Vašington šalje dodatne ratne brodove i vojnike na Bliski istok dok američki predsednik Donald Tramp razmatra obnovu velikih napada na Iran nakon izbora za Kongres, objavio je AP.
Tramp je u četvrtak rekao novinarima da „mora da donese odluku: ili da Iran potpiše veoma pošten dogovor, ili više neće postojati“. U intervjuu za magazin „Tajm“, objavljenom istog dana, rekao je da su novi napadi na Islamsku Republiku „mogući“ nakon američkih izbora 3. novembra, ali nije želeo da iznosi dodatne detalje.
AP je u četvrtak objavio da su treći nosač aviona i oko 9.000 dodatnih pripadnika američkih oružanih snaga, uključujući 7.000 mornara i 2.000 marinaca, trenutno na putu ka području sukoba sa Iranom.
Time bi broj američkih vojnika na Bliskom istoku porastao na više od 20.000, što je, kako je agencija istakla, „neuobičajeno veliki broj“.
Među snagama koje su u pokretu nalazi se borbena grupa nosača aviona „Ju-Es-Es Teodor Ruzvelt“, zajedno sa krstaricom „Ju-Es-Es Čosin“, kao i amfibijska borbena grupa „Ju-Es-Es Mejson Ajlend“, koju čine amfibijski desantni brodovi „Ju-Es-Es Džon P. Murta“ i „Ju-Es-Es Enkoridž“, rekao je za agenciju neimenovani američki zvaničnik.
Pošto su „Ju-Es-Es Džordž H. V. Buš“ i „Ju-Es-Es Džordž Vašington“ već raspoređeni u regionu, tri američka nosača aviona mogla bi istovremeno da budu na Bliskom istoku već krajem oktobra, prema istom izvoru.
Vašington je poslednji put imao toliko nosača aviona u regionu u aprilu, na vrhuncu američko-izraelske razmene raketnih udara sa Iranom. Pre toga, takva situacija dogodila se 2003. godine.
„Aksios“ je u petak, pozivajući se na američkog zvaničnika, objavio da još nije jasno da li će se „Ju-Es-Es Teodor Ruzvelt“ pridružiti dvojici postojećih nosača ili će zameniti jedan od njih.
Vašington je poslednjih nedelja takođe poslao još dve baterije raketnog sistema „Patriot“ kako bi zaštitio naftna i gasna postrojenja u Saudijskoj Arabiji i Kataru, navodi „Aksios“. Kako je objavljeno, cilj je bio da se Rijadu olakša davanje dozvole za korišćenje saudijskog vazdušnog prostora u slučaju mogućih napada na Iran.
Na pitanje magazina „Tajm“ da li bi sukob sa Teheranom mogao da ugrozi šanse Republikanske stranke na izborima za Kongres, Tramp je najpre priznao da je to „moguće“, ali je potom rekao da bi sukob „trebalo da pomogne, jer Iran neće imati nuklearno oružje“.
Anketa Centra za istraživanje javnih pitanja AP-NORC, objavljena u četvrtak, pokazala je da oko 70 odsto Amerikanaca ne odobrava rat sa Iranom.
Nakon prvobitnog američko-izraelskog napada na Islamsku Republiku krajem februara, Tramp je tvrdio da će sukob biti završen za nekoliko nedelja. Međutim, sukob i dalje traje, dok diplomatski proces ostaje u pat-poziciji.
Tramp je za „Tajm“ rekao da je odbio najnoviji iranski mirovni predlog, iznet tokom prošlonedeljnog zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, jer „stvari koje ne bih odobrio pre godinu dana ne bih odobrio ni danas“.
U septembru je predsednik iranskog parlamenta i glavni pregovarač Mohamed Bager Galibaf upozorio da će Teheran na dalje agresivne poteze SAD odgovoriti „bržom, težom i bolnijom“ odmazdom.
„Amerikanci su sigurno shvatili da je era proporcionalnih odgovora završena i da su naši nedavni udari na baze agresora bili samo početak“, rekao je Galibaf.
Nulta Tačka/RT
