RAZVOJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE KOJA „RAZMIŠLJA“ POPUT LJUDI

Stvaranje veštačke inteligencije nalik čoveku više je od oponašanja ljudskog ponašanja – tehnologija takođe mora biti u stanju da obrađuje informacije ili „razmišlja“, poput ljudi, ako se na nju u potpunosti možemo osloniti.

Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Patterns, a vodila ga je Škola psihologije i neuronauke Univerziteta u Glazgovu, koristi 3D modeliranje za analizu načina na koji Duboke neuronske mreže – deo šire porodice mašinskog učenja – obrađuju informacije, kako bi vizualizovale kako se obrađivanje njihove informacije poklapa sa ljudskim.

Ovaj novi rad će otvoriti put stvaranju pouzdanije AI tehnologije koja će obrađivati informacije poput ljudi i praviti greške koje možemo razumeti i predvideti. Tome se istraživači nadaju, ali koliko će AI biti pouzdana i predvidljiva i koliko će biti slična ljudima u načinu razmišljanja i zaključivanja, teško je odgovoriti. Nade su velike, ali nas stvarnost možda iznenadi.

Jedan od izazova sa kojima se razvoj AI još uvek suočava je kako bolje razumeti proces mašinskog razmišljanja i da li se slaže sa načinom na koji ljudi obrađuju informacije, kako bi se osigurala tačnost. Duboke neuronske mreže često se predstavljaju kao trenutni najbolji model ponašanja ljudi u donošenju odluka, postižući ili čak premašujući ljudske performanse u nekim zadacima. Međutim, čak i jednostavni zadaci vizuelne diskriminacije mogu otkriti jasne nedoslednosti i greške u modelima AI u poređenju sa ljudima.

Trenutno se tehnologija Deep Neural Network koristi u aplikacijama kao što je prepoznavanje lica, i iako je u tim područjima vrlo uspešna, naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti kako te mreže obrađuju informacije, pa prema tome i kada može doći do grešaka.

U ovoj novoj studiji, istraživački tim se pozabavio ovim problemom modelujući vizuelni stimulans koji je dobila Duboka neuronska mreža, transformišući ga na više načina kako bi mogli pokazati sličnost prepoznavanja, obrađujući slične informacije između ljudi i AI modela.

Profesor Philippe Schyns, autor studije i šef Instituta za neuronauku i tehnologiju Univerziteta u Glazgovu, rekao je: „Prilikom izgradnje modela AI koji se ponašaju „poput“ ljudi, na primer da prepoznaju lice osobe kad god ga vide kao što to radi čovek, morali bismo da se uverimo da AI model koristi iste podatke sa lica kao što bi to učinio drugi čovek da bi ih prepoznao. Ako AI to ne učini, mogli bismo imati iluziju da sistem funkcioniše baš kao i ljudi, a onda i da otkrijemo da stvari kreću naopako u nekim novim ili neproverenim okolnostima”.

Istraživači su koristili niz 3D lica koja se mogu menjati i zatražili od ljudi da ocene sličnost ovih nasumično generisanih lica sa četiri poznata identiteta. Zatim su koristili ove informacije da bi testirali da li su duboke neuronske mreže imale istu ocenu iz istih razloga – testirajući ne samo da li su ljudi i veštačka inteligencija doneli iste odluke, već i da li su zasnovane na istim podacima. Ono što je važno, svojim pristupom istraživači mogu vizualizovati ove rezultate kao 3D lica koja pokreću ponašanje ljudi i mreža. Na primer, mrežu koja je ispravno klasifikovala 2.000 identiteta pokretalo je veoma karikaturalno lice, pokazujući da je identifikovalo lica obrađujući veoma različite informacije o licu, ali ne na način na koji to rade ljudi.

EVO KAKO SU ENGLEZI DOČEKALI BIL GEJTSA! HAOS ISPRED BRITANSKE VLADE, NAROD SE ZALETEO NA AUTO, SVI VIČU: ,,UHAPSITE BIL GEJTSA”
https://t.co/6B9JeruQYe

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) October 18, 2021

Istraživači se nadaju da će ovaj rad otvoriti put pouzdanijoj AI tehnologiji koja se ponaša više kao ljudi i čini manje nepredvidljivih grešaka.

Prisutno je mnogo skepticizma u ovoj oblasti. Da bi istraživači mogli da kreiraju AI koja razmišlja na isti način kao čovek, morali bi znati sve o čoveku. O onome šta čini čoveka i njegov misaoni proces.

Da li se čovekov proces razmišljanja svodi samo na rad neurona ili čoveka čini telo, životna energija, duh, duša koji su neisključivi u tom procesu. Način na koji mi donosimo odluke ne može nikada biti isti kao AI.

Mi nismo samo logička bića, već i emotivna i duhovna. Imamo moral i etiku koji nas često opominju i postavljaju granice u delovanju. To je nešto što AI neće nikada posedovati. Zbog toga postoji i velika opasnost od autonomnog delovanja veštačke inteligencije. Svesni smo šta političari bez savesti mogu da urade populaciji, ali oni su ipak delom ljudi, a šta može uraditi AI bez ikakvog etičkog otklona, bolje je da ne saznamo.

Referenca: „Utemeljenje dubokih neuronskih mrežnih predviđanja kategorizacije ljudi zavisno od ponašanja u razumljivim funkcionalnim karakteristikama: slučaj identiteta lica“, Christoph Daube, Tian Xu, Jiayu Zhan, Andrew Webb, Robin A.A. Ince, Oliver G.B. Garrod i Philippe G. Schyns, 10. septembra 2021, Patterns.

DOI: 10.1016/j.patter.2021.100348

Studiju su finansirali Wellcome Trust i Istraživački savet za inženjering i fizičke nauke (EPSRC), deo UK Research and Innovation.

Nulta Tačka/SciTechDaily