Vašington želi da evropske otiske prstiju proverava kroz američke baze podataka, a EU to razmatra. Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD i Evropska unija vode formalne pregovore o dogovoru koji bi DHS-u omogućio direktan pristup biometrijskim podacima članica EU, što Brisel nikada ranije nije odobrio nijednoj neevropskoj zemlji u svrhu bezbednosti granica.
Dogovor spada u DHS-ov program Enhanced Border Security Partnership, koji praktično naređuje zemljama u programu bezviznog putovanja da otvore svoje biometrijske baze ili rizikuju gubitak privilegija bez viza. Vašington je postavio rok do 31. decembra 2026. za operativnost ovih dogovora. Nakon toga DHS proverava usklađenost svake zemlje, a one koje ne ispune zahteve rizikuju suspenziju iz programa, što bi vratilo vizne obaveze.
Kada DHS identifikuje putnika, tražioca azila, podnosioca vize ili bilo koga označenog u procesu imigracije, sistem šalje upit bazi zemlje učesnice koristeći biometriju te osobe.
Ako postoji podudaranje, otisci prstiju i povezani identitet podaci se šalju DHS-u. Ako nema podudaranja, podaci se ne prenose. Cilj deluje selektivno, ali kada se uzme u obzir obim podataka, situacija postaje masivna – 24 od 27 članica EU učestvuju u programu bezviznog putovanja, a DHS želi pristup svima njima.
Neobičnost pregovora je u složenoj strukturi. Savet EU je u decembru 2025. odobrio pregovore o okvirnom sporazumu na nivou EU, koji postavlja pravne uslove za prenos podataka. Pojedinačne države potom potpisuju bilateralne dogovore sa DHS-om, određujući baze podataka i operativne uslove. Okvir daje pravnu osnovu, bilateralni dogovori prave kanal.
Podaci o kojima se pregovara uključuju mnogo više od otisaka prstiju i fotografija pasoša. Nacrti dokumenta pokazuju da bi evropske zemlje mogle biti primorane da prenesu “posebne kategorije” ličnih podataka američkim vlastima, uključujući politička mišljenja, članstvo u sindikatima i informacije o privatnom životu.
Prenos je dozvoljen ako je “strogo neophodan i proporcionalan”, a DHS odlučuje šta se pod tim podrazumeva. Evropski supervizor za zaštitu podataka ocenio je da je ovo prvi EU sporazum o masovnoj razmeni ličnih podataka, uključujući biometriju, sa trećom zemljom.
Evropski pregovarači traže ograničenja masovnog prikupljanja podataka, ljudsku kontrolu kada automatizovane odluke štete pojedincima, strogu kontrolu nad daljim prenosom podataka i pravnu zaštitu za građane čiji podaci budu zloupotrebljeni.
EU takođe traži recipročnost – da evropske vlasti mogu pretraživati američke baze, a ne samo davati podatke. Trenutni predlog stavlja Evropu u ulogu davalaca informacija bez kontrole nad sistemom.
Pomiriti te evropske zahteve sa stvarnim ciljevima DHS-a može biti praktično nemoguće. Ključna pitanja uključuju: koliko dugo DHS može čuvati prenete podatke, da li sporazum pokriva ciljane provere ili sistematsko skeniranje celih populacija, i koju pravnu zaštitu Nemci ili Francuzi mogu realno dobiti po američkom pravu ako njihovi podaci budu zloupotrebljeni.
Prema nacrtima, države EU bi morale rešavati sporove kroz nacionalne i međunarodne sudove, a ne zajednički nadzorni komitet. Za Evropljanina čiji otisci završe u američkoj bazi greškom, put do ispravke vodi kroz američke sudove, bez ekvivalenta prava subjekta.
DHS istovremeno širi sopstvene sposobnosti biometrijskog nadzora. CBP je potpisao ugovor od 225.000 dolara sa Clearview AI za tehnologiju prepoznavanja lica i pristup bazi sa više od 60 milijardi javno dostupnih slika sa interneta.
Biometrija nije jedina meta. CBP je u decembru 2025. predložio da zemlje programa bezviznog putovanja daju DNK, petogodišnju istoriju društvenih mreža, sve adrese e-pošte iz poslednjih deset godina i brojeve telefona iz poslednjih pet godina kao obavezne uslove za ulazak.
Nulta Tačka/InfoVors
