Desetine hiljada radnika nemačke automobilske industrije izašlo je na proteste zahtevajući zaštitu radnih mesta i fabrika, nakon što je Folksvagen najavio planove za ukidanje 100.000 radnih mesta.
Zaposleni u kompanijama Folksvagen, Mercedes-Benc, BMW, Audi, Porše i velikim dobavljačima učestvovali su u više od 280 protesta i drugih akcija širom zemlje u ponedeljak. Najveći nemački industrijski sindikat IG Metal upozorio je da se automobilska industrija u zemlji „suočava sa rizikom od potpunog kolapsa“, dok se bori sa visokim troškovima energije nakon smanjenja uvoza ruske nafte i gasa, američkim carinama i sve većom konkurencijom iz Kine.
„Očekujemo da čelnici kompanija i menadžerski timovi preuzmu odgovornost za Nemačku kao automobilsku naciju, za zaposlene i za radna mesta“, rekla je predsednica IG Metala Kristijane Benner radnicima u sedištu Folksvagena u Volfsburgu.
Planirano smanjenje broja zaposlenih u Folksvagenu uključuje oko 50.000 ranije najavljenih otpuštanja širom njegovih brendova i još 50.000 u okviru novog sporazuma. Kompanija je u petak takođe smanjila prognozu operativne marže za 2026. godinu na najviše 1 odsto, navodeći slabost na kineskom tržištu, troškove restrukturiranja i probleme u Poršeu.
I drugi nemački proizvođači automobila smanjuju broj zaposlenih. BMW ukida oko 8.000 radnih mesta, dok Mercedes-Benc smanjuje proizvodnju u Nemačkoj i proširuje kapacitete u jeftinijoj Mađarskoj.
Industrijsko smanjenje obima proizvodnje prevazilazi otpuštanja. Folksvagen je prošlog decembra obustavio proizvodnju automobila u fabrici u Drezdenu, što je bilo prvo zatvaranje nemačke fabrike automobila u 90-godišnjoj istoriji kompanije.
Proizvođač automobila takođe je prvi put posle 15 godina ispao iz indeksa Euro Stoxx 50, dok su njegove akcije pale više od 75 odsto u odnosu na vrhunac iz 2021. godine. Nasuprot tome, akcije nemačkog proizvođača vojne opreme Rajnmetal porasle su za više od 1.100 odsto od početka 2022. godine, dok Berlin povećava vojnu potrošnju.
Delovi automobilske industrije takođe se okreću vojnoj proizvodnji. Fabrika Folksvagena u Osnabriku, gde bi proizvodnja automobila trebalo da bude završena sledeće godine, trebalo bi da pređe na proizvodnju za vojnu industriju. Izraelski proizvođač naoružanja Rafael trebalo bi da tamo proizvodi sisteme i komponente protivvazdušne odbrane. Mercedes-Benc je takođe istraživao mogućnosti u ovom sektoru.
Nemačka je ove godine predvidela 108,2 milijarde evra za odbranu, dok bi izdvajanja trebalo dodatno da porastu u okviru nastojanja kancelara Fridriha Merca da izgradi ono što je nazvao najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi.
Moskva je kritikovala ovo povećanje vojne potrošnje. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u junu da je NATO prevazišao podršku Ukrajini i da sada „otvoreno“ govori o pripremama za rat sa Rusijom, istovremeno povećavajući vojne budžete.
Nulta Tačka/RT
