RASTE globalni pritisak da za ukidanje ANONIMNOSTI na internetu! Kraj lažnih profila i sakrivanja
Anonimnost na mreži, koju su grupe za građanska prava dugo smatrale osnovnom odlikom interneta, nailazi na kritiku iz različitih pravaca i kroz niz metoda: od kritike političkih elita do stvarnog zakonodavstva.
Jedna vrsta novog zakona koji može potkopati ili ukinuti anonimnost na mreži su oni koji obavezuju verifikaciju uzrasta pre nego što se korisnicima dozvoli pristup veb-sajtu. Drugi efekat ovih pravila je povećanje prihvatanja digitalnih ID-ova.
Ranije ove nedelje, Američki senator Džoš Holi je predstavio Zakon o ujednačavanju, robusnosti i delotvornosti (MATURE) tehnologije za verifikaciju uzrasta, čiji je cilj da spreči maloletnike mlađe od 16 godina da pristupe društvenim medijima.
Da bi se to osiguralo, svi korisnici bi morali da provere starost pre otvaranja naloga, tako što će odustati od informacija koje u potpunosti otkrivaju njihov identitet: službeno ime, datum rođenja i kopiju lične karte koju je izdao državni organ koji dokazuje da je ovo njihovo stvarno ime i starosti.
Havlijevo objašnjenje za ovu i slične inicijative je da su društveni mediji štetni za decu, od monetizacije njihovih podataka do omogućavanja eksploatacije i manipulacije. Ali rešenje bi očigledno uticalo na svačiju privatnost tako što bi ih dalje „demaskiralo“ poznatim sakupljačima podataka.
U nekim državama se takođe nameće provera starosti, ali, barem u Juti, predlog koji je upravo usvojen u lokalnom Senatu izostavlja uslov vladine lične karte.
Predlog zakona, poznat kao SB152 i koji će sledeće biti razmatran u Domu, obavezuje kompanije koje stoje iza platformi društvenih medija da se postaraju da se deca mogu prijaviti samo uz saglasnost roditelja. Da bi se osiguralo da je to slučaj, starost svih korisnika bi se proveravala.
Međutim, kako tačno ove kompanije to mogu da postignu, za sada ostaje nejasno, dok je sponzor zakona, državni senator Majk Mekel, citiran da kaže da „postoje opcije treće strane koje koriste različite tehnologije za proveru starosti bez državnih identifikacionih dokumenata“.
Prepoznavanje lica se pominje u izveštajima kao jedna takva opcija, dok je druga upotreba „postojećih podataka o potrošačima“. Još jednom, potreba za takvim zakonima se objašnjava kao način da se deca zaštite od loših uticaja na internetu.
U januaru su zakonodavci u Arkanzasu bili zauzeti guranjem novog zakona kojim bi se verifikovala starost, verovatno putem digitalne lične karte. Ovde je ideja da se maloletnicima ograniči pristup sajtovima za odrasle, a ako se usvoji, to bi uvelo i odgovornost sajtovima koji se ne pridržavaju.
Inspirisan sličnim zakonom, HB142, koji je postao zakon u Luizijani početkom godine, ovaj bi zahtevao od svih posetilaca da dokažu svoje godine predstavljanjem lične karte koju je izdala vlada, ili onoga što se opisuje kao „komercijalno razuman metod koji se oslanja na o javnim ili privatnim transakcijskim podacima.”
U Luizijani, metoda je aplikacija LA Vallet koja sadrži digitalnu vozačku dozvolu i zdravstvenu karticu, ali Arkanzas još nema digitalni ID – iako zvaničnici nagoveštavaju da snažno razmišljaju o uvođenju jednog. Što se tiče toga kako stvari idu u Luizijani, izveštaji sugerišu da ljudi koji nisu voljni da predaju svoje lične podatke jednostavno koriste VPN-ove.
Nema razloga da se misli da maloletnici nisu među njima, pa se čini da zbir ovih zakonodavnih napora oduzima anonimnost što većem broju korisnika interneta, dok ne uspeva da efikasno zaštiti decu od neprikladnog sadržaja.
Postoje, međutim, oni koji ili ne znaju kako da zaobiđu novi zakon Luizijane, ili nisu voljni, pa se u izveštajima iz decembra pominje da nova pravila već podstiču prihvatanje LA Novčanika.
Većina ovih inicijativa dolazi od republikanaca, a ovaj slučaj nije ništa drugačiji, gde je državna predstavnica Lori Šlegel stajala iza usvajanja zakona o verifikaciji starosti, koji se odnosi na bilo koji sajt sa 33,3 ili više procenata pornografskog materijala.
Šlegel veruje da pornografija „uništava decu“ i savetuje korišćenje LA novčanika za pristup sajtovima. Menadžer projekta Envoc Sara Keli navodi da sajtovi ne čuvaju lične podatke, kao i da proces zapravo ne identifikuje tačan datum rođenja korisnika, niti bilo koju informaciju sa njihovog uređaja i ID.
Umesto toga, rekla je ona – „samo vraća te godine da kaže da da, ova osoba je dovoljno stara da joj se dozvoli da uđe.
Što se tiče pravne odgovornosti onih sajtova koji ne primenjuju verifikaciju starosti, korisnici, roditelji ili staratelji bi morali da ih tuže u ime dece koja gledaju pornografski sadržaj.
Dalje od striktno „mislite na decu“ načina uvođenja digitalnih ličnih dokumenata i podrivanja ili uklanjanja anonimnosti na internetu, Svetski ekonomski forum (SEF) razmišlja direktno o toj anonimnosti, a ne na pozitivan način.
U stvari, kao što je prošle godine rekla jedna objava sa sajta grupe, „čista anonimnost“ je zapravo „problem“ – ili barem može da ih stvori.
Post je bio posvećen jednoj od omiljenih tema SEF-a, budućem „metaverzumu“ i načinu na koji ga regulisati i kontrolisati. Anonimnost se pojavljuje u kontekstu izgradnje zajednice i podstiče ljude u metaverzumu da pokažu ono što SEF smatra pozitivnim ponašanjem.
„Kako da ohrabrimo ljude da se pojave i budu svoji u virtuelnom okruženju, i kako da osiguramo da su zaštićeni kada to rade?“, pita se izvršni direktor VPP-a Mark Read, koji je napisao članak, i zaključuje da će predviđanje novih ponašanja biti obavezan.
Ova razmišljanja su izražena prošlog proleća, ali to nije bio prvi put da je SEF pokušao da se uhvati u koštac sa anonimnošću na internetu. Sredinom 2020. godine, kada je pandemijska panika bila u punom jeku i neformalna grupa globalnih elita sa sedištem u Švajcarskoj govorila o „ građevnim blokovima Velikog resetovanja “, pojavila se anonimnost.
Govoreći o užasima zatvaranja (mada SEF to nije tako izrazio) i o tome kako je tehnologija postala primarni način za komunikaciju ljudi, u postu na blogu se pominje da anonimnost omogućava trolovanje, polarizaciju, pa čak i vodi do bolesti kao što su dopuštajući ljudima da se „osećaju superiorno u odnosu na druge iz udobnosti sopstvenog malog balona“.
Iz nekog razloga, isti paragraf koji razbija anonimnost na mreži takođe je uspeo da uključi razmišljanja o klimatskim promenama, problemima životne sredine i patnji životinja – tvrdeći da tehnologija u suštini smanjuje osetljivost ljudi na sve to.
Govoreći o elitama, postoje svetski lideri koji otvoreno promovišu okončanje anonimnosti na mreži. Prošlog aprila francuski predsednik Emanuel Makron je ponovo razmotrio ovu ideju koju je prvobitno izneo 2019. godine u okviru onoga što je poznato kao Velika nacionalna debata.
Tada je Makron govorio o postepenom uklanjanju „svih oblika“ anonimnosti , a ovoga puta je pomalo zapanjujuće tvrdio da u demokratskom društvu nema mesta za anonimnost.
U to vreme, diskusija je bila oko rasizma i anonimnih naloga koji su krenuli za grupom engleskih fudbalera. Makron je rekao da baš kao što osoba „ne može da hoda ulicom sa kapuljačom“ (?), ne treba im dozvoliti da nose „kapuljaču sa pseudonimom“ na internetu.
Ali drugi zvaničnici u njegovoj administraciji ranije su istakli da ionako više ne postoji prava anonimnost na mreži – korisnici nisu anonimni, „samo pseudonimni“, kako je 2020. napisao tadašnji državni sekretar za digitalna pitanja Sedrik O.
I svi znamo zašto – ogromna količina ličnih informacija u posedu Big Tech-a i pristup organa za sprovođenje zakona.
I dalje u Francuskoj , poslanici ovog februara naporno rade kako bi osigurali da bilo šta, od Instagrama do Pornhaba, bude prinuđeno da zahteva od korisnika da verifikuju svoje godine.
U Australiji , savezna vlada je 2021. skovala plan da primora društvene platforme da ukinu anonimnost kao sredstvo za suočavanje sa „botovima, fanaticima i trolovima“.
Ali stručnjaci nisu bili sigurni da će zakon, kako je predstavljen, zaista postići navedeni cilj.
„Često čujemo ovakve pozive… izjednačavajući anonimnost sa antisocijalnim ponašanjem i uznemiravanjem“, rekla je tada Emili van der Nagel sa Univerziteta Monaš, dodajući da ta ideja „pokazuje da ne učimo“.
Iste godine su pokazali da u Velikoj Britaniji ni oni „ne uče“ po ovom pitanju. Diskusija je pokrenuta jer su neki ljutiti navijači iznijeli svoju frustraciju na nekoliko crnih igrača zbog svojih nastupa, nakon bolnog poraza Engleske u finalu Evropskog prvenstva.
Ovo je izazvalo onlajn peticiju kojom se vlasti pozivaju da ukinu anonimnost na internetu, ali su mnogi zvaničnici pokazali oklijevanje, napominjući da iako misle da je mogu iskoristiti loši akteri – „uvođenje obavezne verifikacije korisnika za društvene mreže moglo bi nesrazmjerno uticati na korisnike koji se oslanjaju na anonimnost da zaštiti svoj identitet.”
Oni koji su uopšteno kritični prema takvim politikama, tvrde da problemi koji postoje na internetu povezani sa anonimnošću jednostavno neće biti rešeni uklanjanjem iste. Neki su uvereni da bi ovaj scenario čak stvorio nove, poput većeg rizika za one koji su već ranjivi ili marginalizovani.
I, kažu, ubijanje anonimnosti na mreži takođe bi bilo neustavno – i zasnivaju ovaj argument na brojnim predmetima Vrhovnog suda SAD u vezi sa tom temom. Ovi kritičari takođe veruju da nema razlike između slučajeva anonimnosti koji se odnose na „stvarni svet“ i onih koji se odnose na društvene medije.
