Rak – bolest modernog doba! Naučnici tvrde da je uzrokovan ljudskim faktorima
Da li je rak, jedna od najsmrtonosnijih bolesti današnjice, zapravo isključivo posledica modernog načina života? Neki istraživači sada tvrde upravo to.
Rak je jedan od vodećih uzroka smrti u svetu, odgovoran za otprilike jednu od osam smrtnih slučajeva godišnje, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Međutim, istraživačica Rozali Dejvid sa Univerziteta u Mančesteru izjavila je da su naučnici pronašli samo jedan slučaj raka tokom ispitivanja stotina egipatskih mumija.
Retkost raka u mumijama sugeriše da je bolest bila izuzetno retka u drevnim vremenima, što upućuje na zaključak da su faktori koji izazivaju rak povezani sa modernom industrijalizacijom, tvrdi istraživač Majkl Cimerman sa Univerziteta Viljanova u Pensilvaniji.
„U drevnom društvu, gde nije bilo hirurških intervencija, tragovi raka bi morali biti prisutni ako je bolest bila uobičajena.“
Cimerman je prvi dijagnostikovao rak kod egipatske mumije, otkrivši rektalni karcinom kod neimenovane osobe iz oaze Dahla, koja je živela tokom Ptolemejskog perioda pre 1.600 do 1.800 godina.
Nedostatak istorijskih podataka o raku
Dejvid i Cimerman su analizirali drevnu egipatsku i grčku literaturu u potrazi za pomenima raka, kao i medicinske studije ljudskih i životinjskih ostataka sve do doba dinosaurusa. Zaključili su da su dokazi o postojanju raka u fosilima životinja, primata i ranih ljudi izuzetno oskudni, sa samo nekoliko neizvesnih primera.
Takođe, nisu pronašli opise operacija za lečenje raka dojke i drugih oblika ove bolesti sve do 17. veka.
Prvi naučno dokumentovani slučajevi prepoznatljivih tumora pojavili su se tek u poslednjih 200 godina – skrotalni rak kod dimničara zabeležen je 1775. godine, rak nosa kod korisnika burmuta 1761. godine, dok je Hočkinova bolest prvi put opisana 1832. godine.
Jedno moguće objašnjenje za retkost raka u prošlosti jeste kraći životni vek ljudi u drevnim društvima, što je smanjivalo šanse za razvoj bolesti. Ipak, istraživači napominju da su pojedini ljudi u starom Egiptu i Grčkoj živeli dovoljno dugo da obole od ateroskleroze, Pagetove bolesti kostiju i osteoporoze, ali slučajevi raka su i dalje bili retki.
Rak – posledica modernog načina života?
Dejvid i Cimerman zaključuju da je rak danas u velikoj meri rezultat čovekovog uticaja na životnu sredinu, uključujući zagađenje i promene u ishrani. Svoja otkrića objavili su u oktobarskom izdanju časopisa Nature Reviews Cancer.
„U industrijalizovanim društvima, rak je drugi po redu uzrok smrti, odmah nakon kardiovaskularnih bolesti, dok je u drevnim vremenima bio izuzetno redak,“ izjavio je Dejvid.
„U prirodnom okruženju ne postoji ništa što bi izazvalo rak.“
Međutim, ovu tvrdnju osporavaju,navodeći sa su dinosaurusi razvili rak mnogo pre nego što su ljudi postojali. Takođe, neki stručnjaci smatraju da je kratak životni vek u prošlosti ključni razlog retkosti raka u drevnim društvima.
„Rak je danas veoma redak kod osoba mlađih od 30 godina,“ kaže onkolog dr. Džon Glaspi sa UCLA-a.
„U drevnim vremenima, ljudi retko dožive više od trideset godina, pa je samim tim rak bio retka pojava. ‘Greška’ modernog društva je upravo to što omogućava ljudima da žive duže.“
Ograničenja fosilnih zapisa i način života
Još jedan faktor koji otežava istraživanje istorije raka jeste način na koji se bolest manifestuje u fosilnim ostacima.
„Da bismo prepoznali rak u fosilnim kostima, tumor mora značajno uticati na kost,“ objašnjava paleoantropolog Džon Hoks sa Univerziteta Viskonsin-Medison.
„Mali broj potvrđenih dijagnoza tumora u fosilima ne znači nužno da rak nije postojao, već da je teško prepoznat na osnovu kostiju.“
Hoks priznaje da moderni način života može doprineti većoj učestalosti raka, ali ne isključivo zbog zagađenja.
„Kada govorimo o bolestima poput raka dojke, znamo da dob u kojoj žena prvi put rađa značajno utiče na rizik od razvoja bolesti. U prošlosti su žene rađale u ranijim godinama, što ih je automatski svrstalo u nižu rizičnu kategoriju,“ zaključuje Hoks.
Ova debata ostaje otvorena, ali jedno je sigurno – način života i okruženje u kojem živimo imaju značajan uticaj na naše zdravlje, uključujući i rizik od raka.
