Mesečeva atmosfera ne sadrži dovoljno kiseonika za ljudski život, ali ispod gornjeg kamenog sloja planete ima dovoljno gasa da održi osam milijardi ljudskih života tokom 100.000 godina, prema istaknutom naučniku.
U članku objavljenom ove nedelje u The Conversation, John Grant, profesor nauke o tlu na australijskom Univerzitetu Southern Cross, objasnio je da je Mesec prepun mineralima koji se čvrsto vezuju sa kiseonikom.
Grant tvrdi da, čak i ako zanemarimo kiseonik vezan u dubokoj, tvrdoj steni, Mesečev regolit( gornji sloj stene ) koji je lako dostupan, može zadržati dovoljno kiseonika za osam milijardi ljudi da žive 100.000 godina.
Proračun ovog naučnika zasniva se na ideji da je ljudima potrebno 800 g kiseonika dnevno da bi preživeli, a regolit je dubok nekih 10 metara. On navodi da se Mesečev regolit sastoji od 45% kiseonika, od čega je čvrsto vezan za minerale kao što su silicijum, aluminijum i oksidi gvožđa i magnezijuma.
VAŽNO! NAJNOVIJI PLANOVI EU U VEZI ZAKONA O DIGITALNIM USLUGAMA PRETE DA JOŠ VIŠE UGROZE SLOBODU NA INTERNETUhttps://t.co/pZYUsAukUO
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 14, 2021
Iako stene nisu prozračne, proces izvlačenja ogromnih količina kiseonika iz njih je jednostavan proces. „Ali postoji jedna začkoljica: veoma je gladan energije. Da bi bio održiv, trebao bi biti podržan solarnom energijom ili drugim izvorima energije dostupnim na Mesecu”, napominje Grant.
Grant-ov članak dolazi nakon što su Australijska svemirska agencija i NASA u oktobru potpisale ugovor o slanju rovera na Mesec sa ciljem prikupljanja mesečevog kamenja i pokušaja izvlačenja kiseonika koji bi se mogao disati.
Naučnik je takođe primetio razvoj eksperimentalnih reaktora za poboljšanje procesa proizvodnje kiseonika putem elektrolize od strane belgijskog start-up-a. Nova tehnologija bi mogla biti poslata na Mesec do 2025. godine kao deo misije in-situ korišćenja resursa Europske svemirske agencije.
