Regulatori Australije, Velike Britanije, Irske i Fidžija donose nove zakone za DRUŠTVENE MREŽE
Australijski onlajn regulator će sarađivati sa predstavnicima Ujedinjenog Kraljevstva, Irske i Fidžija na kreiranju novih zakona za borbu protiv takozvanog sajber maltretiranja i uvredljivog sadržaja na društvenim mrežama.
Australijska komisija za e-bezbednost, britanski regulator za komunikacije Ofcom, Uprava za radiodifuziju Irske i Komisija za onlajn bezbednost Fidžija objavili su partnerstvo na konferenciji u Vašingtonu u utorak pod nazivom Globalna mreža regulatora bezbednosti na mreži.
Prema svom strateškom planu, mreža će „deliti informacije, najbolju praksu, iskustvo, stručnost i podržavati usklađene ili koordinisane pristupe pitanjima bezbednosti na mreži“.
„Uvek sam verovala da će budućnost efikasne regulacije bezbednosti na mreži uključiti mrežu globalnih regulatora koji rade zajedno kako bi svet na mreži učinili bezbednijim mestom za sve“, rekla je komesarka za e-bezbednost Džuli Inman Grant.
„Današnje saopštenje je prvi korak u pretvaranju te budućnosti u stvarnost.
Izvršna direktorka Ofcom-a, Dame Melani Daves, rekla je: „Globalne kompanije ne smatraju granice barijerom za svoje poslovne modele, a ne bi trebalo ni mi kada je u pitanju njihovo regulisanje.
Zabrinutost zbog širokih ovlašćenja eSafety
Međutim, nejasno je kako će mreža implementirati svoju politiku bezbednosti na mreži i da li bi to promenilo način na koji kompanije društvenih medija regulišu sadržaj korisnika ili primenjuju svoj kod za slobodu govora.
Australijska vlada je 2021. godine predložila zakon kojim bi platforme društvenih medija poput Fejsbuka plaćale australijskim novinskim organizacijama za linkove koji se dele na njenim sajtovima.
Fejsbuk je odgovorio tako što je privremeno blokirao ljude unutar Australije da pristupe vestima na svojoj platformi.
U februaru je Facebook rekao, iako podržava eSafety-jevu regulativu o bezbednosti na mreži, gigant društvenih medija „ne veruje da je prikladno da se na veliko primenjuju šeme za uklanjanje maltretiranja putem interneta na privatne komunikacije, kao što su poruke i e-pošta.
„Izazov sa primenom propisa o maltretiranju na privatne poruke je taj što ljudski odnosi mogu biti veoma složeni“, rekla je Mia Garlik, direktorka javne politike, u Australiji, Novom Zelandu i Pacifičkim ostrvima, 24. februara 2021.
Ona je dodala da zakon o bezbednosti na mreži „daje jednom regulatoru značajan nivo diskrecije i moći nad govorom na mreži“ i pozvala na „jasnije smernice i veće provere i ravnoteže“.
Garlik je dalje upozorila da bi prag postavljen za šemu sajber maltretiranja odraslih potencijalno mogao „proširiti regulatorna ovlašćenja komesara za e-bezbednost na legitiman politički govor i debatu“.
„Takođe postoji vrlo realan rizik da će ovaj nizak prag, kao što je to slučaj u drugim zakonima, zahvatiti politički govor: žar političke debate može rezultirati legitimnim političkim komentarima koji bi se mogli smatrati uvredljivim.
Rizici cenzure političkih komentara
U avgustu 2022., Fejsbuk je nakratko cenzurisao australijsku nezavisnu istraživačku grupu zbog deljenja objave u kojoj se kaže da muškarci ne mogu da zatrudne, a zatim je uklonio zabranu nakon reakcije javnosti.
Ženski forum Australije, koji promoviše pro-ženski pristup društvenim i kulturnim pitanjima, objavio je snimak ekrana tvita 22. jula u kojem se kaže: „Tačno nula muškaraca je rodilo bebu u bilo kojoj godini, u bilo kojoj zemlji“.
Facebook je uklonio tu objavu nekoliko dana kasnije, objašnjavajući da je „protivan našim standardima zajednice o opasnim pojedincima i organizacijama“ i rekao grupi za ženska prava da je odluka „konačna“.
Prema Facebook-ovim smernicama, ono što se definiše kao „govor mržnje“ uključuje „sadržaj koji direktno napada ljude na osnovu… pola, roda ili rodnog identiteta“.
„Kada se osvrnemo na objavu, moguće je da je do uklanjanja došlo zbog upotrebe eksplicitnih reči“, naveo je Fejsbuk u poruci ženskom forumu Australije.
Međutim, nakon što su australijski mediji 11. avgusta izvestili o ovom problemu, Fejsbuk je poništio zabranu i rekao da je to greška.
Nulta Tačka/TheEpochTimes