Recenzirana studija: Naredbe da deca nose maske samo nanose štetu
Nova recenzirana studija otkrila je da pokušaji maskiranja dece nisu imali pozitivne efekte i samo su naneli štetu deci.
Novi sistematski pregled objavljen je u recenziranom Archives of Disease in Childhood, jednom od časopisa svetski poznatog British Medical Journal (BMJ).
Studiju su sproveli Sandlund et al. i pod nazivom „Obaveza dečjih maski za COVID-19: sistematski pregled“.
Pošto nisu sprovedena nikakva randomizovana kontrolisana ispitivanja o dečjem nošenju maski ili obaveznom nošenju maski, autori su sistematski pregledali opservacione studije.
Istraživači su u konačnu analizu uključili 22 opservacione studije.
Šest od tih studija otkrilo je da su nalozi za dečije maske povezani sa nižim stopama infekcije.
Međutim, ostalih 16 studija nije to otkrilo.
Ali studije koje su otkrile da to nije slučaj bile su ne samo veće po obimu; bile su i kvalitetnije.
Istraživači su u svom radu napisali:
Od šest studija koje su prijavile značajnu negativnu korelaciju između maskiranja i slučajeva COVID-19, pet je imalo kritičnu, a jedna ozbiljnu ROB [rizik od pristrasnosti].
Od 16 studija koje nisu uspele da pronađu značajnu korelaciju, jedna (6,3%) je imala kritičnu, 10 (62,5%) ozbiljnu, pet (31,3%) umerenu i nijedna nije imala nizak ROB.
Ukratko, skoro sve studije sa kritičnim ROB-om su imale rezultate za nošenje maski.
Goran Davidović: Plan je da rasture Srbiju, evo ko sve režira, Mario Zna 253, Uživo
U međuvremenu, sve studije sa umerenim ROB-om otkrile su da maske nemaju koristi.
Tabela 2 u nastavku daje pregled različitih tipova pristrasnosti koje su recenzenti pronašli.
Šest studija sa rezultatima u korist maski su prvo navedene.
Istraživači objašnjavaju:
Svih šest studija koje su prijavile negativnu povezanost potencijalno su bile zbunjene ključnim razlikama između maskiranih i nemaskiranih grupa, uključujući broj školskih dana, razlike u veličini škole, sistematske osnovne razlike u stopama slučajeva u svim fazama pandemije, politike testiranja, kontakt- praćenje razlika u politici i stopa vakcinacije nastavnika.
Čini se da se skoro sve ove zbunjenosti odnose na najgore u grupi, Jehn et al.
Ta studija je pokazala da su „šanse za izbijanje COVID-19 povezane sa školama u školama bez obaveznog nošenja maske bile 3,5 puta veće od onih u školama sa ranim zahtevom za maskiranjem“.
Nažalost, ova studija je bila tako lošeg kvaliteta da su čak i pro-maskeri koje je intervjuisao Atlantik rekli da je sramotna.
Švajcarska: Podaci zdravstvenog osiguranja pokazuju ogroman porast broja pacijenata koji se leče od raka od 2020. https://t.co/9n0j8OGTMe
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 26, 2023
Među mnogim problemima bio je i taj što je period studije bio od 15. jula do 31. avgusta 2021.
„Neke [škole] nisu počinjale nastavu do 10. avgusta; druge su bili otvorene od 19. jula ili 21. jula“, napisali su istraživači.
„To znači da su učenici u poslednjoj grupi škola imali dvostruko više vremena – šest nedelja umesto tri nedelje – za razvoj epidemije Covida.
Nije ni čudo što istraživači nisu želeli da podele neobrađene podatke.
Ta studija je objavljena u internoj propagandnoj publikaciji američkog CDC-a Morbidity and Mortality Weekly Report.
Međutim, čak i prestižni časopisi sa recenzijama kao što je Journal of the American Medical Association (JAMA) objavili su slične studije niskog kvaliteta od strane naučnika koji se bave maskiranjem koji su koristili rezultate kroz prikladno odabran dizajn studije, kao Sandlund et al. Objašnjenje:
Bostonska opservaciona studija [Covger et al.] je navela da bi mogli da zaključe o uzročno-posledičnoj povezanosti između ukidanja naloga nošenja školskih maski i povećanja slučajeva učenika i osoblja korišćenjem tehnike razlika.
Međutim, naknadna ponovna analiza dovela je metodologiju i rezultate ove studije u pitanje i nije uspela da pronađe istu povezanost kada se proširila populacija na celu državu ili koristeći različite statističke analize, a takođe je otkrila da su rezultati početne studije verovatno zbunjeni razlikama u prethodnim stopama infekcije.
Zanimljivo, dok su sve studije za maske sa kritičnim rizikom od pristrasnosti rađene u Severnoj Americi (pet u SAD i jedna u Kanadi), većina studija sa najnižim rizikom od pristrasnosti urađena je u Evropi.
Istraživači primećuju:
U španskoj studiji od skoro 600 000 dece, istraživači nisu pronašli značajnu razliku u slučajevima između nemaskiranih petogodišnjaka i maskiranih šestogodišnjaka; umesto toga, stope slučajeva su blisko korelirale sa uzrastom dece, što je takođe primećeno u drugoj španskoj studiji. …
Nedostatak značajne povezanosti između maskiranja dece i rizika od COVID-19 je takođe prijavilo Ministarstvo obrazovanja Ujedinjenog Kraljevstva. …
Jedna finska studija uporedila je stope slučajeva kod dece sa i bez maske kod dece uzrasta od 10-12 , a autori nisu pronašli smanjenje stope slučajeva COVID-19 kada su preporuke za maske proširene na 10-12 godišnjake.
Sve ovo znači da su Sandlund et al. došli do neizbežnog zaključka da „efikasnost dečjih maski u stvarnom svetu protiv prenošenja ili infekcije SARS-CoV-2 nije dokazana visokokvalitetnim dokazima.
Međutim, pitanje obaveznog nošenja dečijih maski nije samo u efikasnosti maske.
Pitanje se takođe odnosi na potencijalne štete, kao što su negativni efekti na učenje jezika i komunikaciju.
Nošenje maski uzrokuje smanjenu identifikaciju reči i ometa sposobnost podučavanja i procene govora, primećuje se u studiji.
Postoji veza između posmatranja usta i obrade jezika, a ljudi svih uzrasta nastavljaju da se fokusiraju na usta kada slušaju govor koji nije maternji.
Maske takođe mogu imati negativne psihološke efekte na decu, upozorava studija:
Takođe postoje dokazi da maske ometaju socijalno-emocionalno učenje i razvoj jezika/pismenosti kod male dece.
Deca sa posebnim obrazovnim potrebama i autizmom mogu biti neproporcionalno pogođena zahtevima za maskama jer se u velikoj meri oslanjaju na izraze lica da bi uhvatili društvene znakove.
Pogrešna interpretacija izraza lica povećava anksioznost i depresiju kod pojedinaca.
Utvrđeno je da su školske sredine sa nalogom za nošenje maske povećale nivo anksioznosti u poređenju sa onima bez naloga.
Pored toga, fiziološki efekti maski mogu biti gori za decu nego za odrasle.
Pored toga, nošenje maski je povezano sa fiziološkim oštećenjima — od kojih se mnoge češće prijavljuju kod dece nego kod odraslih — koje mogu imati višestruke negativne posledice, uključujući smanjeno vreme i intenzitet vežbanja, dodatna bolovanja, smanjen kapacitet učenja i povećana anksioznost.
Utvrđeno je i da maskiranje dovodi do brzog povećanja sadržaja CO2 u udahnutom vazduhu — višeg kod dece nego kod odraslih — i do nivoa iznad prihvatljivih bezbednosnih standarda za zdrave odrasle radnike, koji mogu dodatno da porastu sa fizičkim naporom.
Nalazi dovode do jednostavne analize štete i koristi naloga za obavezno nošenje dečijih maski:
Šteta: Potencijalni problemi u učenju jezika i komunikaciji, lošije psihološko stanje i negativni fiziološki efekti.
Prednosti: Nema
U zaključku, Sandlund et al. preporučuje da „odrasli koji rade sa decom treba da budu obrazovani o nedostatku jasnih koristi i potencijalnoj šteti maskiranja dece“.
U međuvremenu, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) i dalje preporučuju maskiranje dece mlađe od dve godine kako bi se „sprečio Covid“.
