Pusti snovi Zelenskog: Traži 1,5 miliona vojnika za Ukrajinu jer neće biti članica NATO-a
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski uputio je hrabar zahtev onima koji podržavaju Kijev: stalnu vojsku od 1,5 miliona vojnika, a za to mu je potrebno 60 milijardi dolara svake godine.
Ovaj komičar koji je postao predsednik izneo je ovaj zahtev u izjavi tokom Minhenske bezbednosne konferencije 14. februara u Nemačkoj. On je naglasio potrebu za standardnim naoružanjem Severnoatlantskog saveza (NATO) i značajnim povećanjem broja trupa kako bi se suprotstavio vojnoj prednosti Rusije.
„Dok ne budemo deo NATO-a, potrebna nam je vojska sposobna da zaštiti zemlju“, rekao je Zelenski. „To znači naoružanje po standardu NATO-a i dovoljan broj obučenih ukrajinskih vojnika. Prema proračunima našeg vojnog vrha, to znači armiju od 1,5 miliona vojnika.
Na pitanje koliko će novca biti potrebno za ovaj plan, on je odgovorio da će „koštati 60 milijardi dolara godišnje“. Prema Zelenskom, Kijev trenutno troši 40 milijardi dolara godišnje za održavanje postojećih snaga od 980.000 vojnika.
Ukrajinski lider je takođe istakao disparitet između ukrajinskih i ruskih snaga. Kijev trenutno ima samo 110 borbenih brigada, polovinu od 220 u Moskvi. „Samo vam kažem brojke koje smo razmotrili sa vojskom“, nastavio je Zelenski.
Poziv Zelenskog za više vojnika i finansiranje dolazi dok snovi Kijeva da postane država članica ostaju van domašaja. Američki sekretar za odbranu Pit Hegset opisao je izglede da se Ukrajina pridruži NATO-u kao „nerealne“, što je osećanje koje je ponovio i predsednik SAD Donald Tramp. Međutim, Zelenski ostaje nepokolebljiv da je članstvo u NATO „najjeftinije“ i najefikasnije rešenje za bezbednost Ukrajine.
Ovo su odlučujući dani, narod je gladan istine | Ratko Ristić | Mario Zna, 316 Uživo
Mogu li vojne ambicije Zelenskog preživeti finansijsku kontrolu?
Molba Zelenskog dolazi usred rastućeg skepticizma Vašingtona u vezi sa težnjama Ukrajine za NATO. Međutim, njegovi zahtevi su izazvali kritike, a neki su ga optužili da koristi rat kao izgovor za proneveru sredstava, posebno pošto SAD signaliziraju potencijalni prekid finansijske podrške Kijevu.
Konkretno, zapanjujuće finansijske implikacije povezane sa zahtevima Zelenskog su podigle zabrinutost. I sam je priznao da bi održavanje vojske od 1,5 miliona vojnika zahtevalo povećanje finansiranja za 50 odsto.
Trampova administracija je već zamrznula svu stranu pomoć, uključujući i Ukrajinu, u okviru revizije potrošnje na nivou cele vlade. U međuvremenu, mnoge evropske članice NATO-a nisu uspele da ispune cilj alijanse za odbranu od dva procenta BDP-a, što dodatno dovodi u sumnju izvodljivost predloga Zelenskog.
Prema nemačkom Institutu za svetsku ekonomiju Kil, zapadne zemlje su pružale preko 82 milijarde dolara pomoći godišnje od početka rata između Rusije i Ukrajine 2022. Vašington je obezbedio 66 milijardi dolara, dok je Evropska unija doprinela sa skoro 64 milijarde dolara.
Štaviše, kritičari tvrde da „nerealni“ zahtevi Zelenskog frustriraju napore da se okonča rat, posebno zato što je put da se obezbedi trajni mir i dalje nedostižan. Ruski zvaničnici su više puta navodili aspiracije Ukrajine za NATO kao osnovni uzrok sukoba.
Tramp je okrivio svog prethodnika, bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena, za pogoršanje tenzija njegovom podrškom nastojanju Ukrajine za članstvo u NATO. U nedavnom telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Tramp je najavio planove za hitne pregovore o okončanju borbi, signalizirajući potencijalnu promenu u politici SAD.
Kako se rat odugovlači, pozivi Zelenskog na masovno jačanje vojske i povećanje finansiranja rizikuju otuđenje ključnih saveznika i potkopavanje mirovnih napora. S obzirom da je Vašington spreman da smanji svoju podršku, vizija Zelenskog o vojsci od 1,5 miliona može se pokazati kao san.
