Rou protiv Vejda: Abortusi bi mogli da postanu ilegalni u pola Amerike

Abortus je jedno od pitanja koje već pola veka izaziva najveće podele u američkoj politici, a sada je otkriveno da će američki Vrhovni sud možda poništiti zakonsko pravo na ovu proceduru širom nacije, kako su pokazali “procureli” podaci sudskog dokumenta.

Procureli dokument obeležen kao “1. nacrt” i objavljen je u februaru, kako je objavio “Politiko”. Ni Vrhovni sud ni Bela kuća još nisu komentarisali procurele podatke.

Da nacrt jedne odluke Vrhovnog suda dospe u javnost pre zvanične objave – koja se ne očekuje pre jula – jeste presedan, a u nacrtu mišljenja od 98 strana sudija Semjuel Alito je napisao da je odlukom u slučaju Roa protiv Vejda iz 1973, kojom je legalizovan abortus širom SAD, bila “izuzetno pogrešna”.

Ukoliko Vrhovni sud SAD obori tu presudu, abortus bi mogao odmah da postane ilegalan u 22 američke države zahvaljujući “okidač zakonima”, koji bi stupili na snagu čim se poništi presuda Roa protiv Vejda, navodi BBC.

Šta je slučaj Rou protiv Vejda?

Rou protiv Vejda je naziv procesa pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država, u kojem je Sud doneo presudu kojom je zakon savezne države Teksas koji je zabranjivao abortus stavljen van snage, jer je, po presudi suda, u suprotnosti sa Ustavom Sjedinjenih Američkih Država. Ova presuda nije ukinula samo zakon u Teksasu, nego i sve slične zakone širom SAD.

Vrhovni sud je u svojoj presudi podelio period trajanja trudnoće na tri dela, i u zavisnosti od toga propisao šta države mogu regulisati u različitim periodima trudnoće.

Iako je presuda donesena uz protivljenje samo dvojice od devet sudija suda, postala je jedna od najkontroverznijih presuda koje je ovaj sud ikada izrekao. Mnoge organizacije i udruženja formirana su kako bi se borili za ukidanje ove presude, dok s druge strane postoje brojne organizacije koje javno podržavaju presudu.

Prema trenutnom zakonu, trudnice imaju pravo da prekinu trudnoću do tačke na kojoj fetus može da preživi van materice, što se naširoko smatra da su 24 nedelje. Pun termin trudnoće, kako se smatra, je 39 nedelja.

Presuda Ro protiv Vejda je osigurala da vlada ne može da zabranjuje abortuse pre 24. ili 28. nedelje trudnoće.

Šta ako se poništi odluka?

“Njujork tajms” piše da nacrt kojim se navodno poništava odluka u slučaju Ro protiv Vejda opisuje Sjedinjene Američke Države kakve nisu viđene pola veka, u kojima je pravni status abortusa u potpunosti prepušten pojedinačnim državama. Ukoliko bi se nacrt našao u konačnom mišljenju suda koje se očekuje sledećeg meseca, reproduktivna prava bi se skoro odmah promenila.

Trenutno je abortus legalan u svakoj američkoj državi.

Ipak, ukoliko bi se presuda iz 1973. poništila, abortus ne bio postao ilegalan svuda. Pojedinačne države bi odlučivale da li će i kada abortusi biti legalni. Mnoge države bi nastavile da ih dozvoljavaju, a neke su čak počele da donose odredbe koje će pomoći ženama koje žive u državama koje će verovatno da ograniče abortuse.

Gde će abortusi postati ilegalani?

Abortusi će verovatno postati ilegalni u otprilike pola američkih država, iako se neke prognoze razlikuju. Prema Institutu Gutmaher, istraživačkoj grupi koja se bavi reproduktivnim zdravljem, najmanje 22 države već imaju zakone koji će stupiti na snagu čim se odluka zvanično usvoji, a tu su još četiri države za koje se očekuje da će usvojiti zabranu u bliskoj budućnosti, dakle ukupno 26, među kojima su Severna Karolina i Pensilvanija, ali i Florida, Ajova, Montana i Vajoming.

To uključuje 18 država koje će ili odmah zabraniti abortuse ili dozvoliti ograničene izuzetke, na primer ukoliko žene preti smrt ili “nepovratno oštećenje telesne funkcije”, navodi “Voks”. Među 18 država koje već imaju skoro potpunu zabranu abortusa su Alabama, Arizona, Arkansas, Ajdaho, Kentaki, Luizijana, Mičigen, Misisipi, Mizuri, Severna Dakota, Oklahoma, Južna Dakota, Tenesi, Teksas, Juta, Zapadna Virdžinija, Viskonsin i Vajoming.

Dodatno, Džordžija, Ajova, Ohajo i Južna Karolina imaju već zakone koji brane abortuse nakon šest nedelja, navodi “Dejli mejl” dodajući da je u vreme nastanka izveštaja ta zabrana proglašena neustavnom.

Prema Centru za reproduktivna prava, grupe koja se sudski bori protiv ograničenja abortusa i pažljivo prati državne zakone, 24 države će najverovatnije zabraniti abortus ako im to bude dozvoljeno. To su Alabama, Arizona, Arkansas, Džordžija, Ajdaho, Indijana, Kentaki, Luizijana, Mičigen, Misisipi, Mizuri, Nebraska, Severna Karolina, Severna Dakota, Ohajo, Oklahoma, Pensilvanija, Južna Karolina, Južna Dakota, Tenesi, Teksas, Juta, Zapadna Virdžinia and Viskonsin.

U SAD ima 13 država koje samo čekaju na zeleno svetlo Vrhovnog suda – one imaju takozvane “okidač zakone” koji su doneti kako bi abortus postao ilegalan čim sud to dozvoli. Neke imaju stare zakone o abortusu u knjigama koji su poništeni odlukom iz 1973, ali bi mogli ponovo da stupe na snagu. Druge države, poput Oklahome, imaju zabrane abortusa usvojene tokom nedavne zakonodavne sednice uprkos odluci u slučaju Roa protiv Vejda. Guverner Oklahome potpisao je zakon o potpunoj zabrani abortusa koja će stupiti na snagu u avgustu ukoliko sud to ne blokira, navodi se na portalu instituta Guttmacher.org.

Ko sada ima pravo abortusa?

Prema trenutnom zakonu, jedna od četiri Amerikanke bi u nekom trenutku izvršila abortus, prema istraživanju Instituta Gutmaher. To su žene iz različitih pozadina, ali statistika pokazuje da je većina njih neudata, u dvadesetim godinama, niskih prihoda, koje već imaju dete, disproporcionalno su većinski crne i žive u demokratski orijentisanim državama.

Neke od žena koje žele da urade abortus mogu da otputuju u drugu državu gde je to legalno ili da naruče pilulu onlajn van svoje države. Teksas je tu izuzetak. U septembru je stupio na snagu zakon kojim se brani abortus nakon što je zabeležena srčana aktivnost fetusa, oko šeste nedelje. Broj abortusa na teksaškim klinikama se prepolovio, ali su mnoge žene otišle u susedne države ili naručivale pilule, što je za rezultat imalo ukupan pad od oko 10 odsto.

Bez Roa, broj abortusa bi padao još više jer bi žene morale da putuju dalje kako bi došle do mesta gde je procedura legalna, što je teže onim siromašnijima. Istraživanje iz decembra na osnovu daljine od klinike je pokazalo da ako se odluka iz 1973. poništi, broj legalnih abortusa bi verovatno opao za oko 14 odsto.

„Doći će do istrage sa FBI“

U roku od svega nekoliko sati nakon što je objavljena procurela informacija, masa ogorčenih demonstranata je pozivala demokrate u Kongresu da preduzmu mere za zaštitu prava na abortus, istovremeno osuđujući moguću odluku kojom bi se uskratilo to “osnovno ljudsko pravo”.

– Ovo je moralno pitanje, a ako je u pitanju moralno pitanje ne bi trebalo da nam se uskraćuje pravo na samostalni izbor – rekla je 19-godišnja studentkinja Eni Mekdone.

Američka unija za građanske slobode je saopštila da će ova odluka, ako se pokaže tačnom, “uskratiti polovini nacije fundamentalna, ustavna prava koje su uživale milioni žena više od 50 godina”. “CBS njuz” navodi da će samo curenje dokumenta uzrokovati ogromnu štetu Vrhovnom sudu kao jednoj od najuglednijih američkih institucija i verovatno će dovesti do pune istrage koja će uključiti FBI, kako bi se otkrio izvor takvih informacija.

Abortus je jedno od pitanja koja izaziva najveće podele u američkoj politici i traje skoro pola veka.

Nulta Tačka/Agencije