je Gejtsovo neznanje razumljivo, ali ostali ljudi imaju pravu medicinsku obuku.
Oni su uvek znali istinu.
Zašto su nam to uradili? Da prodaju vakcine? Da izazovu usklađenost? Da nas sve svede na strašne subjekte koje je lakše kontrolisati?
Moguće je da su ove tehnokrate prirodni imunitet doživeli kao previše primitivan, previše običan, nedovoljno tehnokratski, da bi se mogao dopustiti kao deo razgovora.
Bez obzira na to, to je skandal i tragedija sa ogromnom ljudskom cenom. Proći će generacije pre nego što budemo videli potpuni oporavak.
Taj oporavak može početi barem sa svesnošću. Možete pregledati sve studije i sami se uveriti kako to ide. Sada imamo 141 istraživanje koje pokazuju snažan imunitet nakon oporavka, mnogo bolji oblik imuniteta nego što se može izazvati ovim vakcinama. Trebali bismo biti sretni zbog studija, ali nisu bile ni potrebne. Trebali smo znati na osnovu preovlađujuće nauke za ove vrste patogena.
Trenutno se suočavamo sa tragičnom močvarom. Broj slučajeva je na vrhuncu svih vremena. Sve je veća spoznaja da ništa nije uspelo. Gubitak poverenja je opipljiv. Više ljudi sada zna da će svi dobiti ovu stvar. Nema više skrivanja, nema više uspeha u „biti oprezan“, nema druge opcije osim izaći i rizikovati s ovom. Ali šta pojačava nečije samopouzdanje da je to vredno toga? Spoznaja da ćete zbog toga biti jači.
Oduzmite znanje o prirodnom imunitetu, a time i spoznaju da s druge strane bolesti može biti bolji život, a ljudima ostavljate egzistencijalnu prazninu i trajni osećaj očaja. Niko ne može tako da živi. Niko ne bi trebao.
NOVOGODIŠNJA EMISIJA- Evo šta nas čeka u 2022 godini! SPECIJALNI GOSTI!
