Reciklaža plastike: Mitovi i stvarnost
Reciklaža plastike je tema koja često izaziva osećaj optimizma i odgovornosti prema životnoj sredini. Međutim, iza zavese simboličnih trouglova sa brojevima na plastičnim proizvodima kriju se zablude i realnosti koje nisu uvek ohrabrujuće. Da li zaista štitimo planetu kada plastiku odvajamo u posebne kante, ili samo održavamo začarani krug ekoloških problema?
Ovaj tekst razotkriva mitove o reciklaži plastike i postavlja pitanje: Da li je vreme da preispitamo naše navike i pronađemo efikasnija rešenja?
Simboli koji se kriju na dnu plastične ambalaže su kodovi za identifikaciju smole (RIC). Numerisani od 1 do 7, oni samo označavaju vrstu plastike od koje je predmet napravljen. Daleko od toga da pružaju garanciju da se predmeti označeni RIC kodom mogu reciklirati, ti simboli često ukazuju na to da određeni predmet apsolutno nije pogodan za reciklažu.
Kako bi se građanima olakšalo, mnogi lokalni programi reciklaže jednostavno preporučuju da svi predmeti sa RIC oznakom budu odloženi u kantu za plastični otpad, a da se sortiranje prepusti reciklažnim centrima.
Koje plastike su zaista pogodne za reciklažu?
Najviše reciklirana plastika nosi oznaku „1“ i označava polietilen tereftalat (PET). Nalazi se na bocama za piće, flašama za jestiva ulja i mnogim drugim flašama za tečnosti. Oznaka „2“ označava visokogustinski polietilen (HDPE), koji je takođe pogodan za reciklažu i koristi se za flaše mleka, kanistere za deterdžent i boce za razna hemijska sredstva.
Nakon ovih brojeva, situacija se pogoršava.
Verovatno u vašoj kanti za reciklažu ima dosta plastike sa oznakom „5“ — polipropilen (PP) — koja se koristi za posude za jogurt, puter, kapsule za kafu, poklopce za kartonske kutije i slično. Nažalost, iako postoji blagi porast interesovanja za reciklažu polipropilena, on se generalno ne reciklira u mnogim zemljama.
Što se tiče ostalih RIC oznaka, šanse da će predmeti označeni brojevima „3“, „4“, „6“ ili „7“ biti reciklirani su izuzetno male. Ovi predmeti uključuju ambalažu poput stiropor čaša, kartonskih kutija sa plastičnim poklopcima, plastičnih kesica i slično.
Čak ni PET nije idealan
Čak i kada govorimo o omiljenom izboru reciklera — PET plastici s oznakom „1“ — mnogo toga što se odloži u kantu ne bude reciklirano. Na primer, PET u obliku providnih boca je tražen, dok PET u obliku posuda za voće i povrće često nije.
Takođe, veličina i boja plastike igraju ključnu ulogu.
Predmeti manji od 10 cm ili crna plastika gotovo nikada ne prolaze proces reciklaže, jer automatski skeneri ne mogu da ih prepoznaju.
Mit o reciklaži
Javno mišljenje o reciklaži plastike pažljivo je oblikovano decenijama. Reklame i kampanje često sugerišu da je dovoljno odložiti plastiku u kantu kako bi se „spasila planeta“.
Ipak, stvarnost je daleko manje optimistična.
Industrija plastike decenijama je finansirala programe reciklaže kako bi se izbegle zabrane plastike. Međutim, mnogi stručnjaci danas tvrde da reciklaža plastike ne funkcioniše i da nikada neće funkcionisati zbog složenosti sortiranja, ekološke štetnosti procesa i visokih troškova.
Šta je rešenje?
Dok se traže održive alternative plastici, neki stručnjaci sugerišu da je bolje direktno slanje plastike na deponije. Savremene deponije su dizajnirane tako da spreče curenje štetnih materija u životnu sredinu, a deo metana koji proizvode čak se koristi kao izvor energije.
Plastika dominira ambalažom zbog svojih prednosti — lake težine, niske cene i dugotrajnosti. Ipak, dok ne pronađemo održive alternative, potrebno je racionalno razmotriti sve kompromise, uključujući i odustajanje od iluzije o reciklaži plastike.
