Свет више не може да игнорише Русију, Индију и Кину, било као савез „Тројке“ или на мултилатералним форумима — нарочито када наступају јединствено и одлучно. Управо ту поруку су свету послали Владимир Путин, Нарендра Моди и Си Ђинпинг на самиту Шангајске организације за сарадњу (ШОС) у Тјанђину, шаљући недвосмислен сигнал председнику САД Доналду Трампу и Западу предвођеном Америком.
Супротстављање западном притиску и уценама
Самит у Тјанђину означио је нову етапу отпора америчким царинама, санкцијама и претњама, нарочито против држава Глобалног Југа. Такозвана „Тјанђинска тројка“, која обухвата две најмногољудније земље света и територијално највећу државу, показала је да има снаге да одбије уцене и брани своју економску и политичку аутономију.
У тренутку када је Вашингтон запретио Индији санкцијама због куповине руске нафте, Кина је то назвала „насилничким понашањем“, а три силе су јединствено иступиле у одбрану суверенитета.
Ovo se čekalo! Najveći američki obaveštajac u bunkeru | Skot Riter | Mario Zna, EP. 357
Моди, Путин и Си — заједно против диктата
Када је америчка делегација отказала посету Њу Делхију 25. августа ради преговора о царинама, чинило се да ће Индија попустити. Али десило се супротно — Моди је донео кључну одлуку да се сврста уз Русију и Кину, што је драматично променило динамику односа.
Порука тројке РИК (Русија–Индија–Кина) одјекнула је у Вашингтону: настаје нови глобални пол, који се не може игнорисати.
Путин као мост између Индије и Кине
Иако су односи између Индије и Кине били затегнути, улога Путина као посредника омогућила је да дође до приближавања Модија и Сија. На састанку у Казању у октобру 2024. године, договорене су тачке сарадње у оквиру БРИКС-а, укључујући и иницијативу за трговину ван долара.
Путин је на самиту у Тјанђину био неформални модератор, који је омогућио да Моди добије већи значај и позицију равноправног глобалног играча, што је раније било отежано доминацијом Кине и присуством Пакистана.
ЧЕТИРИ ЈАХАЧА ЗАПАДНЕ АПОКАЛИПСЕ: Како је Запад сам себи пуцао у главуhttps://t.co/TPm1Py6FNK
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 12, 2025
Бела кућа у шоку: Трамп остао без Индије?
Док је самит трајао, Трамп је фрустрирано реаговао, оптуживши Модија и Путина да су „пали у мрак Кине“. Дан касније, покушао је да ублажи изјаву, рекавши да ће он и Моди „увек бити пријатељи“ и да Индија–САД „имају посебан однос“. Моди је дипломатски прихватио поруку, али јасно ставио до знања да Индија неће дозволити да Вашингтон диктира њене спољнополитичке везе — нарочито са Русијом.
Резолуција против тероризма и САД
На министарском састанку ШОС-а за одбрану у Ћингдаоу (25–27. јун), Индија је у почетку одбила резолуцију о тероризму, али је Путин обезбедио договор — у документу су непосредно осуђени терористички напади на Индију, Иран и Пакистан, а посредно су прозвани САД и Израел због деловања у Ирану.
ШОС: против унилатерализма и за фер трговину
Тјанђинска декларација ШОС-а јасно се супротставила једностраним санкцијама које крше Повељу УН и правила СТО. У документу се позива на реформу глобалне архитектуре управљања, подршку отвореном и правичном трговинском систему, као и посебан третман за земље у развоју.
Си Ђинпинг је у први план ставио иницијативу „Глобално управљање“, која би у новом технолошком добу (вештачка интелигенција, подаци, финансијски токови) требало да штити права већине човечанства.
Нови светски поредак у настајању
Тјанђин је показао да Русија није изолована, да Индија не пристаје на улогу америчког сателита, и да Кина води реформу глобалног система. Уз подршку више од 20 земаља, међу којима су и Иран и Турска, подиже се нови глобални блок који не жели хегемонију, већ равноправност и сарадњу.
Трамп се сада суочава са реалношћу мултиполарног света, у којем више не може да наређује, већ мора да преговара. А управо то је највећи пораз за онога ко је навикао да буде „шеф планете“.
Нулта Тачка/РТ/Shastri Ramachandaran
