SAD imaju najveću stopu izuzeća od vakcine za decu u istoriji
Sjedinjene Države se sada suočavaju sa najvećom stopom izuzeća od vakcine za decu u istoriji, prema izveštaju američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) objavljenom 10. novembra.
Pre pandemije, Sjedinjene Države su zadržale skoro 95 odsto pokrivenosti vakcinacijom širom zemlje tokom 10 godina.
Ipak, između 2020. i 2021. godine, pokrivenost vakcinacijom dece u vrtićima pala je na 94 procenta; između 2021. i 2022. godine pala je na 93 odsto.
„Nije jasno da li ovo odražava istinski porast protivljenja vakcinaciji ili se roditelji odlučuju za nemedicinska izuzeća zbog prepreka pri vakcinaciji ili zbog pogodnosti“, zaključuju autori izveštaja.
„Bilo zbog povećanja neodlučnosti ili prepreka za vakcinaciju, pandemija COVID-19 uticala je na rutinsku vakcinaciju u detinjstvu“, nastavili su.
Skepticizam posle COVID-a koji se preliva u skepticizam svih vakcina
Dr Kodi Majsner, profesor pedijatrije na Medicinskom fakultetu u Dartmutu Gajzel, bio je zabrinut da je skepticizam ljudi prema aktuelnim vakcinama protiv COVID-19 takođe mogao uticati na njihov stav prema konvencionalnim vakcinama, što je dovelo do pada broja preporučenih i državnih vakcina koje CDC preporučuje kao potrebne vakcinacije, kako je nedavno izvestio CDC.
On je predložio da CDC-ovo početno odloženo prepoznavanje miokarditisa kao nuspojave vakcine protiv COVID-a kod adolescenata i mladih odraslih, zajedno sa podsticanjem agencije da se vakcinišu, predstavlja jedan primer onoga što može doprineti nepoverenju ljudi.
„Mislim da su te preporuke [vakcinacije] bile dobronamerne“, rekao je on, ali sporo priznavanje nuspojava je možda ostavilo neke ljude sa percepcijom da CDC „nije u potpunosti izašao sa istinom“.
Pedijatar dr Mark Baret rekao je da je trenutni trend verovatno uzrokovan ljudima koji ne veruju preporukama CDC-a, američke Uprave za hranu i lekove (FDA), pa čak i njihovih lekara.
„Osećam da roditelji sami istražuju“, napisao je mejlom za The Epoch Times.
Pedijatar dr Derek Husman rekao je da deca sa najmanjim rizikom od teškog COVID-19 daju roditeljima i pedijatrima jedinstvenu perspektivu, što dovodi u pitanje široku potrebu za vakcinama.
„Perspektiva pedijatara je prilično drugačija – u odnosu na pandemiju COVID-a – od lekara koji brine o odraslima“, rekao je dr Husman, „zato što je pedijatrijska populacija u suštini bila pod nultim rizikom od smrti ili ozbiljnih komplikacija od COVID infekcije”.
Prema kontrolnoj tabli sajta CDC-a, smrti od COVID-19 čine oko 3 procenta svih smrtnih slučajeva, ali je procenat još manji kod dece.
„Postojao je uočeni sukob između informacija da je COVID manje ozbiljan kod dece, ali im je vakcina preporučena. Ovo nikada nije na zadovoljavajući način objašnjeno ili rešeno“, napisao je dr Vilijam Šafner, profesor preventivne medicine i zdravstvene politike u Odeljenju za infektivne bolesti Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt, za The Epoch Times.
Kalifornijski pedijatar dr Samara Kardenas rekla je da je javnost polako shvatala da vakcine protiv COVID-19 nisu bezbedne niti efikasne kao što je prvobitno obećano, a to je takođe moglo navesti roditelje da dovode u pitanje potrebu za rutinskom vakcinacijom.
Svetski Ekonomski Forum naređuje vladama širom sveta da legalizuju BRAK SA DECOM i incest https://t.co/lItfGoNSCW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 19, 2023
„[U Kaliforniji], ako niste vakcinisani, nećete ni uzeti medicinsko izuzeće. Tako da imam dosta pacijenata koji pitaju o školovanju kod kuće umesto da vakcinišu svoju decu“, rekla je ona.
„Došlo je do ovog neverovatnog povećanja u obrazovanju kod kuće od pandemije COVID-a, pa je to možda lažno povećalo stope vakcina u [izveštaju]“, dodao je dr Husman, koji živi u ruralnom Teksasu.
Konvencionalne vakcine u odnosu na COVID-19 vakcine
Neki lekari su sada uznemireni rizicima koje predstavljaju opadajuće stope konvencionalnih vakcinacija i potencijalom za povećanje epidemije usled bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom kao što je dečija paraliza.
Dr Majsner je rekao: „U ovom trenutku, važno je da roditelji razmotre razliku između koristi i rizika pedijatrijskih vakcina protiv COVID-a i drugih vakcina za decu koje su uspešno kontrolisale mnoge zarazne bolesti.“
Dr Šafner se složio, dodajući da se deca podstiču da se vakcinišu protiv COVID-19 i da je potrebno više rada u javnom zdravstvu kako bi se podstaklo prihvatanje konvencionalne vakcine.
„Boginje, dečija paraliza, difterija, na primer, su nejasni pojmovi za [roditelje]. I tako, ove bolesti nisu poznate, stoga se ne poštuju vakcinacije ili se čak ne plaše, što dovodi do pitanja o vakcini“, rekao je dr Šafner.
„Kažem sadašnjim studentima medicine da je pre nego što smo imali vakcinu protiv malih boginja na raspolaganju u Sjedinjenim Državama, još 1960-ih, bilo 400 do 500 dece koja su umirala godišnje u Sjedinjenim Državama, usled malih boginja i njihovih komplikacija“, objasnio je on. „Oni su iznenađeni. Oni nemaju pojma.”
Međutim, neki lekari su postali oprezniji u vezi sa preporukama za vakcinu u detinjstvu, plašeći se poricanja i potencijalnog prikrivanja neželjenih efekata.
„Postoji potencijalna zabrinutost za javno zdravlje kada deca ostanu potpuno nevakcinisana za sve tradicionalne vakcine za decu“, pedijatar dr Renata Mun, koja je ranije radila kao profesor medicine na Univerzitetu u Vašingtonu, napisala je za The Epoch Times. „[Ali] pitanje koje svi imaju na umu je, ’koje bezbednosne podatke imamo za svaku vakcinu u detinjstvu?’
„Mnogi roditelji koji su se pridržavali tradicionalnog rasporeda vakcinacije u detinjstvu u potpunosti su se povukli od vakcinacije svoje dece. Izgubili su poverenje u preporuke javnih zdravstvenih agencija i primenjuju pristup „bezbednijeg čekanja“, dodala je ona.
Dr Kardenas je ponovila izjave dr Mun. „Nekada sam bila 100 odsto vakcinisana“, rekla je ona, dodajući da ju je COVID era naterala da shvati da treba da uradi više istraživanja i da je za sada na sličan način prihvatila pristup sigurnijeg čekanja.
Dr Husman je dodao da imunizacija ne garantuje potpuno eliminisanje epidemija, pojašnjavajući da je bilo izbijanja morbila i kod vakcinisanih i nevakcinisanih.
2003. godine došlo je do izbijanja morbila u visoko vakcinisanom internatu u Pensilvaniji. Škola je imala stopu vakcinacije od 95 odsto. Od devet laboratorijski potvrđenih slučajeva morbila, samo dva su bila nevakcinisana.
Drugi slučajevi pokazuju suprotan scenario. U decembru 2022. godine u centralnom Ohaju došlo je do epidemije morbila. Nadležnost je procenila stopu imunizacije od 80 do 90 procenata, ali od 73 zaražene dece, većina (67) je bila nevakcinisana.
Vekovima duga preporuka za vakcinaciju proizilazi iz ideje da nema kompromisa za imunitet protiv zaraznih bolesti. Međutim, dr Husmann i Cardenas tvrde da vakcine u detinjstvu takođe mogu predstavljati dugoročne rizike koji nisu dobro poznati i o kojima se retko govori.
Ispitana bezbednost vakcina za decu
Nedavno su se vakcine za decu suočile sa ponovnim ispitivanjem. Ovo uključuje vakcine protiv malih boginja, zauški, rubeole (MMR) i difterije, tetanusa, pertusisa (DTaP) zbog njihove povezanosti sa autizmom i vakcine protiv humanog papiloma virusa (HPV) zbog povezanosti sa encefalitisom.
Ipak, nedostaju dugoročni podaci o bezbednosti vakcina i studije o vakcinama, a to se odnosi na sve vakcine na tržištu.
Na primer, vakcina protiv Haemophilus influenzae B (Hib), serija od četiri doze odobrena za odojčad i decu uzrasta od 2 meseca do 5 godina, imala je nadzor bezbednosti samo 30 dana nakon vakcinacije. U uputstvu za Infanrik, DTaP vakcinu, navodi se da su neželjene reakcije praćene samo četiri dana nakon vakcinacije.
2013. godine, Kancelarija Nacionalnog programa za vakcine naručila je bivši komitet Instituta za medicinu (IOM), sada Nacionalnu akademiju medicine, da preispita dokaze koji podržavaju tvrdnje o bezbednosti CDC-ovog rasporeda vakcina za decu.
Komitet je otkrio da je „nekoliko studija sveobuhvatno procenilo povezanost između celokupnog rasporeda imunizacije ili varijacije u ukupnom rasporedu” i zdravstvenih ishoda, a „nijedna studija nije direktno ispitala zdravstvene ishode” na način na koji je komitet bio zadužen da se bavi time.
Komitet je dalje naveo da nisu sprovedene nikakve studije „kako bi se utvrdili dugoročni efekti kumulativnog broja vakcina ili drugih aspekata rasporeda imunizacije“.
Iako ne postoje dugoročna randomizirana, kontrolisana ispitivanja za bilo koju vakcinu, opsežna istraživanja su upoređivala vakcinisane populacije sa nevakcinisanim. Randomizovana placebom kontrolisana ispitivanja smatraju se zlatnim standardom u testiranju tretmana.
Pilot studija iz 2017. koju je vodio profesor Entoni Moson na Državnom univerzitetu Džekson upoređivala je vakcinisanu, delimično vakcinisanu i nevakcinisanu decu uzrasta između 6 i 12 godina.
Istraživači su otkrili da dok su potpuno i delimično vakcinisana deca imala značajno manje slučajeva varičele i pertusisa, imali su 30 puta veće šanse da im se dijagnostikuje alergijski rinitis i oko četiri puta veće šanse da imaju alergije, poremećaj pažnje/hiperaktivnost (ADHD) i autizam. Takođe su imali oko pet puta veće šanse da imaju smetnje u učenju i skoro četiri puta veće šanse da imaju neurorazvojni poremećaj.
Druga studija gospodina Mavsona upoređivala je decu koja su bila nevakcinisana, vakcinisana i vakcinisana sa prevremenim rođenjem, što je faktor rizika za neurorazvojne deficite. Vakcinisana deca su imala skoro tri puta veće šanse za neurorazvojne poremećaje, dok su prevremeno rođena i vakcinisana deca imala 14,5 veće šanse za neurorazvojne poremećaje nego nevakcinisana.
Studija iz 2020. koju je vodio Brajan Huker, profesor emeritus biologije na Univerzitetu Simpson, uporedio je podatke vakcinisane i nevakcinisane dece prikupljene iz tri različite medicinske prakse. Autori su otkrili da su vakcinisana deca imala skoro 4,5 veće šanse za astmu i preko dva puta veće šanse za kašnjenje u razvoju i infekcije uha.
Pošto ove studije nisu randomizovane i kontrolisane, one ne ukazuju na uzročnu vezu, već sugerišu potencijalne zdravstvene probleme.
Nalazi studije sugerišu da deca možda menjaju dugoročno zdravlje za imunitet na zarazne bolesti, rekao je dr Husman.
„Mislimo da pravimo izbor između imunizacije i možda nekih kratkoročnih neželjenih reakcija kao što su bol, otok, groznica, nervoza ili se ne osećate dobro nekoliko dana“, rekao je dr Husman, „ali takođe dajemo vašem detetu značajno povećan rizik od čitavog niza hroničnih zdravstvenih stanja, uključujući autizam, napade i astmu.
„Zaista ne znate da li je vredno toga da pokušate da sprečite neverovatno retku zaraznu bolest i izložite svoje dete ili sebe riziku od hronične bolesti.
Prilika za bezbednije vakcine
Dok dr Husman dovodi u pitanje bezbednost vakcina, on je otvoren za adekvatno testirane i bezbedne vakcine u budućnosti.
„Ne želim [da moji pacijenti] budu nužno protiv vakcina; ono što želim je da bude sloboda vakcinacije… Želim da moji pacijenti budu otvoreni i prihvataju svaku vakcinu koja je zaista bezbedna i efikasna”.
Slično tome, dr Kardenas se složio da je dobro što roditelji proaktivno uče o ovim lekovima.
„Svi treba da budu upućeni i obrazovani o tome šta se dešava kada vam se daju injekcije ili čak kada dobijate lekove. Trebalo bi da pitate svog doktora, čemu ovo služi? Koji su neželjeni efekti? Mislim da javnost to počinje da radi, i mislim da je to veoma dobro”.
