Rusija osudila američkog državljanina na 15 godina zatvora zbog genetičke špijunaže
Američki državljanin Eugen „Džin” Spektor, nekadašnji predsednik ruske kompanije „Medpolimerprom”, osuđen je na 15 godina zatvora i novčanu kaznu od 14 miliona rubalja (135.000 dolara) zbog izvršenja genetičke špijunaže. Prema tvrdnjama ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), Spektor je prikupljao osetljive biomedicinske podatke o ruskim građanima, koje je navodno prosleđivao stranoj organizaciji.
Prema navodima FSB-a, Spektor je delovao u interesu Pentagona i s njim povezane komercijalne organizacije. Agencija tvrdi da su njegove aktivnosti bile deo šire strategije Sjedinjenih Američkih Država za razvoj sistema za brzo genetičko testiranje usmereno direktno na rusku populaciju. Ovaj slučaj ponovo je pokrenuo zabrinutost u vezi sa zloupotrebom genskih podataka i razvojem genetski specifičnog biološkog oružja, teme koja već godinama izaziva pažnju ruskih zvaničnika.
Spektorova presuda nije njegovo prvo kršenje ruskih zakona
Godine 2022. osuđen je na tri i po godine zatvora zbog posredovanja u slučaju podmićivanja koji je uključivao Anastasiju Aleksejevu, pomoćnicu bivšeg zamenika premijera Arkadija Dvorkoviča. Njegovo poslednje hapšenje u avgustu 2023. zbog optužbi za špijunažu završeno je suđenjem iza zatvorenih vrata, na kojem je proglašen krivim za prikupljanje i prenos poverljivih materijala.
Moskva je više puta optuživala Sjedinjene Države za istraživanje biološkog oružja, posebno u Ukrajini, i izražavala strahove od mogućnosti korišćenja genetičkog-biološkog oružja usmerenog na određene populacije. Ove zabrinutosti dodatno su podstaknute izveštajima o zapadnim zemljama koje prikupljaju genetske podatke kroz programe poput banke DNK novorođenčadi i uzimanja briseva tokom pandemije kovid.
Ovaj slučaj takođe oslikava sve veću nepoverenje između Rusije i Zapada
U poslednjih nekoliko godina obe strane su proterivale diplomate i optuživale jedna drugu za špijunažu. Ranije ove godine, Rusija i SAD razmenile su zatvorenike u visoko medijski propraćenom slučaju, uključujući dopisnika „Wall Street Journala” Evana Gerškoviča i bivšeg američkog marinca Pola Vilana, koji su bili osuđeni za špijunažu u Rusiji.
Gensko istraživanje kao pitanje nacionalne bezbednosti
Spektorova presuda skrenula je pažnju na sve veću kontrolu nad genetskim istraživanjima i prikupljanjem podataka u Rusiji. Zemlja je pooštrila propise o izvozu bioloških podataka, navodeći strahove od strane eksploatacije. Predsednik Vladimir Putin je navodno izrazio zabrinutost zbog razvoja genskog oružja koje bi moglo biti korišćeno protiv Rusije.
Iako su detalji Spektorovog slučaja ostali klasifikovani, navodi FSB-a sugerišu da Kremlj genske podatke smatra potencijalnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti. Agencija tvrdi da su njegove aktivnosti bile usmerene na stvaranje sistema za analizu ruske populacije, što otvara pitanja o mogućim primenama takve tehnologije.
Američki Stejt department je priznao izveštaje o Spektorovoj presudi, ali nije dao dodatne komentare
Ovaj slučaj će verovatno dodatno opteretiti odnose između Vašingtona i Moskve, koji su već na istorijskom minimumu.
Dok svet pokušava da odgovori na etičke i bezbednosne izazove genetičkih istraživanja, Spektorov slučaj služi kao podsetnik na mogućnost zloupotrebe ovih tehnologija. Takođe, ukazuje na sve veći jaz između Rusije i Zapada, gde optužbe za špijunažu i razvoj biološkog oružja postaju učestali deo geopolitičkog pejzaža.
Eugen Spektor će izdržavati svoju kaznu od 15 godina u kaznenoj koloniji sa najvišim obezbeđenjem.
Nulta Tačka/Mediji
