Rotšild želi spajanje korporacija, vlada i veštačke inteligencije kako bi „spasio kapitalizam“
Ako niste upoznati sa malom organizacijom koja se zove „Savet za inkluzivni kapitalizam“, ne brinite, većina ljudi nikada nije čula za nju. Grupa je formirana na vrhuncu pandemije covida; Kako su strah koji su ulivali vladini zvaničnici i mediji propagirali vesti, većina javnosti je bila prilično rastrojena. CIC je u suštini sve na šta teoretičari zavere upozoravaju godinama, upakovano u jedinstvenu orvelovsku celinu, zajedno sa dramatičnom klavirskom muzikom i maskom humanitarne filantropije.
Osnovna funkcija saveta je da centralizuje većinu ili sve velike korporacije (korporacije sa globalnim uticajem) i udruži ih sa vladama u mrežu koja stavlja ideologiju iznad profitnog motiva. Neki ljudi bi mogli tvrditi da korporacije treba da usvoje zajednički sistem vrednosti umesto da jednostavno lutaju okolo kao ajkule koje proždiru sve u šta mogu zarinuti zube. Ali ko može da bira skup vrednosti koje korporativni divovi slede?
CIC je fizičko telo koje predstavlja akcionu ruku ESG koncepta. Namenjen je stvaranju podsticaja i kazni za poslovni svet na osnovu njihove usklađenosti sa vrednostima globalizma i „probuđenog“ socijalizma, kao i na njihovom podvrgavanju klimatskoj agendi. Pisali smo opširno o ovom pitanju, ali članak „Šta je „Savet za inkluzivni kapitalizam?“ To je novi svetski poredak’ je verovatno najbolji pregled grupe i njihovih namera.
Ideja je jednostavna: uskladiti većinu korporacija sa krajnje levim političkim poretkom. Kada se to uradi, oni će primorati te kompanije da iskoriste svoje platforme i javnu izloženost da indoktriniraju mase. Videli smo ovu strategiju na delu u poslednjih nekoliko godina, sa mnogim kompanijama koje proizvode stalan tok proizvoda, medijskog sadržaja i marketinga koji su prepuni propagande različitosti, jednakosti i inkluzije, da ne spominjemo antizapadnu i antikonzervativnu propagandu.
Ove korporacije su toliko ukorenjene u DEI i ESG format da su mnoge od njih spremne da otuđe većinu svojih kupaca i izgube ogroman profit. Time su uništeni poslednji ostaci ekonomije slobodnog tržišta, jer je motiv profita zamenjen političkim motivom.
Zašto bi kompanije odlučile da se udruže sa takvom organizacijom ako će u svojim operacijama biti stalno mikroupravljane? To im ne treba predstavljati kao izbor, već kao neizbežan uslov. Oni koji uđu u prizemlju dobijaju najbolja mesta za stolom kabale; oni koji se kasno pridruže mogli bi biti slomljeni pod teretom opresivne socijalističke birokratije.
Opet, izbor bi takođe mogao biti dobrovoljan uz obećanje da će korporativni lideri dobiti opsežne upravljačke uloge nakon „Velikog resetovanja“ kapitalizma o kojem tako često raspravlja Svetski ekonomski forum.
Imajte na umu da je jedini način na koji bi takve kompanije mogle da opstanu nakon što ih većina javnosti izbegava jeste da se udruže sa vladama, ako im se da monopol koji sponzoriše država i budu podržane stalnim subvencijama. Možda čak rade pod pretpostavkom da će sve dok nastave da služe „budnoj“(woke) religiji na kraju biti nagrađeni statusom „previše budni da bi propali“.
Azijski susedi „podigli pripravnost“ zbog straha da će se kineski talas bolesti proširiti https://t.co/MoUtL5wLi0
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 29, 2023
Musolini je jednom definisao susret korporativne moći sa vlašću vlade kao originalni dizajn fašizma. Savet za inkluzivni kapitalizam je živi izraz tog autoritarnog semena.
Grupu predvodi lejdi Lin de Rotšild iz ozloglašene dinastije Rotšild, a proširila se na armiju korporativnih partnera, vladinih partnera, partnera iz UN-a, pa čak i Vatikana. Ključna komponenta globalističke agende koja se često pominje je veštačka inteligencija (AI), zajedno sa njenom navodnom sposobnošću da zauvek preokrene sve u našem društvu i ekonomiji. Iako su sposobnosti veštačke inteligencije veoma precenjene, čini se da elite misle da je to neka vrsta bogolikog aparata koji će prepraviti svet. Lejdi Rotšild se nedavno angažovala sa medijima kako bi promovisala zanimljiv i otkrivajući argument:
Iznenađujuće, Rothschild nailazi na otpor svojih anketara koji je primoravaju da indirektno prizna: AI će zahtevati „korensku reformu ekonomije“, što znači da slobodna tržišta moraju da odu, a vladini/korporativni partneri će morati da uđu u kontrolisan svet, zarad stanovništva i „većeg dobra“, naravno.
Osim što je sve laž.
AI, slično kao i klimatske promene, brzo postaje još jedan izmišljeni izgovor za globalnu centralizaciju. CIC, zajedno sa institucijama poput WEF-a i UN-a, poslednjih nekoliko godina tvrdi da „neko“ treba da uđe u umerenu veštačku inteligenciju tako da nijedna vlada ne zloupotrebi svoju naizgled neograničenu moć. Drugim rečima: problem, reakcija, rešenje.
Globalisti stvaraju problem iz ničega (AI), zatim sugerišu da je to mnogo veća blagodat (ili pretnja) za čovečanstvo nego što zapravo jeste, zatim nude svoje usluge kao pošteni i dobronamerni arbitri tehnologije i njenih efekata. Rothschild to sama sugeriše u intervjuu kada tvrdi da će „kapitalisti“ morati da prilagode svoje prioritete društvenim uzrocima nakon AI. Kao što smo ranije rekli, to je samo ESG u drugom obliku.
Istakli bi ton prezira u Rotšildovoj reakciji kada se slobodna tržišta dovode u debatu. Ovi ljudi MRZE svaki pojam slobodnog tržišta. Sistem Adama Smita je napravljen kao direktan odgovor na kršenje merkantilističke kontrole. Ova dva konstrukta se međusobno isključuju. Ne možete imati slobodna tržišta (ili slobodu) unutar centralizovane merkantilističke imperije. Ne možete imati slobodna tržišta i socijalizam u okviru iste ekonomije. I da bude jasno, sistem koji danas imamo u SAD NIJE sistem slobodnog tržišta, to je bivši sistem slobodnog tržišta koji se polako potkopava tokom vremena.
Slobodna tržišta su fer. Korporativne elite se mešaju u tu pravičnost kada se pridruže vladama da bi namestile sistem u svoju korist i stekle neprikladne prednosti. Nejednakosti koje Rothschild opisuje kao izgovor za centralizaciju u stvari su stvorile elite poput nje. CIC i agenda Velikog resetovanja nisu ništa drugo do alati za učvršćivanje korporativne i elitističke moći zauvek.
Oni odlučuju koje kompanije napreduju ili umiru. Oni odlučuju o društvenim vrednostima sledećeg veka. Oni mogu da diktiraju kako se svetski resursi koriste i kome je dozvoljen pristup. I, vlade će osigurati da budu zaštićene od besa naroda ako javnost postane mudra i shvati njihovo neprijateljsko preuzimanje.
Najvredniji deo? Svako ko kritikuje ili napada ovu ideološku invaziju na naš ekonomski život biće optužen da je monstrum. Na kraju krajeva, CIC samo želi da spase čovečanstvo od sebe, zar ne? Ako želite da ih zaustavite, morate biti neka vrsta sebičnog negativca koji ceni individualnu slobodu iznad opšteg dobra.
Međutim, veće pitanje koje globalisti ne žele da postavimo jeste šta ih čini kvalifikovanim da određuju opšte dobro? Zašto se pretpostavlja da oni treba da budu arbitri svega? Čak i kriza stagflacije sa kojom se danas suočavamo je direktan rezultat toga što su vlade i centralne banke uskočile sa trilionima fiat novca kako bi spasile „prevelike da bi propale“ korporacije od sopstvenih katastrofalnih praksi. Zašto bismo im poverili našu socijalnu pomoć, ili bilo šta drugo u tom slučaju?
Globalisti će na ovaj argument odgovoriti veštačkom inteligencijom. Oni će reći da je AI krajnji „objektivni“ posrednik jer nema emocionalne ili političke lojalnosti. Oni će tvrditi da AI mora postati de facto aparat za donošenje odluka za ljudsku civilizaciju. I sada vidite zašto je Rothschild toliko nestrpljiv da predvodi stvaranje globalnog regulatornog okvira za AI – Ko god kontroliše funkcije AI, ko god programira softver, na kraju kontroliše svet, sve dok koristi AI kao proksi. Ako nešto krene naopako, oni jednostavno mogu reći da je AI doneo odluku, a ne oni.
To je savršena vlada u senci; tehnokratski Čarobnjak iz OZ-a koji koristi dim i ogledala lutke veštačke inteligencije da vlada planetom, uklanjajući svu odgovornost i potiskujući svu pobunu. Jer kako se stanovništvo može raspravljati ili pobuniti protiv bezličnog algoritma koji lebdi u digitalnom etru?
