RADIO SIGNALI KOJI STIŽU SA UDALJENIH ZVEZDA SUGERIŠU DA POSTOJE SKRIVENE PLANETE
Koristeći najmoćniju radio antenu na svetu, naučnici su otkrili zvezde koje neočekivano ispuštaju radio talase, što možda ukazuje na postojanje skrivenih planeta.
Dr. Benjamin Pope sa Univerziteta u Queensland-u i njegove kolege iz holandske nacionalne opservatorije ASTRON tragali su za planetima koristeći najmoćniji radioteleskop na svetu niske frekvencije (LOFAR) koji se nalazi u Holandiji.
„Otkrili smo signale sa 19 udaljenih zvezda crvenih patuljaka, od kojih četiri najbolje objašnjavaju postojanjem planeta koji kruže oko njih“, rekao je dr. Pope.
„Dugo smo znali da planete našeg Sunčevog sistema emituju snažne radio talase dok njihova magnetna polja stupaju u interakciju sa solarnim vetrom, ali radio signale sa planeta izvan našeg Sunčevog sistema tek treba pokupiti.“
„Ovo otkriće važan je korak za radio astronomiju i potencijalno bi moglo dovesti do otkrića planeta u celoj galaksiji.“
Ranije su astronomi mogli otkriti samo najbliže zvezde u stalnoj radio emisiji, a sve ostalo na radijskom nebu bilo je među-zvezdani gas ili crne rupe.
Radio-astronomi sada mogu videti obične stare zvezde kada vrše svoja zapažanja, a sa tim podacima možemo tražiti bilo koje planete koje okružuju te zvezde.
Tim se fokusirao na zvezde crvenih patuljaka, koje su mnogo manje od Sunca i za koje je poznato da imaju intenzivnu magnetnu aktivnost koja pokreće zvezdane baklje i radio emisiju.
Ali pojavile su se i neke stare, magnetski neaktivne zvezde, što je dovelo u pitanje konvencionalno razumevanje.
Dr. Joseph Callingham sa Univerziteta Leiden i ASTRON -a i vodeći autor ovog otkrića, rekao je da je tim uveren da ovi signali dolaze iz magnetske veze zvezda i nevidljivih planeta u orbiti, slično interakciji između Jupitera i njegovog meseca lo.
„Naša Zemlja ima polarne svetlosti, poznate i kao severna i južna svetlost, koje emituju i moćne radio talase to je posledica interakcije magnetnog polja planete sa solarnim vetrom“, rekao je.
„Ali u slučaju polarnih svetlosti sa Jupitera, one su mnogo jače jer njegov vulkanski mesec Io izbacuje materijal u svemir, ispunjavajući Jupiterovo okruženje česticama koje pokreću neobično snažne aurore.
“Naš model za ovu radio emisiju naših zvezda je povećana verzija Jupitera i Ioa, sa planetom omotanom magnetnim poljem zvezde, koji hrani materijal u ogromne struje koje na sličan način napajaju sjajne aurore.
„To je spektakl koji je privukao našu pažnju sa udaljenosti od nekoliko svetlosnih godina.“
Istraživački tim sada želi da potvrditi da predložene planete postoje.
„Ne možemo biti 100 posto sigurni da su četiri zvezde za koje mislimo da imaju planete zaista planetarni domaćini, ali možemo reći da je interakcija planeta-zvezda najbolje objašnjenje za ono što vidimo“, rekao je dr. Pope.
Otkrića sa LOFAR-om su tek početak, ali teleskop ima samo kapacitet da nadgleda zvezde koje su relativno blizu, udaljene do 165 svetlosnih godina.
Sa obzirom da je radio teleskop iz Australije i Square Kilometer Array iz Južne Afrike konačno u izgradnji, nadamo se da će se uključiti 2029. godine, tim predviđa da će tada moći da vide stotine relevantnih zvezda na mnogo većim udaljenostima.
