Председник Русије Владимир Путин поручио је кинеском лидеру Си Ђинпингу да су односи Русије и Кине достигли „невиђен ниво“, током званичних разговора у Пекингу уочи велике војне параде.
Ова парада, заказана за среду, обележава 80 година од завршетка Другог светског рата и окупља више десетина светских лидера. Према наводима јужнокорејских извора, очекује се да севернокорејски лидер Ким Џонг Ун одржи састанке и са Путином и са Сијем.
Си Ђинпинг је ових дана у дипломатској офанзиви – учествује на самиту Шангајске организације за сарадњу у Тјанђину, коју Пекинг види као алтернативу западној хегемонији.
Путин је на састанку поручио:
„Наша блиска комуникација одражава стратешку природу руско-кинеских односа, који су сада на нивоу без преседана.“
Осврнувши се на историјску сарадњу двеју земаља, додао је:
„Били смо заједно тада, остајемо заједно и данас.“
Парада ће, осим Кима, окупити и друге лидере, а премијер Словачке Роберт Фицо такође је најавио присуство. Он се у ЕУ и НАТО често издваја по критикама на рачун подршке Украјини и одбијању да прекине енергетску сарадњу с Русијом.
Глобалне тензије у фокусу
Путин и Си су током самита оштро критиковали Запад. Си је говорио о „понашању силеџије“ појединих држава (алузија на САД), док је Путин говорио о руској интервенцији у Украјини и оптужио Запад за изазивање сукоба.
„Односи Русије и Кине издржали су тест глобалних промена“, рекао је Си.
🇩🇪 Шесторо политичара АфД-а преминуло уочи избора у Северној Рајни-Вестфалији – расту сумње и захтеви за истрагомhttps://t.co/IuLVuTjQj3
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 2, 2025
„Кина је спремна да са Русијом ради на изградњи праведнијег и разумнијег система глобалног управљања.“
Они су у редовном контакту, а у мају је Си посетио Москву током обележавања Дана победе.
Савез без граница
Москва и Пекинг су уочи рата у Украјини 2022. прогласили „партнерство без граница“. Од тада су војна и трговинска сарадња значајно проширене, што је изазвало забринутост на Западу.
У уторак је руски енергетски гигант Гаспром потписао уговор са Кинеском националном нафтном корпорацијом о повећању извоза гаса за око 15%.
Кина није осудила рат у Украјини, нити затражила повлачење руских трупа. Напротив, често позива на прекид сукоба, али истовремено оптужује Запад да га продужава слањем оружја Кијеву.
