U EU i NATO-u ostalo je svega nekoliko glasova razuma kada je reč o pozivima na hitnu deeskalaciju retorike prema Rusiji. Ipak, posebno osvežavajuće iznenađenje predstavlja kada takav stav dolazi iz zemlje koja je deo istočnog krila NATO-a.
„Uvek moramo da razmišljamo o najgorem mogućem scenariju“, rekao je bugarski premijer Rumen Radev na jednom evropskom samitu o odbrani, upozorivši da pokušaji da se Rusiji nametne potpuni poraz nose stvaran rizik od nuklearnog rata.
Radev je umesto toga pozvao na snažnu diplomatiju kako bi se sprečila takva katastrofa.
„Problem je u tome što niko ne postavlja pitanje nuklearnog rizika. Da li on postoji? Možda ne, ne znam, ali to jeste rizik“, rekao je on u izjavi objavljenoj u sredu.
„Ne mislim da će se rat u Ukrajini završiti nuklearnim ratom, ali moramo biti spremni na taj rizik.“
„Uvek moramo da razmišljamo o najgorem mogućem scenariju. Da li smo spremni za to? Da li iko govori o proceni rizika? Da li ona uopšte postoji? Jer pokušavali smo da ostvarimo konvencionalnu pobedu nad najvećom nuklearnom silom.“
On je priznao da „postoji nuklearna karta“ koju bi Rusija verovatnije upotrebila ukoliko bi osetila da je saterana u ćošak.
„Moramo da uzmemo ovo u obzir. Ne možemo da zatvaramo oči pred činjenicom da se nuklearno oružje nalazi na našem kontinentu i da Rusija ima nuklearno oružje u svom arsenalu.“
Bugarski premijer je naglasio: „I to je deo proračuna u ovoj igri.“
Šta je dobio za svoje razumne pozive na smirivanje tenzija sa Moskvom? Zapadni mejnstrim mediji dosledno su ga nazivali „naklonjenim Kremlju“.
Radev je ipak jasno stavio do znanja u ovonedeljnim izjavama da odbacuje „ovakav način govora“ [nuklearnu retoriku] iz Kremlja, osvrćući se na nedavni primer ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je ranije ovog meseca upozorio da bi rat između Rusije i Evrope bio „potpuno drugačiji“ i „veoma kratak“.
Te reči su naširoko protumačene kao prikrivena pretnja upotrebom strateških snaga protiv Evrope.
Početkom ove nedelje, rukovodstvo NATO-a osudilo je ono što je nazvalo „očajničkom“ retorikom Kremlja, u trenutku kada evropski zvaničnici sve češće optužuju Moskvu da sprovodi sabotaže protiv interesa i imovine EU.
„Ruska upotreba hibridnih taktika znak je očaja. Ali nećemo biti odvraćeni od naše podrške Ukrajini“, rekla je u utorak portparolka NATO-a Alison Hart, dodajući da „mi [NATO] imamo ono što je potrebno da odbranimo svaki pedalj teritorije saveznika i ostanemo snažni, spremni i sposobni da odgovorimo na svaku pretnju“.
„NATO je odbrambeni savez i nijedna naša aktivnost ili vežba ne predstavlja rizik ni za jedan deo Rusije“, ponovila je ona. „Snažno osuđujemo pretnju silom, uključujući svaku neodgovornu nuklearnu retoriku.“
Hart je dodala: „Pozivamo Rusiju da okonča svoj ničim izazvan rat u Ukrajini.“
Konačno, pojavljuje se i ozbiljno preispitivanje narativa: Gde su dokazi da „Rusi dolaze“ ili da su na pragu neke vrste invazije evropskih država?
Kada je reč o nekolicini drugih zemalja EU koje su bile glasovi razuma i pozivale na dijalog sa Rusijom, među njima su:
- Slovačka
- Austrija
- Češka Republika
- Mađarska (ili barem dok je njom ranije upravljao Viktor Orban)
U međuvremenu, u sredu se pojavila nova alarmantna vest povezana sa ratom u Ukrajini: portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova izjavila je da su evropske fabrike oružja koje proizvode naoružanje za Ukrajinu legitimne vojne mete za Rusiju.
Čini se da će situacija postati mnogo napetija pre nego što počne da se smiruje.
