Revolucija u nauci: Magnetno polje Zemlje ključno za nastanak i opstanak života
U revolucionarnom otkriću koje ruši dosadašnje naučne pretpostavke, istraživači iz NASA-e pronašli su zapanjujuću korelaciju između jačine Zemljinog magnetnog polja i nivoa kiseonika u atmosferi u poslednjih 540 miliona godina — još od samog početka složenog života.
Objavljeno u časopisu Science Advances, istraživanje sugeriše da duboki procesi unutar planete, verovatno povezani sa pomeranjem kontinenata, mogu upravljati delikatnom ravnotežom kiseonika potrebnog za opstanak života. Posledice su ogromne: nastanjivost Zemlje možda je mnogo više povezana sa njenim rastopljenim jezgrom nego što se ranije mislilo.
Decenijama se raspravlja o ulozi magnetnog polja u zaštiti Zemljine atmosfere od sunčevog zračenja. Međutim, studija koju je predvodio NASA-in Veidža Kuang i tim geofizičara pokazuje sinhronicitet između jačine geomagnetnog polja i fluktuacija kiseonika koji ne mogu biti slučajnost. „Ova dva skupa podataka su veoma slična,“ rekao je Kuang, označavajući prvi direktni dokaz veze između planetarnog magnetizma i atmosferske hemije. Ovo otkriće može redefinisati kriterijume za procenu uslova za život na drugim planetama.
Dobro poslušajte! ISTINA koju pokušavaju da sakriju | Mario Zna | EP. 338
Povezanost od pola milijarde godina
Istraživanje se zasniva na dva nezavisna zapisa: magnetnim „otiscima prstiju“ u drevnim mineralima i nivou kiseonika utvrđenom iz hemije stena. Kada se podaci uporede, pokazuju paralelne trendove. U periodima jačeg magnetnog polja kiseonik je naglo rastao — sa vrhuncem tokom paleozoika (pre 330–220 miliona godina), u vreme superkontinenta Pangeje. „Ova korelacija ukazuje na to da oba fenomena mogu zavisiti od jednog procesa, poput pomeranja kontinenata,“ rekao je koautor Benžamin Mils sa Univerziteta u Lidsu.
👉 Lugansk ponovo ruski: Moskva ostvarila ključni cilj u ukrajinskom sukobuhttps://t.co/0LEnpPxhqr
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 1, 2025
Vreme je ključno. Kambrijska eksplozija — veliki skok biološke raznovrsnosti pre 541 milion godina — poklopila se sa rastom kiseonika i jačanjem magnetnog polja. Bez ove sinergije, složeni život možda nikada ne bi nastao. Međutim, mehanizam ostaje nejasan. Da li magnetno polje štiti kiseonikov život? Ili tektonske ploče, reciklirajući zemljinu koru, menjaju dinamiku jezgra i time utiču na hemiju atmosfere? Tim priznaje obe mogućnosti, ali je naklonjeniji prvoj. „Druga opcija je slabije shvaćena,“ priznao je Kuang.
Protiv glavnih naučnih doktrina
Studija razotkriva propuste u modelima klime i evolucije koji zanemaruju ulogu Zemljinog unutrašnjeg dela u oblikovanju površinskih uslova. Nauka obično tumači nivo kiseonika kao isključivo biološki proizvod fotosinteze. Ali ovo istraživanje pokazuje da fizika planete igra podjednako važnu ulogu. „Zemlja je jedina poznata planeta sa složenim životom,“ naglasio je Kuang. „Naša otkrića mogu pomoći da shvatimo kako život evoluira i kako je povezan sa unutrašnjošću planete.“
Posledice sežu i dalje od naučnih krugova. Ako magnetno polje reguliše kiseonik, solarne oluje ili geomagnetni poremećaji — dugo smatrani nebitnim za klimu — mogli bi indirektno uticati na stabilnost atmosfere. Sa druge strane, tektonske aktivnosti mogu menjati ponašanje jezgra i time uticati na magnetni štit koji čuva sav kopneni život. Ovo ruši pojednostavljene priče o „ravnoteži“ u atmosferi i traži holistički pristup Zemljinim sistemima.
Uloga superkontinenata?
Zanimljivo je da se vrhunac podataka poklapa sa postojanjem Pangeje, što sugeriše treći mogući faktor: cikluse superkontinenata. Kako se kopnene mase sudaraju i razdvajaju, mogu poremetiti konvekciju plašta i uticati na dinamiku jezgra ili, alternativno, povećati kiseonik kroz nastanak planina i eroziju.
Šta je sledeće?
Sada se istražuje da li i drugi ključni elementi za život, poput azota, prate ove geomagnetne promene. Ako se pokaže da i oni imaju sličnu povezanost, argument za vezu jezgra i atmosfere biće još jači.
Studija ističe ono što se često zanemaruje: sistemi Zemlje ne podležu redukcionizmu. Ekolozi, geolozi i klimatolozi dugo su radili zasebno, odbacujući procese duboko u unutrašnjosti kao nebitne za površinski život. Ali kako istraživači kažu, saradnja je ključ. „Kao da smo deca koja se igraju Lego kockicama,“ rekao je Koparapu, „svako ima svoj deo, a pokušavamo da složimo celu sliku.“
NASA-in rad osvetljava duboku istinu: nastanjivost Zemlje nije samo površinski fenomen. Od vrelog jezgra do spoljne atmosfere, naša planeta funkcioniše kao povezana celina. Magnetno polje, nekada viđeno samo kao kosmički štit, može biti tihi saučesnik u održavanju kiseonika koji dišemo.
