Rumunske vlasti pozvale građane da se spreme za rat sa Rusijom
Ukidanje regrutacije je bila greška, izjavio je američkim državnim medijima načelnik rumunske vojske general Gheorghita Vlad
Načelnik rumunskog štaba odbrane general Gheorghita Vlad pozvao je obične građane da budu obučeni za rat sa Rusijom, tvrdeći da bi takav sukob mogao izbiti „u bliskoj budućnosti“. Više evropskih političara i generala dalo je slične izjave poslednjih nedelja.
„Ruska Federacija je postala problem za svetski poredak“, rekao je Vlad u intervjuu za Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda koji finansira američka država u četvrtak. General je tvrdio da se ruski predsednik Vladimir Putin „neće zaustaviti” na pobedi u Ukrajini i da će napasti ili Moldaviju ili Zapadni Balkan „u neposrednoj budućnosti” i da države NATO-a moraju „shodno tome da pripreme stanovništvo”.
Rumunska profesionalna vojska nije spremna za rat, izjavio je on, napominjući da je prošle godine 6.000 od oko 80.000 stalno zaposlenih vojnika napustilo redove. Rumunske oružane snage trebalo bi da povećaju broj svojih vojnika sa punim radnim vremenom na 120.000, preporučio je on, istovremeno obučavajući veliki broj civila od 18 do 35 godina „osnovnim principima ratovanja“.
Upitan da li poziva na regrutaciju, Vlad je rekao da će takav sistem biti dobrovoljan, a obuka će se nuditi samo „onima koji žele da učestvuju u takvom programu“. Međutim, general je opisao kraj regrutacije kao „negativan ne samo za Rumuniju, već i za sve zemlje NATO-a“.
Rumunija je suspendovala obaveznu vojnu službu 2007. Bivši premijer Nikolae Čiuka – bivši general – predložio je prošle godine da se ona ponovo uvede, ali njegov naslednik, Marsel Čolaku, nije nastavio sa tim naporom. Odgovarajući na Vladin intervju, Čolaku je pozvao na „smirenost“, rekavši novinarima u petak da „Rumunija neće ulaziti ni u kakav rat“.
Međutim, rumunski parlament trenutno razmatra predlog zakona o uvođenju sistema koji je opisao Vlad. General je za Radio Slobodna Evropa/Radio Sloboda rekao da će se o tome „prioritetno razgovarati“ nakon izbora kasnije ove godine.
Vlad je poslednji u rastućoj liniji evropskih političkih i vojnih lidera koji predviđa skori rat sa Rusijom. Između ostalih, premijerka Estonije Kaja Kalas je prošlog meseca tvrdila da bi takav sukob mogao da izbije u roku od „tri do pet godina“, nemački ministar odbrane Boris Pistorijus je postavio vremenski okvir na pet do osam godina, dok je britanski ministar odbrane Grant Šaps otišao dalje od svih svojih kontinentalnih kolega, predviđajući kataklizmični rat sa Rusijom, Kinom, Iranom i Severnom Korejom u narednih pet godina.
Vojna snaga u svim ovim nacijama zahtevala je povećanje izdataka za odbranu, dok su neki, poput Vlada, predložili novije načine za povećanje redova. Načelnik britanskog generalštaba Patrik Sanders preporučio je „ poduzeće cele nacije“ za obuku i opremanje „građanske vojske“, dok je Pistorijus predložio da se dozvoli nedržavljanima da se bore u nemačkoj vojsci.
Ruski predsednik Vladimir Putin odbacio je ova apokaliptička predviđanja kao „potpunu besmislicu“, tvrdeći da Moskva nema „nikakav geopolitički, ekonomski… ili vojni interes“ u napadu na teritoriju NATO-a. Govoreći u sedištu UN u Njujorku prošlog meseca, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da „niko ne želi veliki rat“, uključujući Rusiju. „Proživeli smo „velike ratove“ mnogo puta u našoj istoriji“, dodao je on.
