Redovno vežbanje čuva mozak: Istezanje i šetnja mogu prepoloviti rizik od Alchajmera
Redovno vežbanje — čak i lagani treninzi poput istezanja ili vežbi za ravnotežu — može značajno smanjiti rizik od Alchajmerove bolesti i usporiti kognitivno propadanje, pokazale su najnovije revolucionarne studije. Istraživači sa vodećih institucija, uključujući Univerzitet Severne Karoline, Univerzitet Vejk Forest i Norveški univerzitet za nauku i tehnologiju (NTNU), otkrili su da fizička aktivnost, bez obzira na intenzitet, jača zdravlje mozga i pruža nadu starijima koji se suočavaju sa gubitkom pamćenja. Njihovi nalazi stavljaju akcenat na hitnost uključivanja vežbanja u prevenciju bolesti vezanih za starenje, rušeći mit da su samo naporni treninzi efikasni za zaštitu mozga.
Zabranjena istina: Čovek koji je srušio zapadnu propagandu | Aron Palasios | Mario Zna, 327.
Svaki pokret se računa
Ključna studija iz EXERT istraživanja, u kojoj je učestvovalo skoro 300 starijih osoba sa blagim kognitivnim oštećenjem (MCI), pokazala je da su niskointenzivne vežbe poput istezanja, treninga ravnoteže i laganog rada sa otporom jednako efikasne kao i aerobne vežbe umerenog do jakog intenziteta u usporavanju smanjenja mozga i mentalnog propadanja.
Učesnici koji su vežbali samo tri sata nedeljno imali su stabilne kognitivne funkcije i manji gubitak moždanog tkiva u regijama važnim za pamćenje i donošenje odluka. „Vežbanje ne samo da je usporilo kognitivno propadanje, već je očigledno usporilo i promene u mozgu povezane sa rizikom od Alchajmera“, izjavio je doktor Patrik Dž. Smit sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Severne Karoline.
Glavna istraživačica EXERT studije, doktorka Laura Bejker, naglasila je da je pristupačnost ključna. „Svaka vrsta vežbanja, ako se radi redovno, može imati koristi za mozak“, rekla je ona, ističući da stariji koji ne mogu da izdrže naporne treninge i dalje mogu zaštititi svoj mozak. Rezultati ove studije pobijaju dosadašnje preporuke koje su forsirale visoko intenzivne treninge. Prakse poput tai čija ili laganog vežbanja sa gumama imaju sličan efekat na mozak. „Najbolja vežba je ona koju ćete zaista i raditi“, dodao je Smit.
Britanski medij: Boing 777 bi mogao da “ohladi” planetu – ali uz rizik od kisele kišehttps://t.co/wdZTeIErWc
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) April 28, 2025
Kratke šetnje – veliki efekti
Čak i kratke epizode intenzivnijeg kretanja, poput brze šetnje, mogu smanjiti rizik od demencije za 40%, pokazalo je norveško istraživanje objavljeno u časopisu The Lancet. Desetominutne brze aktivnosti povećavaju cirkulaciju, smanjuju upale i podstiču neuroplastičnost. Autorka studije, dr Atefe R. Tari, poručuje: „Nikad nije kasno da počnete… Vežbanje je jeftino, dostupno i nema nuspojave.“ Njihovi rezultati pozivaju na reviziju zdravstvenih smernica i promovisanje tzv. „mikrotreninga“ za starije.
Društvo i radost su ključ dugoročnog uspeha
Da bi vežbanje postalo rutina, stručnjaci preporučuju da se poveže sa društvenim aktivnostima. Doktorka Bejker savetuje da vežbate sa prijateljem ili u grupi, jer zajedništvo podstiče doslednost. Doktorka Helen Lavrecki sa UCLA univerziteta kaže: „Igrajte, planinarite, radite ono što vam diže raspoloženje. Dodajte život godinama, ne samo godine životu.“
Vežbanje je najbolji lek bez recepta
Višestruke studije ukazuju na istu stvar: fizička aktivnost je jedan od retkih potvrđenih alata u borbi protiv neurodegenerativnih bolesti. Rezultati EXERT studije i norveških istraživanja potvrđuju da je vežbanje snažna zaštita protiv efekata starenja. „Fizička aktivnost je verovatno najperspektivnija mera za sprečavanje demencije“, zaključuje dr Tari.
Uprkos jasnim dokazima, samo 30–50% odraslih ispunjava osnovne smernice za fizičku aktivnost. Istraživači sada pozivaju na promene u zdravstvenim politikama, poput norveškog modela mikrotreninga, koji stavlja fokus na dostupnost i efekat, a ne na trajanje.
Pokreni se – tvoj mozak zavisi od toga
S obzirom na rastuće stope demencije koja bi mogla da se utrostruči do 2050. — vežbanje nudi jeftinu, dostupnu i moćnu zaštitu za mozak. I dok nauka otkriva sve više o ishrani i neurozaštiti, fizička aktivnost ostaje tiho, ali snažno oružje. Poruka je jasna: obuj patike, odaberi ono što voliš i — pokreni se. Tvoj mozak će ti biti zahvalan.
