Putin: Rat bi mogao da traje još samo nekoliko nedelja ako Zapad prestane da šalje oružje Ukrajini
Ruski predsednik Vladimir Putin u utorak je sugerisao da bi sukob u Ukrajini mogao brzo da se završi ako Zapad prestane sa značajnom finansijskom i vojnom podrškom Kijevu. Ruski lider je, u intervjuu državnoj televiziji Rossia 1, naglasio da sposobnost Ukrajine da održi ratne napore u velikoj meri zavisi od njenih zapadnih saveznika, posebno Sjedinjenih Država.
„Sve može biti gotovo za mesec i po do dva meseca. Ukrajina u tom smislu praktično nema suverenitet“, rekao je Putin novinaru Pavelu Zarubinu. Komentari ruskog predsednika dolaze kada sukob ulazi u treću godinu, bez znakova deeskalacije uprkos međunarodnom pritisku za prekid vatre.
Od početka rata, Sjedinjene Države i njihovi saveznici pružili su Ukrajini preko 200 milijardi dolara pomoći, uključujući napredno oružje, municiju i finansijsku pomoć. Ova podrška je bila ključna u omogućavanju Ukrajini da uspostavi snažnu odbranu. Međutim, Putinova tvrdnja da Ukrajina u potpunosti zavisi od zapadne podrške naglašava šire geopolitičke implikacije sukoba.
Nepokolebljiva posvećenost Bajdenove administracije podršci Ukrajini izazvala je kritike mnogih Amerikanaca, koji veruju da ogromna finansijska i materijalna pomoć produžava rat za koji mnogi veruju da je malo verovatno da će Ukrajina dobiti. Produženi sukob je rezultirao značajnim ljudskim i ekonomskim troškovima, kako za Ukrajinu, tako i za njene zapadne pristalice.
Odavde nema nazad, hitno proširiti kapacitete zatvora i ludnica | Vuk Đuričić | Mario Zna, 313 Uživo
Mirovni pregovori su komplikovani
Putin se osvrnuo i na mogućnost mirovnih pregovora, navodeći da bi bio voljan da vodi pregovore sa Ukrajinom, ali ne direktno sa predsednikom Vladimirom Zelenskim. Ruski lider označio je Zelenskog kao „nelegitimnog“ jer mu je predsednički mandat istekao pre nekoliko meseci.
„Ako (Zelenski) želi da učestvuje u pregovorima, izabraću slične ljude da učestvuju“, rekao je Putin i dodao da „nelegitimnost“ Zelenskog čini da on „nije osoba koja može da potpiše dokumente“. Putin je sugerisao da bi ukrajinski parlament mogao da organizuje razgovore i da bi pravni eksperti mogli da provere legitimnost pregovarača.
Međutim, Zelenski je oštro odbacio Putinove tvrdnje, optužujući ruskog predsednika da se „plaši“ direktnih pregovora. U postu na X-u, Zelenski je napisao: „Putin je još jednom potvrdio da se plaši pregovora, da se boji jakih lidera i da čini sve što je moguće da produži rat.
Ukrajinski predsednik je ostao pri stavu da je spreman da pregovara o „sporazumu“ za okončanje sukoba, ali je naglasio da svi mirovni pregovori moraju biti inkluzivni i da poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine.
TRAMP ugasio USAID – Stopiran sav novac za organizaciju koja finansira NVO u Srbiji https://t.co/6fJSv9lPVu
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) January 29, 2025
Međunarodni pritisak raste
Uprkos tekućem sukobu, međunarodni lideri, uključujući predsednika Trampa, povećali su pritisak na obe strane da postignu mirno rešenje. Tramp je zapretio Rusiji novim sankcijama ako se sporazum uskoro ne postigne, a istovremeno je priznao složenost posredovanja u mirovnom sporazumu.
Značajna podrška Bajdenove administracije Ukrajini bila je izvor nesuglasica, a neki tvrde da je to značajno pogoršalo sukob. Kritičari ukazuju na vojnu pomoć od 65,9 milijardi dolara koju su SAD pružile u punom obimu, uključujući napredne sisteme kao što su baterije protivvazdušne odbrane Patriot i NASAMS, kao dokaz prevelikog ulaganja u izgubljeni rat.
Kako se sukob u Ukrajini nastavlja, uloga zapadne podrške i diplomatskih pregovora i dalje je centralna u tekućem zastoju. Dok Putinova ponuda mirovnih pregovora, pod uslovom da se prekine podrška Zapada, i odbijanje direktnih pregovora sa Zelenskim naglašavaju složenu i spornu prirodu sukoba, ljudski i ekonomski danak rata naglašava potrebu za pronalaženjem puta ka miru.
