Sjedinjene Američke Države trebalo bi da uspostave vojno prisustvo na još dve lokacije na Grenlandu na osnovu bezbednosnog sporazuma sa Danskom i autonomnom arktičkom teritorijom, prema medijskim izveštajima, dok Kopenhagen insistira da sporazum ne znači odricanje Danske od suvereniteta.
Američki predsednik Donald Tramp, danska premijerka Mete Frederiksen i grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen potpisali su sporazum u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN. Puni tekst sporazuma još nije objavljen, ali medijski izveštaji ukazuju na to da SAD žele da uskoro prošire svoje vojno prisustvo.
Vašington planira da ponovo otvori nekadašnju bazu Blu Vest Van iz perioda Hladnog rata u Nasarsvaku na jugu Grenlanda i uspostavi prisustvo u Mestersvigu na istočnoj obali ostrva, objavio je Rojters u ponedeljak, pozivajući se na osobe upoznate sa pregovorima.
Mestersvig trenutno koristi danska vojna jedinica Sirius, elitna patrola sa zapregama koju čine pripadnici specijalnih snaga, zadužena za izviđanje i sprovođenje danskog suvereniteta u udaljenom arktičkom području. Tramp je u više navrata ismevao oslanjanje kraljevine na takve izviđačke timove kao dokaz da Kopenhagen ne štiti Grenland na odgovarajući način.
Tramp je sporazum opisivao u širokim okvirima, rekavši prošle nedelje da on SAD daje „trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama“ na Grenlandu. Takođe je tvrdio da nijednom američkom protivniku neće biti dozvoljeno da na ostrvu uspostavi bazu ili vojno prisustvo, niti da izvrši osetljiva ulaganja bez odobrenja Vašingtona.
Danska je naglasila da sporazum ne prenosi suverenitet nad Grenlandom na Sjedinjene Države.
Frederiksen je rekla da sporazum izričito priznaje „suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine Danske“, kao i pravo stanovništva Grenlanda na samoopredeljenje. Kopenhagen sporazum predstavlja kao način da se veća odgovornost za bezbednost Arktika stavi u okvir NATO-a, umesto da kontrola bude isključivo u rukama Vašingtona.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da Kopenhagen i dalje želi da odgovori na legitimne bezbednosne interese SAD na Arktiku, uz očuvanje svojih utvrđenih „crvenih linija“.
Sporazum dolazi posle višemesečnih tenzija izazvanih ponovljenim Trampovim zahtevima za američku kontrolu nad Grenlandom, pri čemu je u pojedinim prilikama odbijao da isključi vojni ili ekonomski pritisak. Kopenhagen i Nuuk odlučno su odbacili bilo kakav prenos teritorije.
Vašington već ima širok pristup vojnoj infrastrukturi na Grenlandu na osnovu sporazuma o odbrani iz 1951. godine, koji je izmenjen 2004. Tokom Hladnog rata SAD su imale 17 vojnih postrojenja i više od 10.000 pripadnika vojske na Grenlandu. Danas je njihovo prisustvo koncentrisano u svemirskoj bazi Pitufik, gde je stacionirano oko 150 američkih vojnika.
Nulta Tačka/RT
