Ron Pol — Velika nova ideja NATO-a: „Hajde da započnemo rat sa Kinom!“

Istorija NATO-a posle Hladnog rata je istorija organizacije koja je daleko prošla svoj datum „roka trajanja“. Očajnički tražeći misiju nakon završetka Varšavskog pakta, NATO je krajem 1990-ih odlučio da postane mišić iza militarizacije „ljudskih prava“ pod Klintonovom administracijom.

Nestala je „pretnja globalnog komunizma“ koja je korišćena da se opravda 40-godišnje delovanje NATO-a, tako da je NATO ponovo zamišljao sebe kao grupu naoružanih atlantističkih superheroja. Gde god je postojala „nepravda“ (kako su definisali vašingtonski neokonzervativci), NATO je bio spreman sa oružjem i bombama.

Američki vojno-industrijski kompleks nije mogao biti srećniji. Svi istraživački centri Beltway-a koje izdašno finansiraju konačno su našli sigurnog pobednika kako bi održali protok novca. Uvek se radilo o novcu, a ne o bezbednosti.

Testiranje NATO-a kao superheroja ljudskih prava bila je Jugoslavija 1999. Za sve osim za NATO i njegove neokonzervativce u Vašingtonu i mnogim evropskim prestonicama, to je bila užasna, neopravdana katastrofa. Sedamdeset osam dana bombardovanja zemlje koja nije pretila NATO-u ostavilo je mnogo stotina mrtvih civila, uništenu infrastrukturu i posledice municije sa uranijumom gde je otrovan pejzaž za generacije koje dolaze.

Tek prošle nedelje teniska legenda Novak Đoković prisetio se kako je bilo pobeći iz dedine kuće usred noći dok su NATO bombe padale i uništavale je. Kakav užas!

Tada je NATO stao iza rušenja Gadafijeve vlade u Libiji. Korporativne vesti su iskoristile neokonzervativne laži i govorile da bi bombardovanje zemlje, ubijanje njenih ljudi i svrgavanje njene vlade rešilo sve probleme sa ljudskim pravima u Libiji. Kao što se moglo i predvideti, NATO bombe nisu rešile probleme Libije, već su sve pogoršale. Haos, građanski rat, terorizam, tržišta roblja, siromaštvo – nije ni čudo što Hilari Klinton, Obama i neokonzervativci ovih dana ne žele da pričaju o Libiji.

👉 Izraelski uzbunjivač sa informacijama o Bajdenovoj korupciji nestao na Kipru nakon što je rekao da Bajdenov režim želi da ga ‘sahrani’ https://t.co/9iQ2LTPRbw

— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) May 8, 2023

Posle niza neuspeha, NATO pod kontrolom DC-a je 2014. odlučio da ide na sve i cilja samu Rusiju za „promenu režima“. Prvi korak je bilo rušenje demokratski izabrane ukrajinske vlade, o čemu su se pobrinule Viktorija Nuland i ostali neokonzi. Sledeće je bilo osam godina masovne vojne pomoći NATO-a ukrajinskoj vladi nakon puča sa namerom da se bore protiv Rusije. Konačno, bilo je to odbijanje ruskog zahteva 2022. da pregovara o evropskom bezbednosnom sporazumu koji bi sprečio armije NATO-a da kruže oko njene granice.

Uprkos mejnstrim medijima i propagandi američke vlade, NATO je bio podjednako uspešan u Ukrajini kao i u Libiji. Stotine milijardi dolara su bačene, uz ogromnu korupciju koju su dokumentovali novinari poput Simora Herša i drugih.

Jedina razlika ovog puta je u tome što meta NATO-a – Rusija – ima nuklearno oružje i smatra da je ovaj proksi rat od vitalnog značaja za samo njeno postojanje.

Dakle, sada uprkos svom nasleđu neuspeha, NATO je odlučio da započne sukob sa Kinom, možda da bi skrenuo pažnju sa svoje katastrofe u Ukrajini. Prošle nedelje NATO je najavio da će otvoriti svoju prvu azijsku kancelariju u Japanu. Šta dalje, članstvo Tajvana u NATO-u? Hoće li Tajvan dobrovoljno služiti kao najnovija „Ukrajina“ NATO-a – žrtvujući se Kini u ime grešaka u naizgled beskrajnom apetitu NATO-a za sukobom?

Možemo se samo nadati da će Amerika 2024. izabrati predsednika koji će konačno okončati smrtonosnu svetsku turneju NATO-a.

Nulta Tačka/InfoWars