Stav Sve vesti

Putinov reset: Rusija, Amerika i Srbija

Putinov reset: Rusija, Amerika i Srbija

Piše: Aleksandar Šargić

Ruska specijalna operacija u bivšoj Ukrajini samo je početak stvaranja novog sveta, u svakom smislu te reči. Već sam pisao o srpskom velikom resetu, pa se neću ponavljati. Ipak, mora se podvući da će svet biti resetovan na ovaj ili onaj način. Na Švabov distopijski ili na rusko-srpski čoveku prirodni način. Biće ovo vreme u kome ćemo preispitati šta nam zaista treba a šta su nas ubedili da nam je potrebno, šta imamo i možemo sami da proizvedemo, a šta moramo da kupimo, ko jeste deo našeg sveta a ko nije, ko priznaje naša ljudska, etnička, religijska, kulturna i imovinska prava i istorijsko nasleđe a ko ne. U ovom tekstu staviću akcenat na promene koje se očekuju u Americi i posledice tih promena na ono što interesuje nas Srbe.

Amerika i Rusija, koliko god izgledale udaljeno i suprotstavljeno, u mnogome predstavljaju sistem spojenih sudova. Kina kao najmnogoljudniji zemlja (4 puta više ljudi od Rusije i SAD zajedno), sa najvećim rastom ekonomije dugoročna je pretnja i za Rusiju i za Ameriku. Trenutno ona jeste umereni saveznik Rusa ali dugoročno njene čeljusti stoje široko razjapljene nad Sibirom i celim prirodnim bogatstvom Rusije. Toga je posebno bio svestan Donald Tramp igrajući na kartu rusko-američkog zbližavanja. Tako je i zaustavljen projekat širenja NATO ka Rusiji, posebno globalističkog projekta Ukrajina. Međutim, veštački stvorena pandemija C 19 potpuno je okrenula točak istorije i srušila novi svet koji su pomalo stidljivo i van domašaja globalističkih medija gradili Tramp i Putin. Globalisti su uspeli da svet skrenu ka sunovratu ekonomije i ratnom sukobu a projekat Ukrajina je samo planirani nastavak C19 plandemije.

Međutim, stvari ne idu baš po planu globalista. U samoj Americi se sprema takozvani „crveni talas“ na „midterm“ izborima za Senat i Kongres. Globalisti jesu pokrali izbore u SAD ali nisu uspeli da slome obaveštajne i političke krugove konzervativaca i patriota koji su uspeli da donesu zakone o zaštiti legalnosti izbora i tako se pripreme za veliki obrt 2022. godine. To sve treba da bude uvod u potpunu osvetu 2024. kada će biti održani novi predsednički izbori.

Rat u Ukrajini imaće ogromne posledice na rezultate izbora u Americi. Naime, 8. novembra biraju se članovi Kongresa njih 435 i 34 od 100 članova Senata. Izbornim prevarama i manipulacijama, 2020. godine globalisti su preuzeli Senat dok su u Kongresu imali prevlast od ranije. Rat u Ukrajini je doprineo dupliranju cene benzina i rastu cena svih životnih namirnica. Prema najnovijim istraživanjima, čak 50% ispitanika kaže da će tema inflacije biti centralna tema izbora, dok svega 5% navodi C19 plandemiju kao temu koja odlučuje izbore. Temu rata u Ukrajini navodi 25% anketiranih s tim što većina ispitanih smatra da bi Trampova administracija taj problem rešila bolje. Ovome treba dodati da 15% ispitanika smatra da je sigurnost američkih granica najvažnije pitanje. To je opet tema koja ne ide u prilog globalistima pa anketa WSJ agencije pokazuje Bajednov minus od 24% na ovoj temi 33:57 procenata. To je potpuno izmenjena situacija u odnosu na izbore 2020. kada je dominirala tema C19. Bajden na temi C19 ima rejting 49:49 što znači da jednak broj ispitanih ima pozitivne i negativne stavove o njegovoj politici na ovu temu.

Prema svim relevantnim anketama, može se očekivati fijasko globalista na američkim izborima ove godine, a posebno zbog činjenice da je Bajdenova popularnost najniža u takozvanim battleground državama: Džordžija, Arizona, Pensilvanija, Nevada, Viskonsin. Prema ABC Njuz/Ipsos Bajdenovo upravljanje inflacijom odobrava 29% a protivi mu se 70%, dok agencija WSJ meri taj odnos sa 34:63. U anketama koje se bave predsedničkim izborima 2024 Tramp vodi u odnosu na Bajdena čak i u ispitivanjima agencija koje su predviđale pobedu Bajdena 2020. Najveći skok podrške republikanci i Tramp beleže među latino glasačima (oko 30%), dok su crni glasači i dalje verni globalistima (oko 75%). Zanimljivo je da glasači indijanskog porekla, njih preko 60% glasaju za republikance i Trampa. Jedna od poslednjih anketa Emerson Polling pokazuje prednost Trampa u odnosu na Bajdena od 3% u apsolutnim brojevima što je u elektorskim glasovima mnogo veća prednost. Da podsetimo, u SAD predsednik postaje onaj ko dobije najviše elektorskih glasova što znači trijumfuje u dovoljnom broju država. U trci za kongres pokazuje se još drastičnija prednost republikanaca te sve vodi ka zaključku da će 2022. godine Bajden faktički biti razvlašćen.

Jedna od anketa koja pokazuje „crveni talas“ i pad globalističih Senata i Kongresa

Do izbora u Americi, situacija u Ukrajini će već uveliko biti rešena (očekuje sa da to bude maj) ali će problemi inflacije i nestašica postati još veći i teži za građane SAD. Ukoliko globalisti budu poraženi i u Kongresu i u Senatu, otvoriće se prostor za formiranje potpuno drugačijih odnosa Rusije i SAD. Države iz bliskog ruskog okruženja koje sada agresivno nastupaju prema Rusiji, mogu doći pod udar ruske osvete nakon završetka ratnih operacija u Ukrajini. Ukoliko NATO ne uđe u direktan vojni sukob, jasno je da će nova američka administracija morati da se bavi saniranjem posledica izazvanih sankcijama: visokim cenama i poremećajima u snabdevanju. To može otvoriti prostor za promenu geostrateškog položaja Balkana, što Srbija treba da iskoristi.

Ruski ambasador Kalabuhov o planovima Rusije

Da je na pomolu nova podela interesno-bezbednosnih sfera u Evropi potvrdio je i ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini Igor Kalabuhov koji je praktično zapretio ovoj državi da će se eventualnim ulaskom u NATO suočiti sa posledicama i reakcijom Rusije. On nije precizirao kakve bi to posledice bile ali je izazivački pozvao bošnjačke političke prvake da naprave potez pa da vide šta će biti. Na pitanje zašto Rusija ne preti na primer Hrvatskoj, ruski ambasador je uzvratio kontrapitanjem: Otkud znate da mi nemamo planove i za Hrvatsku, Bugarsku ili Poljsku.

Do sada, na listu neprijateljskih zemalja Rusije dospeli su Crna Gora i Severna Makedonija, što je za Srbiju od izuzetne važnosti. Najpre treba podsetiti da su ovo teritorije koje je Kraljevina Srbija unela u zajedničku državu Kraljevinu SHS, kasnije Jugoslaviju, te da su joj otete komunističkim pučem izvedenim od strane Crvene armije. Obe ove države, a pogotovu Crna Gora dobile su nezavisnost nakon raspada SFRJ zahvaljujući Rusiji. Crnogorski ambasador u Rusiji Milan Roćen je odlikovan od strane Ministarstva inostranih poslova Rusije i on je najzaslužniji za rusku podršku crnogorskoj nezavisnosti. Nakon otcepljenja 2006, gotovo cela crnogorska obala bila je prodata Rusima koji su se nakon nekoliko godina naprasno sa nje povukli. Da sada podvučemo suštinu, Srbija je unela u Kraljevinu SHS preko 120.000 km2 a iz nje je izašla sa 88.300 km2 i to računajući i KiM. Međutim, u slučaju Crne Gore i Severne Makedonije se ne radi samo o prostoj teritoriji. Otcepljenjem Crne Gore, Srbija je ostala bez izlaza na more što je bio njen legitimni ratni cilj u svetskim i balkanskim ratovima plaćen sa 3 miliona života i priznat na međunarodnim mirovnim konferencijama.

Uz to, u Crnoj Gori je srpski jezik većinski jezik, a SPC većinska verska zajednica. U Crnoj Gori na delu je maltretiranje, segregacija i zlostavljanje Srba zbog etničke pripadnosti i to na njihovnoj milenijumskoj zemlji, zemlji Nemanjića. U S. Makedoniji je izvršena nasilna asimilacija, zabranjen povratak proteranih Srba za vreme fašističke okupacije, otete crkve i manastiri, proterani monasi, tamničene srpske vladike višegodišnjim robijama, a u ekonomskom smislu Srbiji je presečena žila kucavica moravsko-vardarska dolina. Ne sme se nikada zaboraviti, pogotovu ne u pregovorima sa Rusijom da je ovo kasapljenje srpskih teritorija izvrešno sovjetskim što znači i ruskim tenkovima.

Srbija mora da iskoristi priliku koja joj se otvara novom preraspodelom karata u svetu. Dakle, Crna Gora i Severna Makedonija kao neprijateljske države Rusije, odnosno države koje ne priznaju teritorijalni integritet Srbije (jer su priznale Kosovo), moraju biti dekomunizovane i denacifikovane. Ma šta trabunjali globalistički mediji, ukoliko dođe do očekivanog sloma globalista u SAD, doći će do nove preraspodele karata i novog dogovora između SAD i Rusije. To je ta nova „Jalta“ o kojoj se već dugo govori. Ali, problem je u tome što u Srbiji ne postoji nikakav plan za novu Jaltu, nikakva vizija Srbije u novom svetu koji se stvara.

Duboko sam ubeđen da Srbija mora jasno da se pozicionira prema Rusiji, tražeći njenu vojnu i ekonomsku pomoć za ostvarivanje svojih ciljeva na svojim legitimnim istorijskim teritorijama koje su joj otete. Srbija ne mora da insistira na što većoj ili svoj teritoriji koja joj pripada ali mora da povrati ono što joj je nužno za opstanak i normalan razvoj. Minimum srpskih ciljeva treba da budu:

1. IZLAZ NA MORE
„Brda“ i Stara Hercegovina – od Pljevalja do Herceg Novog, Budve i Kotora.

2. AUTO-PUT DOLINOM VARDARA u širini 20 km istočno i 20 km zapadno od puta koji vodi prema Grčkoj.

Treba reći da navedene teritorije u Crnoj Gori većinski naseljavaju Srbi, dok je navedena teritorija u Severnoj Makedoniji uglavnom nenaseljena a ima i značajan procenat srpskih i prosrpskih naselja.

O strateškim ciljevima Srbije u novoj raspodeli svetske moći ću pisati poseban tekst. O mogućim različitim načinima da se ti ciljevi sprovedu u delo takođe. Važno je naglasiti da se ovde radi o imovinsko-pravnom sporu koji Srbija ima sa pomenutim državama kao i da navedene države ispoljavaju neprijateljstva kroz nepriznavanje teritorijalnog integriteta Srbije i maltretiranje Srba na njihovim istorijskim prostorima. Srbija ne sme da dozvoli da Crna Gora postane srpska Ukrajina a ona je to već u velikoj meri postala.

Prvi korak koji Srbija mora da napravi kako bi zaustavila bahatost ovih patuljastih država jeste povlačenje priznanja sve dok se imovinsko-pravni sporovi koji proishode iz istorijskog prava sa njima ne reše. Srbija mora odmah da povuče priznanje Crne Gore i Severne Makedonije i pozove Rusiju da učini isto. Mnogi pitaju: Kako Srbija da uradi bilo šta uz pomoć Rusije jer se sa njome ne graniči?Moj odgovor je: Isto kao i Sirija. Ni Sirija se ne graniči sa Rusijom. Dele ih Gruzija, Jermenija, Iran, Turska, Irak, kako sa koje strane gledate, ali su Rusi ipak došli na poziv Asada i zaštitili interese Sirije. Rusija se već danas nalazi u posedu velikog dela obale Crnog mora koja je do juče bila u posedu Ukrajine. Rusija se zapravo danas nalazi na granici sa Rumunijom, a imajući u vidu kontrolu severne obale Crnog mora, Rusi praktično mogu za dan da otvore koridor kroz Bugarsku ukoliko je tako nešto neophodno. Njima nije potreban Bosforski moreuz i prolaz kroz Tursku koja predstavlja značajniju vojnu silu, članicu NATO

Okvirno obeležena teritorija Crnog mora koju kontroliše Rusija

Bugarsko i rumunsko članstvo u NATO je tragikomično i ne predstavlja bilo kakvu prepreku ukoliko postoji volja Srbije i Rusije za sklapanja strateškog partnerstva. U anketi našeg kanala Srbija Global, pre bilo kakve analize realnog stanja, učestvovalo je čak 5.400 ispitanika koji su se većinski opredelili za stvaranje vojno-ekonomskog saveza Srbije i Rusije. Bez obzira što ova anketa ne mora odražavati realno stanje i stavove većine Srba, veličina uzorka je takva da pokazuje jasne trendove koji se ne mogu zanemarivati.

Anketa Srbija Global u kojoj je učestvovalo više od 5400 ispitanika

Svakako, ako ovu priliku za srpski veliki reset i rešavanje nekih ključnih pitanja kao država ne iskoristimo, moraće se postaviti pitanje krivaca koji su šansu prokockali. Američki pukovnik Daglas MekGregor koga je Tramp postavljao za ambasadora u Nemačkoj praktično je stao na stranu Rusije kada je u pitanju problem Ukrajine i širenja NATO. Bez obzira što u ovom trenutku većina republikanaca kritikuje i osuđuje akciju Rusije u Ukrajini, što je normalno i očekivano, nakon završetka ruske operacije američkoj javnosti postaće važan samo jedan cilj: EKONOMIJA, što znači životni standard, zapošljavanje i sigurnost. U tom trenutku otvoriće se dijalog Rusije i SAD. Tada Srbija mora da bude ZA STOLOM a ne NA STOLU!!!

NultaTačka/Pametnik/AleksandarŠargić