RAZOTKRIVEN GLOBALNI PLAN: PREUZIMANJE CELOKUPNOG GENETSKOG MATERIJALA NA ZEMLJI

1992. godine, originalna Konvencija UN o biološkoj raznolikosti sprovedena je paralelno sa Konferencijom Agende 21 pod nazivom Konferencija UN o ekonomskom razvoju (UNCED). Obe su održane u Rio de Žaneiru u Brazilu, a bile su sponzorisane od Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) i od Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN).

Agenda 21 nazvana je „agenda za 21. vek“ i bila je usredsređena na održivi razvoj, ekonomski sistem zasnovan na resursima koji veoma liči na istorijsku tehnokratiju.[1]

Prema Međunarodnom institutu za održivi razvoj:

Održivi razvoj je definisan na mnogo načina, ali najčešće se citira definicija iz Naše Zajedničke Budućnosti, takođe poznato kao Brundtland-ov izveštaj:

„Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe.“[2]

Knjiga Naša zajednička budućnost objavljena je 1987. i postala je plan za konferenciju u Riju samo 5 godina kasnije. Autorom i šefom studije UN poznate kao Brundtland-ova komisija, predsedavala je član Trilateralne komisije Gro Harlem Brundtland. Bila je premijer Norveške, a ranije ministar životne sredine. Nije iznenađenje da je član Trilateralne komisije kreirao ovu politiku koja je bukvalno okrenula svet naglavačke. U stvari, Trilateralna komisija je 1973. prvobitno izjavila da će njihovi članovi stvoriti njen samoproglašeni „Novi međunarodni ekonomski poredak“. (vidi Trilaterale nad Vašingtonom, tom I i II, Wood & Sutton)

Konferencija u Riju je predložila pitanje, šta se može učiniti da se svet spase od prekomernog razvoja koji izaziva zagađenje, globalno zagrevanje, gubitak kišnih šuma, itd. Odgovor je bio da je potrebno više razvoja i to od istih aktera koji su ranije uništavali staništa i pljačkaške nacije. Drugim rečima, bilo je potrebno više razvoja da bi se izbrisali efekti prethodnog razvoja. Brundtland je ubedio UN da to na neki način ima smisla i kasnije je to usvojeno kao „agenda za 21. vek“ 1992. godine.

Drugi su to videli kao iluziju. Dva istraživača i autora iz oblasti životne sredine su u svojoj knjizi The Earth Brokers primetili: „slobodna trgovina i njeni promoteri su se smatrali rešenjem za globalnu ekološku krizu.“[3]

Nisu mogli biti grublji:

„Mi tvrdimo da je UNCED podstakao upravo onaj tip industrijskog razvoja koji je destruktivan za životnu sredinu, planetu i njene stanovnike. Vidimo kako će, kao rezultat UNCED-a, bogati postati bogatiji, siromašni sve siromašniji, dok se sve više planeta uništava u tom procesu.”[4]

U 2021. ovaj rezultat se nije mogao jasnije sagledati: bogati su enormno uvećali svoje bogatstvo, siromašni su na dnu, a planeta i njeni ekonomski sistemi su u dronjcima.

Kako smo stigli ovde? Evo prvog nagoveštaja njihovih zaključaka:

„Ni Brundtland, ni sekretarijat, ni vlade nisu izradili plan za ispitivanje negativnih uticaja slobodne trgovine i industrijskog razvoja. Umesto toga, napisali su konvenciju o tome kako da ’razviju‘ korišćenje biodiverziteta putem patenata i biotehnologije“.[5]

Za sve ostalo što je UNCED tvrdio da jeste, njegova prava misija je bila da koristi biodiverzitet za dobrobit biotehnološke industrije.

Ova činjenica je uglavnom bila zanemarena sve do Velike (pandemijske) panike 2020. godine, kada je postalo očigledno da je globalno preuzimanje orkestrirano od strane elemenata te iste biotehnološke industrije.

Agenda za 21. vek, zaista.

Šta biodiverzitet zaista znači

Kada sam naučio šta da tražim, video sam to svuda. Počnimo sa našom zajedničkom budućnošću (Brundtland, 1987):

„Različitost vrsta je neophodna za normalno funkcionisanje ekosistema i biosfere u celini. Genetski materijal divljih vrsta doprinosi milijardama dolara godišnje svetskoj ekonomiji u vidu poboljšanih vrsta useva, novih lekova i materijala za industriju”. [6]

Specifičan razvoj biodiverziteta se vidi u Poglavlju 6, Vrste i ekosistemi: Resursi za razvoj:

„Vrste i njihovi genetski materijali obećavaju da će igrati sve veću ulogu u razvoju, a pojavljuje se moćno ekonomsko obrazloženje za jačanje etičkih, estetskih i naučnih razloga za njihovo očuvanje. Genetska varijabilnost i materijal germplazme vrsta doprinosi poljoprivredi, medicini i industriji, i vredan je mnogo milijardi dolara godišnje… Ako nacije mogu da obezbede opstanak vrsta, svet se može radovati novoj i poboljšanoj hrani, novim lekovima, i novim sirovinama za industriju“.[7]

NIKADA NEĆE STATI?! CDC DAO ZELENO SVETLO ZA ČETVRTU DOZU VAKCINE!
https://t.co/e5k1nLeUYx

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 27, 2021

Dalje, Brundtland navodi:

„Ogromne zalihe biološke raznovrsnosti su u opasnosti da nestanu baš u trenutku kada se nauka oslanja na to kako da iskoristi genetsku varijabilnost kroz napredak genetskog inženjeringa… Zaista bi bila mračna ironija kada bi nove tehnike genetskog inženjeringa počele da nam omogućavaju da zavirimo u raznovrsnost života i efikasnije koristimo gene za poboljšanje ljudi, pogledali smo i otkrili da je ovo blago nažalost iscrpljeno”. [8]

Zaključak #1: Reč „biodiverzitet“ je objašnjeno da znači „genetski resursi“. Geni su nešto što treba iskoristiti i koristiti efikasnije nego što se koristi u njihovom prirodnom stanju.

Vraćajući se na The Earth Brokers, zapažanja autora pružaju izveštaj očevidaca o tome šta su zapravo videli na samitu UNCED-a i Konvencije o biodiverzitetu:

„Konvencija implicitno izjednačava raznolikost života – životinja i biljaka – sa raznolikošću genetskih kodova, koji predstavljaju genetske resurse. Čineći to, raznolikost postaje nešto čime savremena nauka može da manipuliše. Konačno, konvencija promoviše biotehnologiju kao „neophodnu za očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta“. [9]

Ako postoji bilo kakva sumnja šta je cilj, oni zaključuju ovom zapanjujućom izjavom:

„Glavni ulog koji je pokrenula Konvencija o biodiverzitetu je pitanje vlasništva i kontrole nad biološkim diverzitetom… glavna briga je bila zaštita farmaceutske i biotehnološke industrije u nastajanju“. [10]

Da bi potkrepili tu misao, autori su otvoreno rekli, „oni su napisali konvenciju o tome kako da ’razviju‘ korišćenje biodiverziteta putem patenata i biotehnologije.“[11]

Pažljivo zapazite da vlasništvo i kontrola nad genima nisu bili sporedna stvar ili manji ulog: to je bila GLAVNA STVAR!

Zaključak #2: Genetski resursi znače da genetski materijal treba da bude u vlasništvu, eksploatisan i kontrolisan putem genetskog inženjeringa koji sprovodi biotehnološka industrija.

Zaključak #3: UNCED i Agenda 21 su u velikoj meri bili dimna zavesa koja je zamaglila stvarnost Zaključka #2.

Uprkos činjenici da se od konferencije UNCED-a očekivalo da premosti jaz između severa i juga, bilo je očigledno da njome u potpunosti dominiraju razvijene nacije severa. Earth Brokers je objasnio da su sva rešenja obezbedili „zapadna nauka, zapadna tehnologija, zapadne informacije, zapadna obuka, zapadni novac i zapadne institucije“. [12]

Zaključak #4: Treći svet se stvarao da bude još jednom opljačkan, u ime održivog razvoja i biodiverziteta. Nagrada je genetski inženjering i vlasništvo nad dobijenim genetski modifikovanim proizvodima.

To je dosledno u dokumentima UN

Iste godine kada je održana konferencija UNCED-a, 1992. godine, UNEP i IUCN objavili su Globalnu strategiju biodiverziteta kao „Smernice za akciju za očuvanje, proučavanje i korišćenje Zemljinog biotičkog bogatstva na održiv i pravičan način“. [13] Predstavljene su iste teme, ali pažljivo kako bi se dobilo učešće trećeg sveta. Za sve nove očekivane prihode koje su generisale biotehnološke kompanije, zemljama porekla je obećan tok prihoda od tantijema.

Pod podnaslovom, Promovisati prepoznavanje vrednosti lokalnog znanja i genetskih resursa i afirmisati prava lokalnog stanovništva, navodi se zabrinutost oko prava intelektualne svojine (IPR):

„Svaki ugovori o prikupljanju treba da odražavaju koncept pravične naknade i odgovornosti, a kodeksi ponašanja treba da se primenjuju na sakupljače genetskih resursa, antropologe ili druge istraživače koji proučavaju lokalne ljude ili upravljanje lokalnim resursima. U nekim slučajevima mogu biti potrebni ugovori da bi se obezbedio povratak autorskih honorara ili drugih beneficija lokalnim zajednicama ili pojedincima”. [14]

Na drugom mestu je navedeno: „Pošto biotehnologija zavisi od biodiverziteta za svoje sirovine, vrednost genetskih resursa će rasti sa industrijom.“[15]

Zaključak #5: Biodiverzitet se ne odnosi na očuvanje vrsta, već je pre izvor sirovina za biotehnološku industriju, za koju bi trebalo da plaća tantijeme za komercijalne proizvode na prvobitnom mestu sakupljanja.

Naravno, desilo se upravo suprotno. Monsanto je, na primer, razvio i patentirao genetski modifikovano seme useva, a zatim nastavio sa primoravanjem farmera da plaćaju tantijeme za korišćenje semena, umesto obrnuto. Naslovi poput „Monsanto maltretira male farmere“, „Argentinski farmeri će plaćati tantijeme semenskim kompanijama“ i „Kako je Monsanto pisao i prekršio zakone za ulazak u Indiju“ bili su uobičajeni.

Zaista, publikacije kao što su Globalna strategija biodiverziteta i Globalna procena biodiverziteta bile su potrebne samo da bi se dobili potpisi 196 ili više nacija sveta da pristanu na fantaziju koja se nikada neće desiti. Jednom potpisani dokumenti, Ujedinjene nacije i njeni bezbrojni NVO akteri će držati te nacije u skladu sa ugovorima i sporazumima, bez obzira na štetu i bol koji se nanose tim istim nacijama.

Promena igre: Globalni okvir biodiverziteta posle 2020

Na isti način na koji je Agenda 21 ažurirana Agendom za 2030., 2015. godine, Globalna konvencija o biodiverzitetu se trenutno usavršava Globalnim okvirom za biodiverzitet nakon 2020. godine. Iako će kulminirati 2022. godine, radne grupe su zauzete od 2020. stvarajući različite elemente koji će ući u završeni okvir.

Budući da su biotehnologija i genetička nauka tako brzo napredovale u poslednjih 25 godina, prethodna fraza „genetski resursi“ se sada smatra neprikladnom za budućnost i zamenjena je frazom „informacije o digitalnom sekvenciranju genetskih resursa“:

Prema Nacionalnom institutu za istraživanje ljudskog genoma, koncept „digitalnog sekvenciranja“ je opisan kao:

„Sekvenciranje DNK znači određivanje redosleda četiri hemijska gradivna bloka – nazvana „baze“ – koji čine molekul DNK. Ova sekvenca govori naučnicima o vrsti genetske informacije koja se nosi u određenom segmentu DNK. Na primer, naučnici mogu da koriste informacije o sekvenci da odrede koji delovi DNK sadrže gene, a koji deo nosi regulatorna uputstva, uključujući ili isključujući gene. Pored toga, što je još važnije, podaci o sekvenci mogu istaći promene u genu koje mogu izazvati bolest.

U dvostrukoj spirali DNK, četiri hemijske baze se uvek vezuju za istog partnera i formiraju „parove baza“. Adenin (A) se uvek uparuje sa timinom (T); citozin (C) se uvek uparuje sa guaninom (G). Ovo uparivanje je osnova za mehanizam kojim se molekuli DNK kopiraju kada se ćelije dele, a uparivanje takođe leži u osnovi metoda pomoću kojih se radi većina eksperimenata za sekvenciranje DNK. Ljudski genom sadrži oko 3 milijarde baznih parova koji navode uputstva za stvaranje i održavanje ljudskog bića”. [16]

NAJNOVIJI INTERVJU IZ BUNKERA! MARIO ZNA I MIROSLAV PAROVIĆ O ONOME O ČEMU MALO KO SME DA PRIČA!

Princip je identičan za sve oblike života na zemlji, od kojih svi imaju DNK koja se može sekvencirati i uneti u kompjuter za skladištenje, pronalaženje i analizu. To takođe predviđa sintetičku biologiju gde se radi DNK reinženjering na načine koji se ne javljaju u prirodi, zarad „poboljšanja“ i „blagostanja“ za životnu sredinu.

Prema Izveštaju otvorene radne grupe o globalnom okviru za biodiverzitet posle 2020. na njenom trećem sastanku (avg.-sept. 2021.):

[Radna grupa] „prepoznaje suštinsku vezu između genetskih resursa i informacija o digitalnoj sekvenci o genetskim resursima, kao i obim bioinformatičkih alata u dizajnu i kreiranju novih informacija o digitalnoj sekvenci o elementima genetičkih resursa koji su stvoreni veštački; da informacije o digitalnim sekvencama o genetskim resursima nisu genetski resursi kako je definisano u Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (1992); da je pristup i korišćenje informacija o digitalnoj sekvenci o genetskim resursima korisno za istraživanja koja se odnose na očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta, bezbednost hrane, zdravlje i druge važne sektore, uključujući komercijalne primene koje rezultiraju komercijalnim proizvodima”. [17]

Zanimljivo je da druga stavka napominje da „svaki pristup određivanju informacija o digitalnoj sekvenci o genetskim resursima treba da obezbedi poseban status patogena sa potencijalom pandemije.“[18]

Reći da su ova promena definicije, pristupa i značenja neznatna opovrgava se činjenicom da je fraza „informacije o digitalnoj sekvenci o genetskim resursima“ upotrebljena 167 puta na 167 stranica dokumenta; odnosno u proseku jedno pominjanje po stranici. Da, to je glavna doktrina i to je velika promena prilika za biotehnološku industriju da se meša u sve životne sisteme na zemlji kako bi ih učinila „održivijim“.

Zaključak #6: Svi oblici života treba da budu digitalno sekvencionirani, smešteni u bazu podataka, priznati kao globalno zajedničko dobro i dostupni za „licenciranje“ od strane biotehnološke industrije.

Zaključak

Mapiranje ljudskog genoma trajalo je veći deo 1990-ih. Mapiranje ljudskog mozga, koje je započeto 2010. godine, praktično je završeno. Sada, mapiranje sve DNK na zemlji, uključujući ljudsku DNK, je sledeći veliki tehnokratski/transljudski san. Ishod će biti genetska manipulacija bilo kojim ili svim živim bićima i stvaranje sintetičke DNK koja trenutno ne postoji u prirodi.

Sve ovo je usmereno ka glavnom cilju koji su istraživači i autori pogrešno tumačili. Sada poprima zastrašujuću dimenziju:

„Globalni okvir za biodiverzitet posle 2020. se zasniva na Strateškom planu za biodiverzitet 2011-2020. i postavlja ambiciozan plan za sprovođenje široke akcije kako bi došlo do transformacije društvenog odnosa prema biodiverzitetu i kako bi se osiguralo da do 2050. godine zajednička vizija življenja u skladu sa prirodom bude ispunjena“. [19]

Kako da stignemo odavde dotle? Isti rad govori o svojoj „teoriji promene“ koju podržava na slici ispod:

Ključevi za tumačenje ove skice sadržani su u radu.

Nikada se tačno ne navodi ko tačno deli ovu takozvanu viziju „života u skladu sa prirodom“, ali svakako to nije onaj ko shvata činjenice iznete u ovom radu. Iza dobronamernih koncepata kao što su eliminisanje siromaštva i obrazovanje za sve, krije se kadar genetskih inženjera koji nameravaju da učine život „održivim“ na planeti zemlji jednostavnom promenom strukture i prirode života koji troši resurse, uključujući samo čovečanstvo.

Ludi globalni pohod za ubrizgavanjem sintetičke mRNK i sintetičke DNK u ruke svakog čoveka na zemlji trebalo bi da ima malo više smisla za čitaoca. Ovo je njihova zajednička vizija da premoste jaz između čovečanstva i prirode kako bi „živeli u harmoniji“ sa njom, da uravnoteže razmere resursa i potrošnje, da stvore nova tržišta za nove proizvode, da ožive transljudski san o modifikaciji DNK za postizanje produženja života i na kraju besmrtnosti.

To nam se dešavalo pred nosom dok je pažnja svih bila usmerena na druga pitanja. Ono što smo mislili da su ključna pitanja Agende 21, Agende 2030, Konvencije o biodiverzitetu, itd., zaista su bila prava pitanja, ali nisu bila glavna.

Zaista, glavno pitanje je preuzimanje celokupnog genetskog materijala na zemlji.

Fusnote

[1] Wood, Patrick M. (2015). Technocracy Rising: Trojanski konj globalne transformacije, Koherentno izdavaštvo.

[2] https://www.iisd.org/about-iisd/sustainable-development

[3] Chatterjee and Finger (1994). The Earth Brokers: Moć, politika i svetski razvoj. Routledge. str. 40.

[4] Ibid. str. 3

[5] Ibid. str. 171.

[6] Brundtland, Khalid et al. (1987). Naša zajednička budućnost, Oxford Press, str. 13.

[7] Ibid. str. 147.

[8] Ibid. str. 149-150.

[9] Op cit. str. 42.

[10] Op cit. str. 43.

[11] Op Cit. str. 171,

[12] Op cit. str. 50.

[13] UNEP, WRI, IUCN (1992). Globalna strategija za biodiverzitet. Ujedinjene nacije, str. 1.

[14] Ibid., str. 94.

[15] Ibid., str. 43.

[16] NIH, Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma, https://www.genome.gov/about-genomics/fact-sheets/DNA-Sequencing-Fact-Sheet

[17] Aneks V, Izveštaj otvorene radne grupe o globalnom okviru za biodiverzitet posle 2020. na njenom trećem sastanku (avg.-sept. 2021.). https://www.cbd.int/doc/c/187e/84cd/fd4f6bc8f301770a2481b8c8/wg2020-03-05-en.pdf, str. 161.

[18] Ibid.

[19] Ibid. str. 35

Nulta Tačka/TecnocracyNews