Raskrinkana globalistička prevara! Emisije Ugljen Dioksida povećavaju prinose i mogu da reše globalnu krizu sa hranom
U vremenu kada mejnstrim mediji i samoprozvani klimatski stručnjaci neprestano upozoravaju na navodne katastrofalne posledice klimatskih promena izazvanih ljudskom aktivnošću, na videlo izlazi zapanjujuća istina: emisije CO2 uzrokovane industrijom i modernim načinom života mogle bi biti ključ za rešenje globalne prehrambene krize.
Suprotno uobičajenoj priči, trenutna istraživanja pokazuju da povećanje atmosferskog ugljen-dioksida dovodi do prave revolucije u proizvodnji kukuruza. Ono što elite prikazuju kao pretnju, pokazalo se kao neočekivana blagodat za poljoprivredu i moglo bi postaviti temelje za novu eru sigurnosti hrane.
Brojke govore same za sebe: od 1940. godine prosečan prinos kukuruza u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za neverovatnih 400 procenata – razvoj koji je direktno povezan s povećanjem koncentracije CO2 u atmosferi. Ovo ističe i naučnik za zaštitu životne sredine Vijay Jayaray u svom radu. Ova korelacija nije slučajnost, već rezultat prirodnog procesa koji klimatski alarmisti odlučuju da ignorišu u svojoj ideološkoj zaslepljenosti.
CO2, koji su kritičari lažno označili kao “zagađivač”, zapravo je ključna hranljiva materija za biljke. On je osnovni građevinski blok fotosinteze, procesa kojim biljke pretvaraju sunčevu svetlost u energiju i rastu. Povećana dostupnost CO2 u atmosferi deluje poput prirodnog đubriva, podstičući rast biljaka i dovodeći do bogatijih prinosa.
Ali pozitivni efekti idu i dalje. Studije (npr. “Uticaj povišenog ugljen-dioksida i nedostatka vode na razmenu gasova i efikasnost korišćenja vode u kukuruzu” i “Interaktivni efekti povišene koncentracije CO2 i navodnjavanja na fotosintetičke parametre i prinos kukuruza u severoistočnoj Kini”) pokazuju da biljke pod uslovima povišenog CO2 efikasnije koriste vodu. U svetu u kojem nestašica vode postaje sve veći problem, ova poboljšana efikasnost korišćenja vode mogla bi biti neprocenjiva. Ironija je da bi toliko osuđivane emisije CO2 mogle doprineti rešavanju problema vode.
Rezultati ovog istraživanja temeljno preispituju preovlađujuću klimatsku politiku. Dok vlade širom sveta ulažu milijarde u sumnjive programe za smanjenje ugljenika, zanemaruju potencijalne koristi koje bi umereno povećanje ugljen-dioksida moglo imati za globalnu sigurnost hrane. Vreme je da se odbace ideološke oznake i priznaju naučne činjenice.
Naravno, stvarnost je složenija nego što sugerišu pojednostavljene priče klimatskog pokreta. O tome se detaljno govori i u knjizi „CO2 nije naš neprijatelj“. Klimatske promene nesumnjivo predstavljaju izazove s kojima se treba pozabaviti. Ali umesto slepog aktivizma, treba prepoznati i iskoristiti prilike koje proizlaze iz promenjenih uslova.
„CO2 revolucija“ u proizvodnji kukuruza je upečatljiv primer kako se priroda može prilagoditi promenljivim uslovima okoline i čak imati koristi od njih. To je poziv političarima i društvu da vode raspravu o klimatskim promenama na diferenciraniji način i da ne zatvaraju oči pred pozitivnim aspektima porasta CO2.
U svetu u kojem glad i nestašica hrane i dalje prete milionima ljudi, povećanje prinosa useva izazvano CO2 moglo bi doslovno spasiti živote. Na nama je da iskoristimo ovu priliku i implementiramo nova saznanja u održivu i produktivnu poljoprivrednu politiku.
Sazrelo je vreme za promenu paradigme u raspravi o klimi. Umesto demonizovanja CO2, trebalo bi prepoznati njegovu ulogu kao biljne hranljive materije i istražiti kako možemo maksimalno iskoristiti njegove pozitivne efekte. Samo tako možemo prevazići izazove budućnosti i stvoriti svet u kojem sigurnost hrane nije utopija, već realnost.
„CO2 revolucija“ u proizvodnji kukuruza je više od puke naučne zanimljivosti – to je tračak nade za svet kojem su očajnički potrebna nova rešenja. Na nama je da iskoristimo ovo znanje i trasiramo put ka plodnoj budućnosti.
