Rađanje nove generacije koja unosi Duhovnost ljudima – Nenad Ilić
Prokletstvo srpskog naroda je da ne mogu tri generacije da stiču.
Ivo Andrić prepoznaje taj fenomen i problem kod srpskog naroda u svom delu Znakovi pored puta, gde konstatuje i lepo opisuje svoje zapažanje:
„Dođu tako ponekad vremena kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.“
Naime, smatram da je život dijalektika—dok dižete svoj glas protiv nepravde, postojite. Dok gunđate, postojite. Kada to prekinete, vi ste gotovi, završili ste!
Nešto slično govorio je i čuveni francuski filozof Rene Dekart: „Mislim, dakle jesam, dakle postojim.“
Danas, u Srbiji, a možda i u svetu, prilike su se promenile. Pojavili su se novi momenti, zbog kojih Andrićeve misli i konstatacije moramo preformulisati i prilagoditi vremenu u kojem živimo:
„Došlo je takvo neko vreme da su fukare gore, budale progovaraju, a pametni zaćute.“
Tu dolazimo do Baruha de Spinoze i njegovog filozofskog pravca Pećine. Spinoza je poistovećivao ljudsku lobanju s pećinom, u kojoj je zarobljen ljudski um. Metaforično, ljudski um smatrao je kosmosom.
Određeni politički krugovi i strukture veruju da samo oni treba da žive sa svojim porodicama i bližnjima, dok običan narod vide kao puku radnu snagu—brojeve u sistemu, robove označene jedinstvenim matičnim brojem (JMBG).
Politička sinusoida i kosinusoida ne priznaje prirodnu zakonitost, već isključivo političko kretanje u ciklusima od 30, 50 do 100 godina. Na projektu proizvodnje roblja i dovođenja ljudi u stadijum patoloških leševa, političke elite su kupile intelektualce—da ćute.
Međutim, zakonitost ljudskog društva i prirode je da se ljudski rod menja. Nestaju jedne, dolaze nove generacije. Radjanjem novih generacija, vraćamo se na početak—i opet nas čeka zamka, svilen gajtan.
Danas, u 2025. godini, našli smo se u zamci svetskih kretanja. Političke elite dovele su ljude do duhovnog posrnuća. Mnogi su postali patološki leševi—znaju sve, ali se druže samo po liku, ne i po duhovnosti.
Pre 200 godina, moćni begovi vladali su uz Mariju Tereziju, sve dok Austrougarska nije postala duhovni leš. A onda je došao ćopavi Vuk Karadžić, i vratio im dušu. Jer, leš nema dušu.
Kada carstvo umre, potreban je neko da ga duhovno oživi. Tako je i u Srbiji danas.
Pojedinci su se s vremena na vreme uzdizali iznad mase, a narod bi ih posmatrao i pitao: Ko je to?
I onda bi rekli: To je „Bog“! Ili: To je politički Mesija!
Vreme je pokazalo da su se takvi „Mesije“ samo smenjivali—Drašković, Đinđić, Koštunica, Tadić, Nikolić, Vučić… Ali danas, dogodilo se nešto novo.
Studenti u blokadama su nas iznenadili! Oni su nam doneli duhovnost, probudili uspavani narod, podigli nas sa patološkog stola na koji su nas političari, intelektualci i nosioci krupnog kapitala položili.
Da, gospodo političari—dogodili su se novi Karadžići u Srbiji!
Nedostajali su nam. Da nam vrate dušu. Da nas podignu iz mrtvih.
Studenti u blokadama su novi Karadžići, oni vraćaju život koji ste nam ukrali! Oni vraćaju državu koju ste vi i vaši gospodari oteli!
A gde su intelektualci?
Nema ih. Ne dižu glas. Ne govore vlastodršcima: Ljudi, ovo ne valja, ovako više ne može!
Zašto ćute?
Jedini logičan odgovor je—kupljeni su!
Njih 10% veruje da će preživeti „golgotu“ uz političare i nosioce krupnog kapitala. Oni su u Nojevoj barci.
A šta je poenta psiop delovanja i ispiranja mozga koje se sprovodi nad srpskim narodom?
Političkim „elitama“ potrebni su robovi da opslužuju sistem. Ostali, po njihovom mišljenju, treba da budu patološki leševi i da izumru.
Pošto su intelektualci kupljeni, nazvaću ih Mister Špriceri iz beogradskih kafana—Madera, Klub književnika, SANU, Skadarlija.
Njihov zadatak je da preko medija, NVO sektora, fakultetskih katedri i novinarskih analiza pričaju narodu da „mora da se strpi“, „mora da se trpi“, jer zemlja se „gradi i izgrađuje“.
A dok Mister Špriceri prodaju maglu narodu, oni uživaju u noćnom životu, banketima i skupim restoranima. Njihovi životi su osigurani.
A narod?
Narod, po njihovom mišljenju, služi samo da se rađa, radi i umire za njih.
Ali, gospodo političari, intelektualci i nosioci krupnog kapitala—da li ste se preigrali?
DA, PREIGRALI STE SE!
