Rat protiv ugljenika (i ljudi) se intenzivira
Neutralnost ugljenika znači da se ukupna količina emisija eliminiše, neutrališe ili kompenzuje. Neto-nula je cilj koji ne uključuje kompenzaciju i stavlja veći naglasak na izbegavanje emisije ugljenika. Mnogi proizvodi, centri za podatke ili kompanije su već neutralni što se tiče ugljen-dioksida, ali malo njih je dostiglo neto-nulu.
Martin Lipert je govorio o održivosti na OOP 2023 Digital.
Ne postoji tačna ili jasna definicija neutralnog ugljenika i neto-nule, ali imamo dobro uspostavljeno zajedničko razumevanje njih, napomenuo je Lipert. On je napravio razliku između dva načina suočavanja sa emisijama – eliminisanje emisija i nadoknađivanje emisija:
Eliminisanje emisija znači da se uopšte ne emituje ugljenik u atmosferu; u suštini izbegavate stvaranje ugljen-dioksida (ili ekvivalentnih gasova staklene bašte) i izbegavate njihovo emitovanje u atmosferu.
Kompenzacija emisija ugljenika znači da nastavljate da emitujete ugljenik u atmosferu, ali ili nadoknađujete te emisije (npr. putem sertifikata o ugljeniku) ili pokušavate da ponovo uklonite te emisije iz atmosfere tokom vremena – što se često naziva neutralizujućim emisijama.
Lipert je objasnio da neutralna emisija ugljenika znači da se ukupna količina emisija ili eliminiše (izbegne), neutrališe (ponovo ukloni) ili nadoknadi (npr. putem sertifikata o ugljeniku) – ili kombinacija sva tri načina. Ali ne znate koji je način izabran da se postigne neutralnost ugljenika – sve dok je ukupna suma ista kao i količina emisije ugljenika koju ste izazvali, dodao je on. Dakle, može biti slučaj da kompanija nije uradila ništa da eliminiše emisije, već je samo kupila sertifikate da nadoknadi te emisije. To bi i dalje rezultiralo ugljičnim neutralnim banerom, rekao je Lipert.
Za razliku od toga, neto-nula uzima deo kompenzacije iz ove jednačine i stavlja mnogo više naglaska na deo eliminacije (izbegavanja), objasnio je Lipert. To obično znači da prvo pokušate da eliminišete što je moguće više emisija ugljenika – i neutrališete (kasnije uklonite) preostale emisije koje ne možete eliminisati, rekao je on.
Prema Lipertu, neto-nula je mnogo jači cilj kada je u pitanju smanjenje emisija ugljenika – i verovatno razlog zašto vidite da su mnogi proizvodi, centri za podatke ili kompanije već neutralni, ali ne toliko neto-nula – barem ne još.
👉 Američki padobranac i muzičar uhapšen u Moskvi zbog narkotika! Sa CNN-om snimao antirusku propagandu (VIDEO) https://t.co/4GCuNNyrTx
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 12, 2023
Problem sa pristupima za kompenzaciju je u tome što vi – manje-više – prenosite problem i nastavljate da emitujete ugljenik, tvrdi Lipert. Ako danas emitujete, na primer, 1 metričku tonu ugljen-dioksida u atmosferu, to sada doprinosi klimatskim promenama. Zasađenom drveću – široko korišćena praksa za postizanje neutralnosti ugljenika – biće potrebno između 40 i 80 godina da se taj ugljenik ponovo ukloni iz atmosfere. Iako je sadnja drveća obično dobra ideja, ona zapravo ne nadoknađuje vaše emisije u značajnom vremenu – posebno ako nastavite da proizvodite emisije ugljenika, zaključio je Lipert.
InfoQ je intervjuisao Martina Liperta o kompenzaciji emisija i neto-nula.
InfoQ: Kompenzacija emisija neutralizacijom ili kompenzacijom zvuči pomalo nejasno. Možete li detaljnije objasniti šta ovo zaista znači?
Martin Lipert: Osnovna ideja „neutralizacije“ emisija je da pokušate da ponovo uklonite emisije koje ste uneli u atmosferu iz atmosfere – ili barem emisije iste količine. Sadnja drveća je široko poznat primer ovoga. To drveće izvlači ugljen-dioksid iz atmosfere. I pošto je pojedincima i kompanijama teško da sami posade to drveće, oni mogu sponzorisati te aktivnosti preko organizacija. Osnovna ideja je – ako uopšte ne možete da izbegnete emisije – pokušajte da ih barem ponovo uklonite kasnije.
Priča iza kompenzacije je nešto drugačija. Osnovna ideja ovde je: ako ne možete da izbegnete emisije sa vaše strane, pomozite nekom drugom da izbegne emisije (u istoj količini). Čuveni primer je sponzorisanje modernih šporeta u zemljama u razvoju. Ti moderni šporeti emituju daleko manje emisije gasova staklene bašte od onih koje bi ljudi nastavili da koriste ako ne bi imali šanse da nabave te moderne. Dakle, ovo pomaže da se izbegnu emisije negde drugde koje bi se inače pojavile.
Obe varijante se često realizuju putem takozvanih karbonskih kompenzacija koje možete kupiti preko organizacija koje potom ulažu novac u te projekte.
InfoQ: Spomenuli ste u svom govoru da pristupi kompenzacije zapravo ne rešavaju problem. Zašto?
Lipert: Kupovina kompenzacija ugljenika zvuči kao jednostavan način da se nosite sa sopstvenim emisijama ugljenika i osećate se kao da više ne radite ništa loše kada kupite te kompenzacije ugljenika. Termin ugljenično neutralan naglašava taj utisak. Ali iako su te nadoknade – većinu vremena – dobro uložene u dobre ideje i projekte, one ne menjaju činjenicu da ste ubacili ugljenik u atmosferu i da ovaj ugljenik ne nestaje uskoro i ubrzava promenu klime. Zaista moramo da se fokusiramo na izbegavanje emisija na prvom mestu.
