Republikanski kandidat Ramsvami pozvao na zabranu društvenih mreža za mlađe od 16 godina – To znači uvođenje Digitalnog ID-a
Predlog koji bi zahtevao uvođenje digitalnih ID-a i suočio bi se sa izazovima Prvog amandmana.
Republikanski predsednički kandidat Vivek Ramsvami zalaže se za primenu potpune zabrane društvenih medija za mlađe od 16 godina.
Kao što je prikazano u video snimku kampanje snimljenom u petak, njegova premisa je da je zaštita dece dužnost koja prevazilazi partijske linije.
Ramasvami je tvrdio da bi zakonska ograničenja koja mlade ljude sprečavaju od prakse zavisnosti kao što je pušenje dok ne napune 18 godina, trebalo da se primenjuju i na korišćenje društvenih medijskih platformi koje izazivaju zavisnost.
Hrabro je potpisao video na svojim društvenim mrežama, pozivajući na zabranu.
Međutim, zabrana cigareta za maloletne osobe nije isto što i zabrana oblika govora, nešto u šta je vladi zabranjeno da se meša zbog zaštite građana koz Prvi amandman.
Sudovi generalno primenjuju test balansiranja kada ocenjuju ustavnost ograničenja govora, uzimajući u obzir i interese vlade u ograničavanju govora i uticaj tih ograničenja na prava pojedinaca na slobodno izražavanje.
Sorošev sin: Ne povlačimo se iz Evrope, TRAMP je najveća pretnja Evropskoj Uniji https://t.co/25yP9iBEvB
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 2, 2023
Za maloletnike, ovaj test balansiranja često uključuje dodatna razmatranja, kao što je interes vlade da zaštiti dobrobit dece. Ali vlada i dalje mora da pokaže da su sva ograničenja usko skrojena za postizanje ubedljivog interesa vlade bez nepotrebnog narušavanja ličnih sloboda.
Zakoni koji bi zabranili društvene medije za maloletnike verovatno bi se suočili sa jakim izazovima Prvog amandmana, jer bi se mogli smatrati preširokim ili neusko skrojenim za postizanje specifičnog interesa vlade. Da bi prošli ustavni test, takvi zakoni bi verovatno morali da budu pažljivo izrađeni, a čak i tada bi bili podvrgnuti intenzivnoj pravnoj kontroli.
Malo je verovatno da će Ramasvamijevi planovi ikada preživeti izazov Prvog amandmana, ali predlozi i dalje daju uvid u to kako on vidi onlajn regulativu.
Ramasvamijev argument da bi država, a ne roditelji, trebalo da odlučuje šta je ispravno za njihovu decu, u suprotnosti je sa njegovim drugim stavom o slobodi govora i ličnoj slobodi po drugim pitanjima.
Osim povrede ličnih sloboda, zabrana koju sprovodi vlada otvara vrata za dalje državne intervencije u privatni život njenih građana. Ako vlada počne da reguliše upotrebu društvenih medija među maloletnicima, šta će je sprečiti da sledeće cilja na video igrice ili druge oblike izražavanja?
Ne samo da ovaj predlog ograničava lične slobode, već bi zahtevao da platforme provere digitalne lične karte kako bi ga kontrolisale.
Implementacija digitalnih provera lične karte kao metoda sprovođenja zabrane pristupa društvenim mrežama za maloletne osobe bi izazvala niz zabrinutosti za građanske slobode i privatnost koje prevazilaze prvobitnu nameru zaštite mladih od potencijalne zavisnosti. Takav sistem bi stvorio infrastrukturu za nadzor koja predstavlja ozbiljne rizike po privatnost pojedinca, čiji bi se obim lako mogao proširiti kako bi se olakšali drugi oblici vladinog nadzora i kontrole.
Zahtevanje provere digitalne lične karte za dokazivanje starosti korisnika društvenih medija zahtevalo bi skladištenje značajne količine osetljivih informacija, uključujući lične dokumente, istoriju pregledanja, pa čak i biometrijske podatke.
Ovi podaci bi bili glavna meta za hakere, stavljajući pojedince u povećan rizik od krađe identiteta, finansijske prevare i drugih oblika sajber kriminala. Štaviše, stvaranje ovako sveobuhvatne baze podataka predstavljalo bi primamljiv resurs za vladine agencije, koje bi mogle biti sklone da koriste podatke u svrhe koje su daleko od prvobitne namere sprečavanja korišćenja društvenih medija maloletnika.
