RASTURANJE PROPAGANDE: ŠTA JE ONA ZAPRAVO I ŠTA MOŽETE PREDUZETI POVODOM TOGA!
Planeta je preplavljena štetnom i opasnom propagandom, ali malo ljudi razume šta je to, kako funkcioniše i šta se može učiniti da se to prevaziđe. Ovaj članak ispituje prirodu, strukturu i nameru propagande kako bi čitataoci mogli povećati svest i razlučivanje.
Definisana propaganda
Prema The Graduate School of Political Management na Univerzitetu George Washington, „Budući da i propaganda i odnosi sa javnošću imaju zajednički cilj korišćenja masovne komunikacije za uticaj na percepciju stvarnosti, može se lako spojiti u jedno, to dvoje. Propaganda, međutim, prometuje lažima, dezinformacijama, zapaljivom retorikom i drugom negativnom komunikacijom kako bi se postigao cilj koji se odnosi na stvar, cilj ili političku agendu.”
Britannica potvrđuje ovu misao definišući propagandu kao “širenje informacija – činjenica, argumenata, glasina, poluistina ili laži – kako bi se uticalo na javno mjenje”.
Oxfordski rečnik engleskog jezika navodi da je to „sistematsko širenje informacija, posebno, na pristrasan ili obmanjujući način, kako bi se promovisao politički cilj ili stanovište”
Modernu propagandu definisao je Edward Bernays (1891-1995) ranih 1920-ih. Bernaysu se pripisuje da je „otac odnosa s javnošću“, ali mnoge njegove ideje potekle su od njegovog ujaka, psihijatra Sigmunda Freuda. Nisu bili ni prijatelji društva.
Prema Bernaysu, „Oni koji manipulišu ovim nevidljivim mehanizmom društva (propaganda) čine nevidljivu vladu koja je prava vladajuća moć naše zemlje… nama dominira relativno mali broj ljudi koji razumeju mentalne procese i društvene obrasce mase. Oni su ti koji povlače konce koji kontrolišu um javnosti.”
Namera da se obmane nikad nije ispravna, dok pojedinci svakako mogu lagati i obmanjivati samoinicijativno, propaganda se uvek vidi u domenu vlada i korporacija koje koriste instrumente masovne komunikacije za kontrolu ponašanja.
Da budemo jasni, sva propaganda namerno i varljivo manipuliše emocijama kako bi stvorila promenu u ličnom i grupnom ponašanju. Nadalje, najefikasniji propagandisti unapred postavljaju zamke i odbranu za potencijalne kritičare.
Posebno, propaganda najbolje funkcioniše kad god je ljudi ne primete.
Srećom, prepoznavanje propagande je jednostavno kada shvatite njene proverene tehnike, koje su sve jasno identifikovane i potvrđene već pre mnogo decenija.
Sledeće standardizovane propagandne tehnike, priznate i dobro dokumentovane od strane mnogih autora i stručnih naučnika, koriste se u različitim kombinacijama kako bi se postigao željeni ishod ponašanja.
Tehnike propagande
Strah: Najsnažnija emocija, strah od gubitka ili fizičke povrede otvara um da prihvati rešenja koja nudi propagandista, koja inače ne bi bila prihvaćena. Tehnika straha bila je temelj sve propagande povezane sa pandemijom.
Bandwagon: To se tvrdi, jer svi drugi to rade, pa bi i vi trebali. Ovo se često kombinuje sa drugim propagandnim tehnikama. „Svi hitaju jer je siguran i efikasan; i ti bi to trebao uzeti.”
Slaganje kartica: Ova tehnika ističe “dobre” informacije, a izostavlja “loše”. Drugim rečima, iznose se samo činjenice koje podržavaju propagandističku agendu, dok se sve ostalo namerno potiskuje. Cenzura je rasprostranjena u medijima, društvenim medijima i na pretraživačima.
Obični ljudi: Propagandista implicira da je on samo obična osoba poput vas, sa istim snovima i željama, i zato mu treba verovati.
Svedočanstvo: Korištenje nepovezane osobe kao što je slavna osoba, da biste svedočili da je propaganda istinita i da možete verovati da će vam to reći. Mogu se pojaviti i kao „obični ljudi“ opisani gore.
Blistave opšte karakteristike: široke izjave koje se ne mogu definisati, često sadrže nejasne „reči o vrlinama“. Na primer, „Ovaj program će stvoriti pravičnost za sve“ i „Mi ćemo sa ovim budžetom stvoriti milione zelenih radnih mesta“.
Dozivanje/skretanje imena: Ad hominem napadi skreću pažnju sa propagandiste na nekog drugog. Al Gor je jednom rekao o globalnom zagrevanju: „Negatori su zaslužili da budu kažnjeni.“ Danas se tvrdi da Amerika ima „pandemiju nevakcinisanih“.
Transfer: Ova tehnika prenosi autoritet, ugled ili prihvatanje druge grupe ili organizacije, prenoseći tako te karakteristike u program propagande. Mnoge crkve su, na primer, korišćene da promovišu prihvatanje propagande pandemije od strane svojih kongregacija.
Lažna analogija: dva koncepta su lažno povezana bez ikakvog uzroka i posedice. Na primjer, „Ljudi koji dovode u pitanje vakcine su anti-vaxeri. Meri ne želi vakcinu, tako da je antivaxer.”
Ili/Ili zabluda: Kod “crno-belog” razmišljanja daju se samo dva izbora, iako možda postoje i drugi prihvatljiviji izbori. Ovo polariše problem i prisiljava vas da prihvatite željeni ishod. Na primer, „Vi ste ili za nauku ili protiv nje.“
Neispravan uzrok i posledica: Ova tehnika sugeriše da zato što A sledi B, A mora uzrokovati B. Na primer, Džo podržava posedovanje oružja; ubice često koriste oružje da ubiju ljude; dakle, Džo je ubica.
Eufemizmi: Ovo je upotreba reči koje su ublažene ili često čini da loše izgleda dobro ili da neprijatno izgleda privlačno. Na primer, „Vi niste siromašni, vi ste u ekonomski nepovoljnom položaju.” „Umesto debele žene, elegantno popunjena“
Opterećene reči: U vezi sa prozivanjem, propagandista će koristiti ekstremne reči da opiše uobičajene okolnosti. Na primer, roditelji koji protestuju na sastancima školskog odbora sada su označeni kao „domaći teroristi“ koji čine „zločine iz mržnje“.
Žrtveni jarac: Ova tehnika koristi krivicu po udruživanju kako bi se krivica pripisala nepovezanoj osobi, npr. ekonomske nevolje uzrokovane sadašnjom administracijom okrivljuju se na prethodnu administraciju; sadašnju pandemiju uzrokuju nevakcinisani.
Logički prekid veze: Svetski ekonomski forum kaže: „Nećete posedovati ništa i bićete srećni.“ Ovo kaže da je sreća rezultat neposedovanja ničega, ali je to potpuno nelogično iz iskustva. Posledica ovoga bi mogla biti “Beskućnici ne poseduju ništa, stoga moraju biti srećni.”
Šta možete učiniti povodom toga
Sve ove tehnike ciljaju na naše emocije, koje zauzvrat pokreću naše ponašanje. Bez naše emocionalne “podrške” i povinovanja, napori propagandista jednostavno tiho padaju na pod i umiru.
Naravno, inteligentan građanin ne želi da iko manipuliše njegovim emocijama za ciljeve koji uopšte nisu njegovi. Zaista, niko ne želi da bude prevaren, prevaren, prevaren, prevaren, korišćen ili izmanipulisan od strane nekog drugog.
Postoje dva vrlo jasna protivotrova za zaustavljanje mrtve propagande.
Prvo, propaganda se mora objektivno identifikovati i videti kakva je. Uz gore navedene tehnike, ovo je vrlo lako učiniti.
Drugo, s obzirom na ono što vidite, morate imati samokontrolu nad svojim emocijama. Propaganda uvek zahteva vašu emocionalnu uključenost da bi ostvarila svoje ciljeve. Nemojte upasti u zamku propagandista.
Konačno, kada konačno iznesete pobedu nad bilo kojim elementom propagande – to jest, kada ste ga identifikovali i odbili emocionalnu uključenost u njega – važno je podeliti svoje razumevanje i iskustvo sa drugima.
Zaključak
Držite ove informacije pri ruci kad god slušate, gledate ili čitate vesti. Analizirajte svaki članak na njegov “propagandni količnik”. Ako primetite da se koristi jedna tehnika, uzmite to kao trag i potražite druge.
Ako dovoljno Amerikanaca razume ove jednostavne znake propagande, obavezujući se da je zaustavi u toku, onda bi život u Americi mogao postati ubrzo mnogo bolji.
Uvek zapamtite, propagandisti su samozainteresovani, ne mareći za vas ili javnost u celini. Da bi se to prevazišlo, nije neophodno da se zna potpuni razlog zašto se to uopšte odigrava; sama činjenica da se radi o propagandi govori vam da ne želite ništa s tim.
Da li je propaganda slobodan govor?
Kroz istoriju su se vodile snažne i često intenzivne debate između pojedinaca različitih mišljenja. Naći ćete obilje takvih sukoba tokom perioda osnivanja Amerike. Bilo je usmenih argumenata, kao i publikacija koje su objavljivale različite ideje i mišljenja. U nekim slučajevima to je izazvalo dosta ljutnje i gorčine.
No, je li sve bilo prema “Slobodnom govoru”?
Odgovor se pronalazi ispitivanjem namere i kvaliteta razmene ideja. Faul je dosuđen ako je jedna strana namerno lagala ili ako su ključni dokazi namerno uskraćeni kako bi se prevarila druga strana.
Drugim rečima, prevara se nije tolerisala. Sa jedne strane, oni koji varaju i lažu sa zlonamernošću imaju pravo da takve stvari verbaliziraju, ali moraju i snositi posledicu kršenja zakona pri tome.
Kleveta, na primer, je čin nanošenja štete ugledu jedne osobe govoreći jednoj ili više drugih osoba nešto što je neistinito o toj osobi. Kleveta se dešava kada jedna osoba izmisli ili izmeni izjavu druge, s namerom da okleveta ili ošteti ugled te osobe ili sredstva za život.
Bunko je zločin koji laže i lažno predstavlja jednu osobu iz privilegija ili poseda.
Merriam-Webster definše prevaru kao čin zavaravanja i „namernog izopačavanja istine kako bi se drugog navelo da se rastane sa nečim vrednim ili da se odrekne zakonskog prava“.
Rečnik Merriam-Webster takođe definiše propagandu kao „širenje ideja, informacija ili glasina u svrhu pomaganja ili ozleđivanja institucije, uzroka ili osobe “ i „ideje, činjenice ili optužbe šire se namerno radi daljeg cilja ili da se oštetiti suprotan uzrok”.
Pravni centar Univerziteta Georgetown u Zakonu obmane sažima: „Mnogi zakoni rešavaju obmanu. Poznati primeri uključuju: delikt prevare, klevete i klevete; krivično delo krađe lažnim izgovorom i saveznim zakonima o pošti i elektronskoj prevari; Zakon o Federalnoj komisiji za trgovinu, Zakon o Lanhamu i državni zakoni o nepravednim i obmanjujućim radnjama i praksi; zakoni koji zabranjuju prevaru sa vrednosnim papirima i zahtevaju otkrivanje podataka od strane izdavaoca; odbrana ugovora od lažnog predstavljanja; i zakon krivokletstva. “
Sve ovo znači da, iako sloboda govora pruža veliku širinu izražavanja, uvek je ograničena pravnim i etičkim granicama.
Da li je laž i obmana slobodan govor? Ne, nikad!
Kada se propagandisti kriju iza argumenta slobodnog govora, oni ga koriste kao propagandnu tehniku da vas još više prevare.
Refernce
Bernays, Edward. Propaganda. Liveright, 1938.
Doeden, Matt. What is Propaganda? Lerner Publications, 2019.
Ellul, Jacques. Propaganda: The Formation of Men’s Attitudes. Knopf, 1962.
Hamilton, John Maxwell. Manipulating the Masses: Woodrow Wilson and the Birth of American Propaganda. LSU Press, 2020.
Lee, Alfred McClung and Elizabeth Briant. Fine Art of Propaganda. International Society for General Semantics, 1979.
Gleicher, Millard. The Manipulation Of The American Mind. Kindle, 2021.
Knowles, Michael. Speechless: Controlling Words, Controlling Minds. Blackstone Publishing, 2021.
Neuharth Ph.D., Dan. 12 Classic Propaganda Techniques Narcissists Use to Manipulate You, PsychCentral, 2017.
Welch, David. Propaganda: Power and Persuasion. The British Library, 2013.
What is Propaganda Analysis?, www.PropagandaCritic.com.
Recognizing Propaganda in Politics, www.LegislativeProcedure.com.
“Propaganda Techniques,” Holt Literature & Language Arts, Introductory Course, 2003, pp. 643-645
“Propaganda Techniques”, College of DuPage Library, https://codlrc.org/evaluating/propaganda.
“Propaganda Techniques To Recognize”, University of Vermont, https://www.uvm.edu/~jleonard/AGRI183/propoaganda.html
“The Art of Propaganda: When Journalists Use Facts to Create Fiction”, Peter Isackson, Fair Observer, 2021
