Sud u Luksemburgu poništio je odluku vlade kojom je odbijen zahtev za oslobađanje zamrznutih ruskih hartija od vrednosti, što predstavlja potencijalno značajnu pravnu pobedu za investitore čija je imovina blokirana u Evropskoj uniji od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.
U presudi donetoj prošle nedelje, Upravni sud Luksemburga utvrdio je da je Ministarstvo finansija pogrešno odbilo zahtev jedne ruske kompanije za povraćaj njenih hartija od vrednosti, kao i hartija od vrednosti njenih klijenata, koje se vode preko ruskog Nacionalnog depozitara za poravnanje (NSD).
Evropska unija uvela je sankcije NSD-u u junu 2022. godine, u okviru do tada nezabeleženih restriktivnih mera protiv Moskve zbog sukoba u Ukrajini. Zbog toga su hartije od vrednosti koje se vode preko ove institucije zamrznute u evropskim depozitarnim sistemima.
Spor se odnosio na izuzeće koje omogućava izvršavanje plaćanja po ugovorima zaključenim pre stupanja sankcija na snagu. Luksemburške vlasti tvrdile su da se ovo izuzeće odnosi na novčane transfere, ali ne i na hartije od vrednosti. Sud je odbacio takvo tumačenje, zaključivši da pojam „plaćanje“ nije ograničen samo na novac i da može da obuhvati i vraćanje hartija od vrednosti njihovim vlasnicima.
Pošto ni ruska kompanija ni njeni klijenti nisu bili pod sankcijama u trenutku kada je Ministarstvo u septembru 2023. godine odbilo njihov zahtev, sud je utvrdio da su vlasti pogrešno odbile da oslobode njihovu imovinu primenom predviđenog izuzeća.
Ova odluka mogla bi da pomogne i drugim ruskim investitorima da povrate zamrznutu imovinu, osporavanjem načina na koji se tumače sankcije EU. Ipak, presuda ne znači da će imovina automatski biti odmrznuta. Svaki transfer i dalje mora da bude u skladu sa širim režimom evropskih sankcija, uključujući i zahtev da naknade koje se plaćaju NSD-u ostanu zamrznute.
U presudi nisu navedeni naziv ruske kompanije niti imena njenih klijenata. Reč je o privatnim investicijama, a ne o zamrznutim državnim rezervama Rusije, i ovom odlukom nije ukinut širi režim sankcija EU.
U odvojenom razvoju događaja, finske vlasti obustavile su zaplenu ruske državne imovine nakon presude Apelacionog suda u Helsinkiju, objavio je u petak list „Helsingin Sanomat“. Sud je naredio prekid postupaka prinudnog izvršenja koji su u toku, sve dok ne odluči o ruskoj žalbi ili ne izda dodatna uputstva.
Finska je od 2024. godine zaplenila rusku imovinu vrednu više od 40 miliona evra, na zahtev ukrajinske državne energetske kompanije „Naftogas“, koja pokušava da od Moskve naplati višemilijardnu odštetu.
Spor se odnosi na imovinu koju su krimske vlasti nacionalizovale nakon što je poluostrvo na referendumu 2014. godine glasalo za priključenje Rusiji. Obustava postupka usledila je nakon što je sud u Hagu u septembru zaključio da prvobitni arbitražni tribunal nije imao nadležnost nad delom imovine obuhvaćene odštetnim zahtevom.
U Evropskoj uniji je od 2022. godine zamrznuto približno 210 milijardi evra imovine ruske centralne banke, od čega se najveći deo nalazi u belgijskoj klirinškoj kući „Evroklir“ (Euroclear).
Evropski blok koristi prihod ostvaren od ove imovine za finansiranje Ukrajine, putem takozvanog „poreza na vanrednu dobit“. Međutim, uprkos ponovljenim pozivima Kijeva i njegovih saveznika, EU se za sada nije odlučila na direktnu konfiskaciju sredstava, zbog zabrinutosti oko pravnih posledica takvog poteza.
Moskva je osudila i korišćenje prihoda od zamrznute imovine i predloge za njenu potpunu konfiskaciju. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je u septembru da je poverenje u zapadne zemlje „potpuno izgubljeno“, optužujući ih za „otvorenu pljačku“ zbog načina na koji postupaju sa ruskom imovinom.
Rusija je pokrenula i pravni postupak protiv sankcija EU kojima je zamrznuta njena imovina. Ranije ove godine, moskovski sud dosudio je ruskoj centralnoj banci odštetu od oko 200 milijardi evra protiv kompanije „Evroklir“.
Ove nedelje, ruska centralna banka zatražila je i od belgijskog suda da odobri zaplenu dokumentacije iz sedišta depozitara, kako bi pribavila dokaze o njegovoj koordinaciji sa institucijama EU u vezi sa pravilima o sankcijama, objavio je u četvrtak belgijski list „L’Eho“.
Nulta Tačka/RT
