Naučnici sa Džons Hopkins univerziteta pomerili su granice medicinske tehnologije — po prvi put u istoriji, potpuno autonomni robotski sistem uspešno je izveo kompleksan hirurški zadatak bez ljudske pomoći.
Robot SRT-H izveo je složenu, 17-korak fazu uklanjanja žučne kese na osam svinjskih kadavera, i to bez ikakvog upravljanja ili intervencije čoveka.
Pogledajte najnoviju epizodu podkasta Mario Zna! Krije se istina od naroda! Došlo je vreme da čujete sve | EP. 341
Ovaj podvig, objavljen u časopisu Science Robotics, označava prvi put da je robot vođen veštačkom inteligencijom samostalno izveo detaljnu hiruršku proceduru — uključujući prilagođavanje neočekivanim anatomskim razlikama i ispravljanje sopstvenih grešaka tokom operacije.
AI hirurg
SRT-H je obučen uz pomoć tzv. imitacionog učenja vođenog jezikom — analizirajući video-snimke ljudskih hirurga kako operišu iste procedure na svinjama. Kombinovanjem vizuelnih signala i tekstualnih opisa zadataka, robot je naučio da prepoznaje kanale i arterije, pravilno postavlja klipse i precizno seče tkivo hirurškim makazama.
Tokom testiranja suočen je s realnim izazovima: razlikama u anatomiji, pomerenim početnim tačkama i simuliranim krvarenjima. Uprkos svemu, postigao je 100% tačnost u izvršavanju zadatka. Prosečno vreme operacije bilo je 5,3 minuta — nešto sporije od ljudskih stručnjaka, ali dokaz da je koncept funkcionalan.
„Ovo pokazuje da je moguće. Autonomni sistemi sada mogu da se nose sa nepredvidivošću stvarne kliničke prakse“, rekao je vođa projekta, dr Aksel Kriger.
Više od alata: Robot koji donosi odluke
Za razliku od današnjih hirurških robota kao što je Da Vinci sistem, koji su isključivo pod ljudskom kontrolom, SRT-H funkcioniše kao autonomna jedinica. To je prelomni trenutak: prelazak sa robota kao alata na robota kao saradnika. Za razliku od prethodnih pokušaja, ovaj sistem ne zavisi od unapred označenih tačaka niti rigidnih planova, već se prilagođava u hodu.
„AI sada može da bude dovoljno pouzdan za hiruršku autonomiju — nešto što je do juče delovalo kao daleka budućnost“, rekao je glavni autor studije, dr Ji Vuong „Brajan“ Kim.
Budućnost: operacije bez granica
U svetlu činjenice da je tokom 2024. godine obavljeno više od 2,7 miliona robotskih operacija, dok čak 40% svetske populacije i dalje nema pristup osnovnoj hirurškoj nezi, ovi rezultati otvaraju vrata budućnosti u kojoj bi autonomni sistemi mogli popuniti praznine i smanjiti ljudske greške — kojih u SAD-u godišnje ima preko 80.000 sa fatalnim ishodom.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da je primena na ljudima još daleko.
„Hirurzi još nisu za penziju“, kaže hirurg Džef Džopling.
„Robot je i dalje sporiji, a potpune operacije na ljudima su tek pred nama.“
Sledeći koraci: oprez i pragmatizam
Istraživački tim, uz podršku ARPA-H i Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, planira da proširi mogućnosti robota na kompletne operacije, uključujući uklanjanje bubrega i kolorektalne zahvate. Model učenja kroz fazne segmente omogućava postepeno širenje sposobnosti robota ka punoj autonomiji.
Pitanja poverenja javnosti i regulative ostaju ključna prepreka. Analitičari predviđaju žestoke etičke debate, naročito oko prepuštanja medicinskih odluka mašinama bez apsolutne garancije. U međuvremenu, sistem već poseduje mogućnost glasovne komunikacije u realnom vremenu, čime lekar može da koriguje postupke robota — što sugeriše hibridnu budućnost: čovek i mašina rame uz rame.
„Zamislite ga kao AI asistenta u operacionoj sali“, zaključuje Kim.
„Uči iz iskustva, ali deluje sa preciznošću mašine.“
Tehnologija kao saveznik, ne kao zamena
Eksperiment sa SRT-H robotom pokazuje kako se granice između ljudskog znanja i algoritamske preciznosti brišu. Autonomni roboti neće zameniti hirurge preko noći, ali bi mogli postati ključni pomoćnici u rutinskim i visokorizičnim zahvatima. Za pacijente to znači brži oporavak, niže troškove i širi pristup nezi. Ipak, kako ističe dr Kriger:
„Sada znamo da možemo. Ali moramo pažljivo, uz transparentnost i rigorozna testiranja.“
Nulta Tačka/Mediji
