Rat protiv poljoprivrednika i stočara bi mogao izazvati glad u svetu

Nedavno smo videli kako vlade u Holandiji i Kanadi žele da zatvore farme pod izgovorom klimatskih promena.

Prema Džonu Keriju, Bajdenovom „caru klime“, slični potezi protiv američkih farmi su u pripremi.

SAD i Holandija su dva najveća poljoprivredna proizvođača na svetu.

Čini se da određene zapadne zemlje vode rat protiv farmera u ime klimatskih promena.

Šta se stvarno dešava ovde?

Dag Kejsi: Mrzim što kažem da su stvari poput COVID-a ili slepog verovanja u antropogene klimatske promene delovi zavere – iako se često tako čini. Sklon sam da odbacim zavere iz više razloga. Verovatnije je da su to masovne histerije – vrsta stvari koja se dogodila u Salemu krajem 17. veka, samo u gigantskim razmerama. To su vrste „grupnog mišljenja“ koje su zahvatile i brojne zemlje u 20. veku.

U svakom slučaju, ono što se čini kao rat protiv poljoprivrede od strane „elite“ je i stvarno i ozbiljno. Ljudi na vlasti žele da kontrolišu svaki aspekt života plebsa, obično za navodno dobro čovečanstva ili same planete. Oni veruju da treba da postoje pravila koja regulišu gde plebs živi, šta može da kaže i misli, pa čak i šta jede. „Elita“ voli da kaže da su domaće životinje delimično odgovorne za globalno zagrevanje emitujući metan.

Ali možda je i više od toga. Možda je opšte uverenje, čak i među samim plebsom, da je svetska populacija, sastavljena uglavnom od beskorisnih izjelica, previše brojna. Vlasti su u više navrata govorile da je osam milijardi ljudi „previše“ i da bi optimalni nivo bio manji od milijardu.

Evo jedne neobične misli: ne mogu više da stavljaju ljude u gasne komore i nadaju se da će se izvući od odgovornosti. Ali možda smanjenje količine i kvaliteta njihove potrošnje hrane, između ostalih mera, može imati isti efekat. Luda misao? Ne zaboravite da su vlade sponzorisale ratove, glad i progone koji su ubili stotine miliona. Nema razloga da se misli da je današnja „elita“ manje podla od svojih prethodnika. Naprotiv…

Postoji mnogo dokaza da ljudi koji kontrolišu svet i upravljaju vladama imaju zle namere prema svojim bližnjima. Čak i dok se maskiraju kao filantropi i humanitarci, oni ih obično tretiraju ili kao sredstvo za postizanje svojih ciljeva ili kao smetnju.

Državno centralno planiranje poljoprivrede može biti katastrofalno.

Na primer, milioni ljudi su stradali od gladi u Sovjetskom Savezu zbog katastrofalne politike nametnute poljoprivrednicima.

Vidite li neke paralele danas?

Dag Kejsi: Vlada, kao institucija, je nesposobna da stvori bilo šta.

Može da kontroliše samo ono što drugi stvaraju, i uglavnom je destruktivno. Ima mnogo primera. Večna glad koju je SSSR iskusio dok je još postojao, uključujući Staljinov Holodomor u Ukrajini. Mao je bio poznat po stvaranju večne gladi u Kini tokom svog Velikog skoka napred i ponovo tokom Kulturne revolucije.

Poljoprivrednici uvek loše prolaze kada „elita“ zauzme državni aparat. Jedan od razloga je taj što su, kao grupa, farmeri u osnovi preduzetnici. Oni ne rade od 9:00 do 5:00. Ne primaju naređenja od nadzornika koji rade u kabinama. Oni su nužno nezavisni.

Poljoprivrednici moraju da kupuju i prodaju kao trgovci. Oni moraju biti praktični biolozi, botaničari i zoolozi. Moraju da budu biznismeni, mehaničari, meteorolozi i još desetak drugih stvari.

Uspešan farmer je prirodno posvećen mnogim stvarima i talentovan – nije tip osobe sklon da prima naređenja sa visine. On je osoba koja poseduje imovinu i ceni je.

Kao klasa, farmeri su prirodni neprijatelji socijalističkih vlada. Istina je da oni mogu biti korumpirani, kao što su mnogi farmeri bili u SAD sa subvencijama od 1930-ih. Ali farmeri imaju tendenciju da budu nezavisni i slobodni ljudi.

Vlade ih stoga drže pod sumnjom i sklone su da posebnu pažnju posvete poljoprivrednicima.

Pošto inflacija čini meso nedostupnim za mnoge, elita želi da održi plebs srećnim tako što će ih naterati da misle da je meso loše za životnu sredinu.

To je veliki razlog zašto je u mejnstrim medijima došlo do naleta članaka koji osuđuju potrošnju mesa i promovišu jeftine alternative.

Bil Gejts je nedavno rekao: „Mislim da bi sve bogate zemlje trebalo da pređu na 100% sintetičku govedinu.

„Više ne možete imati krave“, a vlade mogu „koristiti regulativu da potpuno promene potražnju“.

Šta mislite o ovome?

Dag Kejsi: Ministarstvo poljoprivrede SAD ima oko 100.000 zaposlenih. To je jedno od mnogih odeljenja američke vlade koje bi trebalo ukinuti. Ako bilo ko od tih 100.000 zaposlenih zaista zna nešto o poljoprivredi – većina njih ne zna – trebalo bi da izađe i da otkaz, umesto da zagorčava živote farmera.

Zanimljivo je da je misija broj 1 USDA, navedena na njenoj veb stranici, borba protiv klimatskih promena. Ne radi poboljšanja proizvodnje hrane.

USDA, EPA i mnogi drugi kreiraju propise o svemu što farmeri rade danas. Istakao bih da je prema pravilima USDA, „farma“ bilo koji komad zemlje koji proizvodi sredstva ili može proizvesti proizvode u vrednosti od preko 1000 dolara. To je neverovatno nizak iznos. Bašta u vašem dvorištu može se smatrati farmom ako to odgovara vlastima.

Bez obzira šta poljoprivrednik proizvodi, on se može osloniti na mnogo nadzora regulatora koji namerava da opravda njegovo postojanje.

Sva proizvodnja mora proći kroz birokratizovan, centralizovan i visoko regulisan proces. Skoro kao da bi sve što je proizvedeno moglo biti poslato u centralni pogon za preradu u Kanzasu pre nego što se pošalje nazad na mesto odakle je došlo nakon što je homogenizovano, pasterizovano, sterilizovano, upakovano i denaturisano.

To je loša stvar jer dovodi do manje nezavisnosti i proizvođača i potrošača i više zavisnosti od birokratije koja stranci ne donosi ništa osim poreza i propisa.

Kao deo ovog trenda o kome smo razgovarali, mediji, Svetski ekonomski forum i određeni političari promovišu jedenje buba kao rešenje.

U članku u The Economist-u se navodi: „Nećemo ubeđivati Evropljane i Amerikance da izađu u velikom broju i počnu da jedu insekte… Trik bi mogao biti da ih u tišini ubacimo u lanac ishrane“.

Šta mislite o pokušaju hranjenja ljudi bubama?

Dag Kejsi: Naročito na Orijentu, određene vrste insekata i larvi se prodaju u prodavnicama prehrambenih proizvoda. Probao sam neke, i nakon što sam prevazišao kulturnu neprihvatljivost, mogu biti prilično ukusne grickalice.

U stvari, decenijama su se u SAD prodavale stvari poput mrava prelivenih čokoladom u specijalizovanim prodavnicama kao jestivi novitet. Imati neke insekte ili larve kao povremenu diverziju da zabavite svoje prijatelje na koktelu je jedna stvar, ali promeniti celokupnu prirodu ishrane ljudi jer mislite da je moralni imperativ jesti bube? Ideja je suluda. Manipulisanje snabdevanjem hranom i navikama u ishrani plebsa je gore nego nepotrebno; to je ponižavajuće.

👉 Doktorka sa Kembridža: Zaključavanja tokom Covid-a oštetila su jednu generaciju https://t.co/sCVUhW8967

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 22, 2023

Pokret da se radikalno promeni priroda poljoprivrede i nahrane mase, ipak ide dalje od insekata. Finska kompanija pod nazivom Solar Foods razvila je bakteriju koja se može uzgajati u bačvi, živi uglavnom na vodoniku i sunčevoj svetlosti, ima mnogo proteina i, kažu, veoma je ekološki prihvatljiva. Može se osušiti u prah i pretvoriti u jestivu formu. Ja sam za inovacije. I pretpostavimo da bi „probuđene“ i izgladnele mase mogle to da urade. Ali moj stav je da to treba promovisati kao stočnu hranu, a ne kao zamenu za Soilent Green. Ali to neće funkcionisati kada se stoka eliminiše.

Govoreći o stadima goveda, irski parlament je naložio ozbiljno smanjenje irskog stada goveda. Oko 65.000 krava biće ubijeno tokom svake od naredne tri godine kako bi se stado smanjilo za oko 10% kako bi se ispunili diktati EU o ugljeniku. Ovo je politika koja će doći svuda, pretpostavljam.

Problem je u tome što ljudi na vrhu, koji sebe vide kao posebnu klasu i imaju ogromne količine moći i novca, smatraju da imaju pravo da naređuju plebsu. Na njih samo neznatno utiču zakoni koje donose. U međuvremenu, plebsu su usađene ideje koje ih navode da misle da je moralno pogrešno jesti životinje, kao što su životinje oduvek jele druge životinje.

Razumem estetsku sklonost da budem vegetarijanac. I cenim moralno osećanje da ne koljem druga bića. Ali ovo je izbor koji – kao i svi izbori – treba ostaviti pojedincima, a ne da ih nameću oni koji sebe smatraju boljim.

Šta prosečna osoba može da uradi dok se rat protiv farmera i mesa ubrzava?

Dag Kejsi: Ono što se možda pitate je: Da li je moguće boriti se protiv države?

Ako ne poštujete zakon i ne radite ono što vam se kaže, rizikujete da budete u zatvoru ili da vam se oduzme imovina. Opasno je biti u suprotnosti sa zakonom, posebno kada prosečna osoba misli da je u „demokratiji“ i deli kontrolu nad onim što se dešava. To je iluzija. Naša nomenklatura ima kontrolu nad državnim aparatom.

Možete li preduzeti bilo kakvu političku akciju da promenite ljude koji kontrolišu sve? Mislim da su izbori 2020. pokazali da je to verovatno besmisleno.

Možete li urazumiti ove ljude? Verovatno ne.

Imamo posla sa psihološkim problemom, a ne sa intelektualnim problemom. Dakle, situacija nije zaista otvorena za razumno rešenje i činjenične argumente. Shvatite da jedini razlog da pokušate da promenite stvari nije zato što ćete uspeti – to je malo verovatno – već zato što je to ispravno.

Pravac društva ima svoj život. Trebalo bi da radite na tome da preokrenete loše trendove samo zato što je to dobra karma i, lično, psihički zadovoljavajuće.

Prepoznajte, međutim, da je opadajući trend bio u pokretu decenijama. I dalje se ubrzava i verovatno će nastaviti da se ubrzava sve dok ne dođe do prave krize, što će biti veoma neprijatno. Ne znamo šta će se desiti nakon što prođemo kroz krizu. Ono što se dešava sa poljoprivrednicima i snabdevanjem hranom samo je jedan aspekt toga.

Napomena: Predstojeći meseci i godine biće politički, ekonomski i društveno nestabilni. Ono što radite da biste se pripremili moglo bi značiti razliku između trpljenja ogromnih gubitaka i preživljavanja uz manje gubitke.

Upravo zbog toga, legendarni investitor i autor bestselera NY Times-a Dag Kejsi upravo je objavio ovaj hitan izveštaj o tome kako preživeti.

Nulta Tačka/IM