SAD i smena režima u Iranu: Istorijska lekcija iz 1953. ponovo u fokusu
Sjedinjene Američke Države i Izrael pominju smenu režima u Iranu, dok Teheran podseća na prevrat iz 1953. i ulogu CIA u svrgavanju premijera Mosadeka
Nakon što je Izrael pokrenuo intenzivne napade na Iran, sve su glasniji pozivi za promenu režima u Teheranu. Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanijahu direktno su pomenuli mogućnost ciljanog udara na iranskog vrhovnog vođu, ajatolaha Alija Hamneija.
Za Irance, to nije nepoznat scenario — već imaju iskustvo sa američkom intervencijom i nasilnom smenom vlasti.
Nafta kao okidač: puč iz 1953.
Godine 1953, uz pomoć Sjedinjenih Država, u Iranu je izveden državni udar kojim je zbačen demokratski izabrani premijer Mohamed Mosadek. On je prethodno najavio nacionalizaciju iranskih naftnih polja, što je predstavljalo ozbiljan udarac za interese SAD i Velike Britanije, koje su zavisile od nafte sa Bliskog istoka.
Hladni rat u pozadini
Mosadekova odluka bila je popularna u narodu i viđena kao geopolitička pobeda za tadašnji Sovjetski Savez. Zapadne sile su to protumačile kao pretnju i odlučile da osujete iransku nezavisnost.
CIA i MI6 – jačanje šahove vlasti
Puč je imao za cilj da ojača vlast iranskog monarha Mohameda Reze Pahlavija kao šaha Irana i da postavi novog premijera, generala Fazlolu Zahedija. CIA i britanska tajna služba MI6 vodile su propagandnu kampanju protiv Mosadeka i organizovale masovne proteste u njegovoj smeni. Ubrzo se pridružila i vojska, preuzimajući vlast.
Američki novac za novi poredak
Prema kasnije objavljenim dokumentima, CIA je samo dva dana nakon puča stavila na raspolaganje pet miliona dolara kako bi se novoj vladi obezbedila stabilnost.
Zvanično priznanje Vašingtona
Iako je uloga SAD u svrgavanju Mosadeka godinama bila poznata, CIA je to prvi put zvanično priznala 2013. godine kroz deklasifikovane dokumente. Predsednik Barak Obama je još 2009. javno priznao američko učešće u puču.
Jačanje antiamerikanizma
Nakon puča, SAD su snažno podržavale šahovu autoritarnu vlast, što je izazvalo duboko nezadovoljstvo među Irancima i podgrejalo antizapadna osećanja koja traju do danas.
Islamska revolucija 1979: kraj prozapadne vlasti
Tokom kasnih 1970-ih, milioni Iranaca izašli su na ulice zahtevajući kraj šahove vlasti.
Sekularni opozicionari su se protivili njegovom autoritarizmu, dok su islamisti odbacivali njegovu modernizaciju. Revolucija iz 1979. okončala je prozapadnu monarhiju i dovela do uspostavljanja Islamske Republike i klerikalne vlasti.
Današnji pozivi na smenu režima u Iranu, izrečeni iz Vašingtona i Tel Aviva, kod mnogih Iranaca bude sećanje na ovu bolnu epizodu i upozoravaju da istorija može da se ponovi — ali sa drugačijim i više razarajućim posledicama.
Britansko-američki potpis iza svake „promene režima“
Američko i britansko mešanje u unutrašnje poslove drugih država nije izuzetak, već pravilo koje se ponavlja kad god su njihovi geopolitički ili ekonomski interesi ugroženi.
Iran je to iskusio još 1953. godine, kada je volja naroda brutalno pogažena zarad kontrole nad naftom. Danas, dok Vašington i London ponovo prizivaju „promenu režima“ u Teheranu, jasno je da se iza retorike o slobodi i bezbednosti krije ista imperijalna logika
